Dok su joj haljine prepoznatljive po urnebesnim koloritima i lepršavim krojevima, najlepši ukras sve uspešnije modne kreatorke Suzane Perić predstavlja njen večiti osmeh. Optimizam i vera u sebe, doveli su je do zavidne pozicije, kako na domaćem, tako i na evropskom modnom tržištu, a čudan rasplet događaja u njenom privatnom životu, kroz koji su se preplitali suze i smeh, izgradio joj je jako samopouzdanje. Kada je nakon pet godina braka sa bivšim suprugom Branislavom Perićem, 2005. godine dobila ćerkicu Tifani, materinstvo nije bilo jedina prekretnica u životu ove tridesetšestogodišnje kreatorke. Već naredne godine, njena bračna zajednica doživela je krah, a samoća joj je umesto očajanja i depresije donela novi polet pa je vrtoglavom brzinom od svog imena napravila brend. Uspeh koji se svakim danom uvećavao, ulivao joj je dodatnu pozitivnu energiju kojom je pre devet meseci privukla svog novog emotivnog partnera, bankara Branka Čovića. Opijena srećom i ljubavlju, na ovogodišnjem Fashion Selectionu predstavila je svoju dvadeset sedmu reviju koja ujedno označava i deset godina njenog kreativnog rada.
Story: Da li svaku novu kolekciju podvrgavate sveopštem trendu?
- Došla sam u fazu kada sam prestala da budem maneken svojih stvari i da pratim trend kako bih na osnovu njega napravila reviju. Kreatori obično rade dve kolekcije godišnje, a ja šest. Na svaka dva meseca napravim novih četrdeset šnitova. Pored Berlina, svoje revije predstavljam u Srbiji na Fashion Selectionu. Ova najnovija revija inspirisana Meksikom koju čine haljine u koloritu duginih boja, među kojima dominiraju narandžasta, žuta, zelena, plava, boje mora i plaže, bila je propraćena ozbiljnom koreografijom sa profesionalnom balerinom, dok nam je Meksička ambasada dala Marijačose, kostime i etno muziku. Sve to oslikava mene i moj optimizam. Ponosna sam na to što imam svoje prepoznatljive modele koje mušterije iznova traže, ali u različitim materijalima.
Story: Poznato je da na vašim revijama modele nose i poznate dame. Ko su sve vaše muze?
- Mnoge od njih dobro poznajem i znam im i dobre i loše strane. Ovoga puta, pošto moje haljine mirišu na tradicionalni Meksiko i strogoću žene vidljivu kod Fride Kalo i Selme Hajek, Duški Jovanić sam poverila plesnu tačku jer u sebi ima živost, dok je reviju otvorila Marija Kilibarda, kao ponosna, visoka Crnogorka. Inspirisale su me i Severina, Lepa Brena...
Story: Da li vam organizacija posla oduzima deo kreativnosti?
- Kreativnost je deo mene. Na svaka dva, tri meseca zatvaram se na svoju terasu prepunu crteža. Potom ih sprovodim u delo i nabavljam materijale. Ali, kreativnost se ogleda i u tome kako ću obući Tifani, na koji način ću se ja obući, kako ću se ponašati pred ljudima... U poslu mi znatno pomaže i moja osam godina mlađa sestra Maja. Ja sam kreativni direktor i dizajner svoje firme koja ima petnaest zaposlenih, a njoj predajem svoje ideje za koje ona daje finansijski plan. Maja se bavi marketingom, novinarstvom i analizom mode. Stalno je na seminarima i zna koji krojevi i boje su u trendu. U oktobru ćemo se predstaviti na Fashion Weeku u Majamiju, dok za jesen spremam obeležavanje desetogodišnjice rada i označiću ga revijom u Berlinu.
Story: Gde vam je domaća publika, u Beogradu ili Berlinu, s obzirom na to da ste dugo živeli u Nemačkoj?
- Tamo polako postajem poznata, ali Beograd je moj grad. Volim ga i ne mogu ni da zamislim da se ovde nisam rodila. Ponekad čujem komentare kako sam ja došla iz Bosne, a u stvari ljudi o meni malo znaju. Rođena sam u Sarajevu i tek što sam prohodala, moja mama je kao najmlađi anesteziolog u bivšoj Jugoslaviji dobila specijalizaciju na VMA. S njom sam se se na dva meseca preselila u Beograd. Od tog trenutka pa sve dok se nisam zaista doselila ovde, govorila sam da sam Beograđanka. Ovde sam srela svoju prvu, potom i drugu ljubav...
Story: Dugo ste živeli u Nemačkoj?
- Najpre smo sa roditeljima bili u Švajcarskoj. Potom sam pohađala Kembridž u Engleskoj, a onda sam se vratila u Sarajevo gde sam upisala medicinu i paralelno istoriju umetnosti u Beogradu. Kada je počeo rat, otišla sam za Nemačku i tamo nastavila studije medicine. Moda i umetnost bili su mi hobi i zbog njih sam se odlučila za smer tekstil-menadžment na Akademie Mode Design u Dizeldorfu. Period studiranja pamtim po sobi, mašini za šivenje i učenju. U grupi nas je bilo dvanaestoro, sve deca najbogatijih ljudi u Nemačkoj. Trebalo je da se iskažem i nakon samo godinu dana, moja kolekcija proglašena je za najbolju. Činilo mi se da ću umreti od sreće. Kasnije sam tri meseca bila na specijalizaciji u Firenci, a onda se polako razvijala moja karijera.
Story: Šta je predstavljalo glavnu prekretnicu kojom ste isplovili iz anonimnosti?
- Bilo je to 2005. godine kada se Tifani rodila, a razvela sam se već naredne godine. Sve je to uticalo na moju odluku da čvrsto stanem na svoje noge, unovčim ono što radim i intenzivno se bavim svojim poslom. Postavila sam sebi cilj da jednog dana imam firmu poput onih velikih u Parizu kao što su Dior, Chanel... Prva revija na Fashion Selectionu, kada sam dobila nagradu za najboljeg kreatora, a potom i otvaranje Fashion Weeka u Berlinu, predstavljali su odskočnu dasku. Usledila je popularnost, uz koju sam morala da brinem o bebi, razvodu... Prvi put sam sve radila sama.
Story: U poslu ste upoznali i bivšeg supruga Branislava Perića?
- To je jedna davno završena priča. Dugo mi je trebalo da prekinem brak, cepala sam se, trošila energiju, možda sam i koju godinu života skratila... Hvala Bogu, imamo divno dete i danas solidnu komunikaciju. Lepo je što smo bili u istom poslu, ali ne bih volela da mi se to ponovi. Upoznali smo se kada sam bila na početku. Imali smo zajedničke teme jer sam ja bila samo u poslu. Vezu smo počeli zaljubljenošću, a brak niti smo počeli niti ga završili zbog posla. Branislav je imao firmu Stem i u njoj sam radila kao kreator. Bilo mi je svega dvadeset pet godina i potpuno sam se odrekla privatnosti zarad posla. Radila sam u sportskim halama u kojima je bilo hladno i prošla sam tešku školu. Posle svega, srećna sam što sam se razvela jer Tifani ima zdrav odnos s oba roditelja, a i situaciju u kojoj može da ima dve mame i dva oca.
Story: Uprkos tome što ste dobili ćerku, razvod je bio neizbežan?
- Sudbina je uredila tako da smo Tifani dobili nakon pet godina braka, a potom smo shvatili kako treba da budemo dobri roditelji, ali odvojeno, a ne zajedno. Dolaskom dece, ispred ljubavi mora da bude prijateljstvo, kako bi dete imalo udobno detinjstvo. To kod mog bivšeg supruga i mene više nije bilo moguće. Razdvojeni smo postali dobra majka i dobar otac. Deca jesu prioritet, zbog njih se treba menjati i prilagođavati im se, ali ne treba biti njihov rob.
Story: Kako vaspitavate Tifani?
- U ovom životu ja sam njoj mama, ona je moje dete i mi nikada ne možemo da budemo prijateljice, prvenstveno zbog autoriteta. Moji roditelji kažu da sam prestroga, ali ja smatram da joj dajem nežnost na neki svoj način. Uz mene ima preveliku slobodu i uvid u neobičan život koji vodimo jer mnogo putujem, mnogo javnih ličnosti prolazi pored nas i ne mogu da je zaštitim od glamura. Tifani ide u nemački vrtić koji je najstroži u gradu, ali su pedagozi perfektni. Tamo je naučila da kada dođe kući sklanja jaknu, tanjir i rado ide u vrtić. Ima sve što imaju troipogodišnje devojčice, možda malo više, ali s druge strane, i ja od nje tražim malo više poštovanja, redovno spavanje i disciplinu. Srećna sam što je razumna i lepa devojčica, svesna svog izgleda i ponašanja.
Story: Razume li zbog čega su joj roditelji razdvojeni?
- Kada želi tatu, ide kod tate, kada hoće da bude sa mnom, kod mene je... Svesna je toga da ja imam novog partnera i koja je njegova uloga. Ima njegovu i moju porodicu, moju sestru, babu i dedu koji žive na istom spratu gde i mi. Ima i dve polusestre, Elenu i Anu. Kada u vrtiću crta porodicu, crta sve nas i tako zbuni vaspitačicu.
Story: Smatrate li da je idealno to što ste u trideset drugoj godini postali mama?
- Ranije nisam osećala potrebu. Na sreću, odrasla sam u porodici u kojoj se o tome nije pričalo, čak i da sam rekla kako ne želim dete, bilo bi u redu. Jedina rečenica koju su mi roditelji ponavljali bila je: Moraš da sazreš i odrasteš. Kada sam razmišljala o deci, želela sam da dobijem devojčicu. Život je uredio tako da sam dete dobila u pravo vreme, kada sam stasala i stala na svoje noge, ne samo finansijski, već i kao ličnost. Posle razvoda, bila sam sigurna kako mogu sama da je odgajam.
Story: Jeste li u Branku pronašli idealnog partnera?
- Partnerstvo vidim kao simbiozu ljubavi i prijateljstva jer ako jedno drugome nismo prijatelji i ako se ne radujem njegovom uspehu kao da je moj, takav partner mi i ne treba. Nisu strast i seksualnost primarni. Kada napravim večeru za Branka, to me čini srećnom. Čini mi se da sam još devojčica. Madona kaže da se oseća kao da su joj 33 godine, a meni se čini da imam dvadeset i pet. Tek kada sretneš osobu koja podstiče tvoje najbolje osobine, to je prava ljubav, a ona može da se oseti i u pedesetoj godini. Ovo što osećam prema Branku, nisam osetila sa bivšim suprugom i Branko me ispunjava.
Story: Ipak ste zadržali prezime?
- Tifani nosi prezime Perić i s njim sam postala brend. Da sam ga promenila, bilo bi to pitanje sujete. Ako se jednog dana ponovo udam, možda dodam još jedno prezime.
Story: Šta bi presudilo da ponovo stanete na ludi kamen?
- Ne treba na nebu da piše: Suzana udaj se za mene. Važnije mi je da se ujutro budim srećna i zadovoljna jer mi to omogućava čovek pored mene. Da se uvek gledamo s osmehom, da prihvati moj način života i da predstavljamo dva kruga koja se u velikoj meri preklapaju. Možda sam u prvi brak ušla radi drugih i zbog rodbine, a drugi put bih se udala samo zarad sebe. Oboje imamo brak iza sebe i dok smo u jednu ruku isti, u drugu smo potpuno različiti. Naša veza je još čedna, nežna i među nama nema ničeg pokvarenog. Gradimo našu filozofiju po kojoj radimo ono što nas čini srećnim, a zajednički život će biti korak više.
Story: Želite li da po drugi put postanete mama?
- Ne bih sprečavala nikakav prirodni tok života. Ako Tifani treba da dobije brata ili sestru, biće tako. Ne bih imala ništa protiv čak i da usvojim dete. Ne zato što je to moderno, već da još nekome pružim ljubav i sreću. Tifani ima lutke koje simbolizuju decu svih rasa i boja kože. Pitanje je kako će život ići dalje i gde ću biti.
Jasmina Antonijević
