Jubilarnih četrdeset godina života i dvadeset i pet godina karijere, folk diva Svetlana – Ceca Ražnatović obeležiće velikim koncertom na beogradskom Ušću. U petak, 28. juna, ona je zapevala pred masom svojih obožavalaca koji je nisu napustili ni u najtežim trenucima kroz koje je prolazila, naročito u poslednjih trinaest godina. Prvo je 2000. godine ubijena njena najveća ljubav - suprug i zaštitnik Željko Ražnatović Arkan, dok je tri godine kasnije provela četiri meseca u zatvoru nakon hapšenja u akciji Sablja. Njena agonija tu nije završena pa je 2011. počela sa odsluženjem kazne kućnog pritvora zbog navodnih malverzacija u transferima FK Obilić, koji joj je bivši suprug ostavio u amanet. Posle osmomesečnog boravka u kućnim uslovima života, digla se iz pepela poput feniksa i početkom 2012. nastavila da niže uspehe na turneji Ljubav živi i istovremeno otpočela rad na albumu Poziv, koji je nedavno objavljen. Iz svih dosadašnjih nedaća, Svetlana je, čini se, izašla jača. Shvatila je ko su joj pravi prijatelji, više ne kalkuliše ni u ljubavi, a radost joj pričinjavaju trenuci provedeni sa šestoro dece, koliko ih inače stanuje u njenom domu pokraj Marakane. Tu su nedavno pristigli i blizanci njene sestre Lidije Ocokoljić – sada dvomesečni Ilija i Petar, u čijem društvu Ceca evocira uspomene na dane kada je na svet donela Anastasiju (15) i Veljka (16,5). U intervjuu za Story, pevačica iskreno govori o najdirljivijim momentima u svojoj dosadašnjoj karijeri i ističe da je u ljubavnom životu uvek ona bila ta koja je birala.
Story: Nakon sedam godina, koncertom na Ušću sa brojnom publikom obeležićete i svoj rođendan ali i 25 godina karijere. Kako se osećate tim povodom?
- Jedva čekam da izađem na binu. Pod ogromnom sam dozom adrenalina i očekujem sjajnu atmosferu.
Story: Kakve reakcije na novi album Poziv dopiru do vas?
- Svi imaju po pet, šest omiljenih pesama, što znači da je reč o hit albumu koji smo osvežili novom energijom mog novog saradnika Damira Handanovića. Vidim da se publici to veoma dopada i mnogo mi je drago zbog toga.
Story: Kome ste se obratili svojim novim, modernim i mladalačkim albumom?
- Želela sam da se u njemu pronađu sve generacije. To se od mene i očekuje. Publika je rekla da joj se to dopada, a meni je najbitniji njen sud. Naravno, kada biram pesme, uvek nastojim i da deo sebe pronađem u njima ali imam i sposobnost izopštavanja iz ličnog ugla posmatranja pa numere slušam postavljajući se u poziciju slušaoca.
Story: Ovog puta imate smelije tekstove u odnosu na one koje ste pevali ranije. Na primer, u pesmi Vidimo se daso...
- Znala sam da ćete me to pitati. Dalje... (Smeh)
Story: Citiram: Svega mi je malo, izlazaka, love, seksa, čuješ li budalo... Kako ste reagovali kada vam je Marina Tucaković predložila da to otpevate?
- Smejala sam se, a tako reaguju i svi oni koji prvi put u mom prisustvu odslušaju pesmu. Jedna Rijana napravila je mnogo pesama vezanih za svoj intimni život ili još konkretnije za seks. A ova moja pesma i nije baš tako direktna, ali seks je prirodna pojava i ne treba se toga stideti.
Story: Čini li vam se da pojedine svetske zvezde preteruju sa psovkama u pesmama?
- Mi nismo navikli publiku na takvu slobodu govora, pogotovo kada je u pitanju rečnik psovki. Ali, iako mi to ne radimo, to rade stranci, pre svega reperi, ali i vrsni pop izvođači. Sve što publika voli, ne može da joj se zabrani. Ona je jedina merodavna da presuđuje šta će se slušati i ne možeš da joj nametneš nešto što ne želi.
Story: Kako danas sebi zvučite u starim pesmama?
- Karijeru sam počela kao veoma mlada. Prvi album snimila sam sa četrnaest godina i kroz moje pesme na najbolji mogući način vidi se moje odrastanje i sazrevanje. Sve stare pesme veoma su mi drage jer me vezuju za bitne faze u mom životu. Stalno potenciram da moji albumi nisu biografski. Ima, naravno, mene u svemu tome, ali dok izvodim svoje pesme, više sam poput glumca u nekom filmu.
Story: Postoji li ijedna pesma za koju ste se pokajali što ste je snimili?
- Ima tu nekih pesama s početka moje karijere. Nisam volela ni Cvetak zanovetak, a on me je stvorio. Nisam volela ni To Miki, to, a ta pesma je odigrala veliku ulogu u mojoj karijeri. Nisu te pesme loše, već sam ja u tom momentu bila klinka koja je želela da peva mnogo teže, jače i ljubavnije tekstove. Ne postoji numera koja ne daje svoj doprinos mojoj karijeri. Svaka ima svoje zašto i zato. Prekretnicu u mojoj karijeri napravila je Kukavica i od tada su mi u poslu staze posute ružama.
Story: Kako ćete sada objediniti taj repertoar na Ušću?
- Sigurno neću pevati Cvetak zanovetak i To Miki, to jer to nije u skladu s mojim godinama. (Smeh) Otpevaću i neke pesme koje nikada do sada nisam izvodila, što će sigurno biti prava poslastica za publiku. S druge strane, koncert ne može da prođe bez velikih hitova i hvala bogu da mi je repertoar za Ušće trenutno jedini problem u životu.
Story: Šta kažu vaši klinci o novim pesmama?
- Iako su veoma kritični, izuzetno im se dopada album. Svako ima svoje favorite, a Veljko najviše voli baladu Dobro sam prošla, potom Ime i prezime, Da raskinem s njom...
Story: Zar u skladu s njegovim godinama ne bi više trebalo da mu se dopadaju brže pesme?
- Pa dete je emotivno na mamu. (Smeh). Anastasiji se sviđa album u celosti.
Story: Šta ćete raditi na dan koncerta?
- Spremaću se. (Smeh). Dva dana pre toga odmaraću grlo i biću koncentrisana na koncert svog života. Živim za taj dan!
Story: Prošli put zaplakali ste pred oko 150.000 ljudi. Hoćete li ovog puta moći da se kontrolišete?
- Prošli put zaplakala sam samo iz jednog razloga: zato što je toliki broj ljudi želeo da mi čestita rođendan. Otpevali su mi pesmu: Danas nam je divan dan. Ne postoji osoba koja se ne bi raznežila na tako nešto. Pokazala sam emocije i smatram sebe privilegovanom zbog toga što sam doživela tako nešto.
Story: Zaplačete li i kada gledate snimak sa Ušća 2006?
- Svaki put me prođe jeza, mada sam nešto slično milion puta videla i doživela.
Story: Vaš tim u kom su, između ostalih, i frizerka Svetlana Bubanja Bucka, kozmetičarka Dragica Kuzman - Petrović, reditelj i fotograf Miloš Nadaždin, šminker Dušan Lazić, stilista Stefan Orlić i mnogi drugi, uneli su određene inovacije u vaš vizuelni identitet na novom albumu...
- To je tim s kojim sarađujem već godinama. Toliko dugo sam na estradi pa želim da u svoje pesme unosim novine, a u izgled manje-više. Zato, recimo, postoje spotovi koji određenim vizuelnim elementima upotpunjuju pesmu. U svakom slučaju, ne bih želela da izgubim na ženstvenosti jer je tanka linija između vulgarnog i lepog. Nikada neću preći granicu dobrog ukusa i želim da zauvek ostanem samo žena!
Story: Osećate li se rasterećenom nakon što ste platili poslednju ratu duga državi od pola miliona evra i jeste li srećni zbog kraja desetogodišnje agonije sa pravosuđem?
- Naravno da se zbog toga osećam rasterećeno. Mislim da bi konačno svim tim lošim stvarima u mom životu trebalo da dođe kraj kako bih u potpunosti mogla da se posvetim svojoj karijeri, publici, muzici i da uživam u svemu tome.
Story: Taj desetogodišnji period na određeni način obeležen je i u pesmama koje ste u tom periodu snimili, što je evidentno naročito na vašem prošlom albumu Ljubav živi koji ste snimili neposredno pred odsluženje kazne kućnog pritvora?
- Ljudi poistovećuju pesme sa mojim životom, što se samo delimično podudara. U njima se pojavljuju i univerzalne situacije u kojima se prepoznaje mnogo ljudi.
Story: Ipak, istakli ste da vam je prošli album omiljen. Da li je to zato što ste ga slušali u trenucima tuge?
- Mnogo je tuge bilo u mom životu i nju sam, nažalost, počela da razumem, ali više volim sreću.
Story: Koji vam je bio najtužniji period u životu?
- Bilo ih je mnogo. Hvala dragom bogu da sam iz svake od tih situacija izlazila s nekom vrstom srećnog kraja. Kad kažem srećan kraj, mislim na to da smo moja porodica i ja uprkos svemu ostali zdravi i normalni. Uz to, najbitnije je da mi je publika uvek verovala.
Story: Kako ste preživljavali psihičko mrcvarenje koje je godinama trajalo?
- Veoma teško. To što sam preživela, ne želim ni najgorem neprijatelju. Ipak, svi mi rađamo se s određenom veličinom krsta na leđima i svako ga nosi na svoj način.
Story: Kako ste naučili da se kontrolišete u teškim situacijama i ne reagujete na prvu loptu?
- Kao mlađa bila sam mnogo impulsivnija i to valjda ide s godinama. Proživljavanje ličnih iskustava pomoglo mi je da se u mnogim teškim situacijama suočim sa životom. Sebe sam smirila, obuzdala, sputala i mnogo toga naučila na svojoj koži. Ostalo je da možda neke greške, kojima smo svi skloni, ubuduće ispravim i da ih ne ponavljam.
Story: Kakav odnos vaša deca imaju prema liku svog oca Željka Ražnatovića Arkana?
- Njihov tata, odnosno moj pokojni suprug, na svakodnevnom je nivou prisutan u našim životima i tako će ostati dok god nas bude.
Story: Mislite li da ste uradili pravu stvar time što ste im na vreme saopštili šta se s njim desilo ili iz današnje perspektive smatrate da je možda bilo rano da to saznaju kao mala deca?
- U vaspitanju moje dece ne učestvujem samo ja, već i cela moja porodica. Svi smo im posvećeni i moja deca su danas puna ljubavi. Bilo mi je najvažnije da od njih stvorim dobre osobe i kvalitetne ljude. S druge strane, nedostatak jednog roditelja je nenadomestiv hendikep u životu jednog deteta. I otac i majka su izuzetno bitne figure u odrastanju dece jer svako na svoj način stoprocentno doprinosi kvalitetnom vaspitavanju. Moja deca će zauvek ostati uskraćena za očinsku ljubav, ali zato imaju dve majke, moju sestru i mene. Posvećeni su im i moji roditelji, zet, moj brat od ujaka koji živi s njima na Kipru... Hvala bogu, ima nas dosta pa su okruženi ljubavlju, pažnjom i brigom. To je potrebno svoj deci, a ne samo mojoj. Ako se bilo kom detetu pokloni mnogo pažnje i ljubavi, ono ne može da izraste u lošu i frustriranu osobu.
Story: Da li nekad pomislite kako biste se sa mnogim stvarima u odrastanju svoje dece lakše suočili da je Željko živ?
- Svakako da bi mnogo toga bilo lakše. Oboma im nedostaje ta ljubav, podrška, zaštita... Kaže se: Ako dete nema jednog roditelja, tu bog pomaže. Meni za sada zaista pomaže.
Story: Jeste li ponosni na to što vaša deca odrastaju u normalnom okruženju i ne žive pod staklenim zvonom?
- Apsolutno sam ponosna na to jer sam se borila da ne odskaču o svoje sredine i njihovih drugara. To što su deca poznatih roditelja, ne znači da moraju živeti život koji je neprimeren njihovim godinama. Imaju džeparac kao i njihovo društvo, prave iste gluposti kao i oni... Nema tu nikakvih razlika. Želim da imaju obično i normalno detinjstvo, bez obzira na to što su javno eksponirani. To im je samo minus. Mislim da sam ih sačuvala da ostanu na zemlji i privlače ih stvari kao i sve ostale tinejdžere. Nisu neskromni i ne zahtevaju ništa posebno, a iskreno, mnogo toga im ne bih ni dozvolila čak i da traže.
Story: Čini se da ne podmećete uvek leđa kada je reč o njihovim problemima?
- Ne mogu roditelji baš za sve da podmetnu kičmu. Da bi neko sazreo u životu, mnogo toga i sam mora da iskusi. Daj bože da ničije dete ne iskusi najgore stvari koje život može da priredi. Ipak, tu smo mi roditelji da ih usmerimo i prenesemo im svo svoje iskustvo i znanje... Ponekad, međutim, neke stvari moraš da iskusiš na sopstvenoj koži da bi shvatio život. Daj bože samo da te stvari budu benigne i ne dovedu do velikih i teških posledica.
Story: Da li je istina kako Veljko nakon srednje škole želi da nastavi studije u inostranstvu?
- On to uopšte ne želi van naše zemlje, ali to će uraditi na moje insistiranje. (Smeh). Anastasija i on još traže svoje životne pozive i prepustiću im da sami odluče šta žele da postanu. Nema potrebe da ja ostvarujem svoje ambicije kroz njih jer sam sve što sam želela već i ostvarila. Želim samo da mi deca budu srećna.
Story: Kako je buditi se s osmehom šestoro dece u domu, u koji su nedavno pristigli i blizanci vaše sestre Lidije, Ilija i Petar?
- To je najlepši osećaj na svetu. Najveće je životno bogatstvo kada u kući imate punu dece. Ilija i Petar uneli su samo radost u naš dom.
Story: Da li je lakše biti majka odrasloj ili manjoj deci?
- Manjoj. Kada su deca mala, samo kažeš: Spavanje, a dok to izgovoriš tinejdžerima, obično i sam zaspiš. (Smeh)
Story: Mešate li se svojoj deci u emotivne izbore?
- Ne, jer smatram kako još nije došlo vreme da se udaju i žene. Kad za to dođe vreme, tada takođe najverovatnije neću moći da se mešam. Šalu na stranu, voleću i budućeg zeta i snajku kao svoje samo ako budu usrećili moju decu.
Story: Jeste li ikada sinu rekli: Pusti me da ja raskinem s njom umesto tebe?
- Možda jednom dođe i do toga.
Story: Utiču li deca na vaše emotivne izbore?
- Da im se nešto ne sviđa, rekli bi. Odgajani su da budu otvoreni i iskreni i kažu sve što misle.
Story: da li uvek znaju sve što se dešava u vašem ljubavnom životu?
- Naravno. Mi jednostavno tako funkcionišemo i među nama nema tajni. Porodica ne može da funkcioniše ako unutar nje postoje tajne. Deca mi daju ogromnu podršku kada je reč o mom emotivnom životu, ali da im se nešto ne dopadne, sigurno bi mi to rekli.
Story: Ipak vam daju podršku sa određenom zadrškom budući da bi Veljku smetalo da se zabavljate sa znatno mlađim muškarcem...
- To je potpuno prirodna reakcija. On je već odrastao momak i zna šta bi za mene bilo dobro pa je samim tim svestan činjenice da ogromna razlika u godinama ne bi mogla da rezultira dugoročnom srećom. I ja ga potpuno razumem. Ali, ako bi mi se desila veza sa znatno mlađim muškarcem, u svojoj deci svakako bih imala podršku jer oni zaista žele samo da budem srećna. Dakle, na meni je šta ću raditi sa sopstvenim emotivnim izborima. Dovoljno sam zrela i imam dovoljno iskustva da sebi odaberem adekvatnog partnera.
Story: Kako očekujete da vas ne startuju znatno mlađi muškarci nakon onako mladalačkog spota za pesmu Da raskinem s njom?
- Uvek sam bila u poziciji da biram. Dakle, odluka je na meni, bilo da je reč o mlađim ili o starijim muškarcima. (Smeh)
Story: Trenutno, dešava li se nešto u vašem emotivnom životu?
- Na vašu, ali i na moju žalost – ne.
Story: Kako ćete provesti leto?
- Radno. Tokom celog jula i do polovine avgusta imam koncerte. Drugi deo avgusta i čitav septembar boraviću sa decom na Kipru.
Story: Vaša deca kažu da na Kipru vodite prilično dosadan i pasivan život i kako se samo izležavate na plaži?
- Nisam željna provoda i avantura, željna sam samo odmora i porodične atmosfere. Na putu sam tokom skoro cele godine i prija mi da imam pasivan odmor od nekoliko nedelja.
Story: Nedavno ste napunili četrdeset godina. Po čemu vam je ovaj jubilarni rođendan drugačiji?
- Nismo slavili na dan mog rođendana. Volela bih da jednu vrstu slavlja imam na Ušću, ali ću i za svoje prijatelje organizovati neko intimno okupljanje posle koncerta. Osim jubilarnog rođendana, obeležiću i dvadeset pet godina karijere.
Nikola Rumenić
