Folk pevačica Maja Marijana (40) našla se u centru medijske pažnje ne svojom voljom kada su se u medijima 3. maja pojavili natpisi kako ju je njen nevenčani suprug Mladen Šmakić istukao i da je ona zbog toga završila u Urgentnom centru. Kao kaskade nadograđivale su se priče o njenom problemu, a Maja je bez obzira na sve ostajala nema za medije. Bol i tugu sputavala je u svoja četiri zida želeći da zaštiti sebe i porodicu, pre svega ćerke Anđelu (16) i Milicu (11). Utehu od porodičnih problema pevačica je našla u poslu, a iako joj to nije bio cilj, njene pesme trenutno se slušaju više nego ikad. U intimnoj ispovesti za Story, Maja je iznela svoje odlučne stavove o nasilju nad ženama i s mnogo ponosa pričala o svojim naslednicama.
Story: U medijima se svašta spekulisalo o fizičkom napadu koji ste doživeli na Veliki petak. Imali ste dovoljno hrabrosti da samo nekoliko dana kasnije izađete u javnost i kažete kako nijedan muškarac ne sme da udari ženu. Kakav je vaš stav po pitanju fizičkog nasilja nad nežnijim polom?
- Ne bih pominjala šta se desilo. U ovom trenutku ponašam se i govorim kao žena, ali generalno problem te vrste široko je rasprostranjen u našoj zemlji, kao i na Balkanu. Mi uopšte nemamo kulturu zaštite žena, pa kod nas kada ona hoće da ostavi muža, može samo da završi na ulici. Država joj ni u kom smislu ne pomaže, ni finansijski, kao ni eventualnim privremeni smeštajem. Imam mnogo drugarica u Evropi koje su razvedene i samohrane su majke, ali država se i te kako brine o njima pa ne moraju da strahuju za svoju budućnost. Kod nas žene zavise od neke plate, imaju mnogo dece i nemaju kuda da odu, a s obzirom na to da živimo na primitivnom Balkanu, svi se pitaju šta će reći komšije, prijatelji... Ovde se i dalje živi u skladu s tim, ali nadam se da će se žene osmeliti i na to staviti tačku.
Story: Jeste li svesni koliko je vaša izjava da muškarac ne sme da udari ženu, pa čak ni šamarom, izazvala buru u javnosti?
- Kod nas svi znaju šta se dešava, ali im, nažalost, to služi za raspredanje i ogovaranje, a ne za konkretnu pomoć. Ne znam koliko sam lično pomogla svojim primerom, ali želim da kažem kako su mediji preuveličali stvari. Bilo mi je veoma loše od svega što sam čula, a brojne dezinformacije unele su mi pometnju u život. I još se užasno osećam. Ponavljala sam kako imam dve ćerke koje idu u školu i one treba da se izbore sa svim pitanjima svojih drugara. Naravno, tu su i njihovi roditelji koji čitaju štampu i raspredaju priče, a deca slušaju... Sve je to dobilo negativne razmere i zaista bih želela da prestanu polemike o meni. Ako sam svih ovih godina bila nevidljiva, neprimetna, gledala svoja posla i nikog nisam dirala, tako treba i da ostane. Volela bih da žene u Srbiji dobiju status koji zaslužuju. Na primer, kada muškarac siluje ženu, čini mi se da se ne osuđuje počinilac, nego se traži povod zbog čega je to uradio, pa žrtva postaje krivac.
Story: Da li je osuda okruženja tih žena upravo razlog zbog kojeg one ćute?
- Uvek je kriva žena, ali to može da se gleda dvojako. Te žene koje znam, a koje trpe nasilje, mogu da se nazovu krivcima jer to trpe. A zna se i zašto, zbog nerešenih egzistencijalnih pitanja o kojima sam već govorila. Nemogućnost da se život nastavi dalje nekim sigurnim putem, razlog je zbog kojeg se sve to dešava. A krive su i zato što nasilje nisu preduhitrile kada se desilo prvi put.
Story: Nije li strašno što pojedinci smatraju da je to deo srpske tradicije?
- Naravno da je strašno, a mi smo po tom pitanju zaostali. Jedino što žene mogu da urade jeste da se osmele. U ovom trenutku baš me briga šta će ko reći. Imala sam mnogo problema zbog svih tih natpisa po medijima. Pisao je ko je šta hteo, a ja nisam mogla da ih sprečim. Samo želim da se u budućnosti neke stvari promene. Da se ljudi promene, da lepo funkcionišu i da se slažu. Život je jedan i isuviše je kratak da bi se provodio u nekim lošim danima. Sve toliko brzo prođe... Ako muškarci imaju neke probleme, treba da uzmu bokserske vreće i kad su ljuti da na njima iskaljuju svoj bes.
Story: U kakvim ste sada odnosima sa svojim nevenčanim suprugom Mladenom Šmakićem?
- Godinama smo skupa i mnogo toga smo stekli zajedno. Imamo i dete. To su neke stvari koje ne mogu tek tako da se prekinu. Nisam neko ko želi da bilo šta ruši. Uvek sam bila za to da se problemi rešavaju i da se sačuva ono što može da se sačuva. Trenutno ne mogu da kažem ništa konkretno. Vreme će pokazati. Sve što sam do sada rekla, ne znači da sam mislila samo na svoj privatni život, govorila sam generalno o tom problemu u našem društvu. Što se tiče priče o mom intimnom životu, želim da stavim tačku na sve insinuacije i nagađanja. Sve svoje probleme rešavaću sama, bez medija, komšija, dušebrižnika, rođaka i prijatelja. Njih nije bilo svih ovih godina pa ih sada molim da se ne mešaju u moj život jer mi time prave još veći problem.
Story: Mnogi se sada bave i pitanjem zbog čega starija ćerka Anđela živi sa vašim bivšim suprugom Željkom Stefanovićem?
- To je bio naš dogovor. Budući da je tada išla u školu koja je veoma blizu stana njenog oca, a ja sam non-stop putovala zbog posla, najnormalnija odluka bila je da živi sa tatom i bakom. To je bio njihov predlog, a meni je bilo važno da ćerka živi s jednim roditeljem. U međuvremenu ušla sam u vanbračnu zajednicu i dobila drugo dete. Anđela ima 16 godina, stalno se viđamo i nije dete koje je osetilo razdvojenost roditelja. Njen tata i ja odlično komuniciramo kada je o njoj reč. Anđela je divna devojka i imamo savršen odnos. Odlična je učenica, veoma je inteligenta i dobra. Nisam pristalica bejbisiterki, mislim da dete uvek treba da čuva onaj ko mu je najbliži. Moju drugu ćerku, kada ja nisam tu, čuva njena baka, a ponekad dolazi i Anđela da ostane s njom. Njih dve jedva čekaju da ostanu same. Često se dešava da Anđela ostane sa Milicom i onda one prave žurku, presvlače se, šminkaju, slušaju muziku... To su srećna deca.
Story: Da li su vaše ćerke muzikalne, imaju li umetničkih sklonosti?
- Anđela je druga godina Šeste beogradske gimnazije. Engleski govori kao materinji, ali i još tri strana jezika. Obe imamo ozbiljne planove kada je reč o njenoj edukaciji. Voli muziku i dopada joj se Bob Marli. Od nje sam dosta toga naučila o muzici koju lično ne slušam. Jednom sam je čula kako peva u kupatilu, rekla joj da to veoma lepo radi i pitala je zašto češće ne peva, a ona mi je odgovorila kako ju je sramota. Milica voli školu, ali ne previše, kod nje uvek važi pravilo da sve što može sada ostavi za kasnije. Obožava ples i fantastično igra. Zanima je hip-hop, po čitav dan peva, voli Rijanu i Bijonse.
Story: Nedavno ste snimili spot u kojem igra i Milica?
- Želeli smo da je za našu privatnu arhivu snimimo kako pleše, ali reditelji su se oduševili pa su je stavili u jedan kadar spota. Pesma se zove Balkan fiesta i snimila sam je sa MC Milošem koji mi je numeru ponudio prošle godine. Odmah mi se dopala, a pošto je on neafirmisan, svim srcem želela sam da mu pomognem. Spot smo snimili 7. marta u organizaciji DM sat produkcije, a emitovan je pre nekoliko dana.
Story: Na kanalu DM sat vodite emisiju Utorkom u osam koja se emituje uživo. Kako ste doneli tu odluku jer takvu vrstu programa izbegavaju i mnogo veći profesionalci?
- Prihvatila sam možda baš zato što nisam profesionalac. (Smeh) O tome ne znam ništa, pa nisam mogla da pretpostavim šta me čeka. Moja iskrena prijateljica Dragana Mirković svih ovih godina podržavala me je i bila tu i u dobru i u zlu, pa mi se čini kako nikada neću moći da joj se odužim za sve što je uradila za mene. Kada mi je prošle godine predložila da vodim program, bila sam skeptik. U februaru ove godine ponovo me je zvala i rekla kako ostaje pri odluci da imam svoju emisiju. Iako sam ponavljala kako neću da se brukam, nagovarala me je da pristanem. Sećam se kako su mi noge klecale, a i stomak me je zaboleo od nervoze. Nisam imala mnogo vremena, pa sam prionula na posao. U početku bio mi je problem to što sam morala da postavljam pitanja, iako sam svih ovih godina samo odgovarala na njih. Dragana mi je dala savet da budem to što jesam i kako će sve biti u redu. Imamo još četiri emisije do kraja sezone. U septembru bi trebalo da krene nova, ako mi gazdarica kaže da i dalje radim. (Smeh) Želim da napredujem i da mi to bude zanimanje koje bih mogla da radim na duže staze.
Story: Na estradi važi nepisano pravilo da ne postoje iskrena prijateljstva. Imate li vi u kolegama oslonac?
- Sve se to godinama iskristališe. Dragana Mirković mi je najiskreniji prijatelj koji mi u svakom trenutku misli najbolje. Postoji još nekoliko osoba sa estrade za koje znam da me neće prodati. Ponekad se desi da mi pomogne i neko od koga to najmanje očekujem. Ima i lažnih prijatelja kojima se nekada poverim ne sluteći da će naš razgovor plasirati dalje. Ali, ja i dalje želim da verujem u ljude.
Story: Jeste li osoba koja uvek oprašta?
- Svih ovih godina svima praštam i nisam zlopamtilo. Kažu, ljudski je grešiti, a božanski je praštati. Opraštam da bi možda i meni jednog dana bilo oprošteno. Volim da praštam, to mi je najlakše. Kada nekome uzmeš nešto za zlo, teško je posle živeti s tim. A kada oprostiš, onda i tebi bude lakše. Kada imam neke veće probleme sa ljudima, odem u crkvu, upalim im sveću za zdravlje i kažem: Oprosti im Bože, ne znaju šta rade.
Story: Šta za vas predstavlja porodica?
- Uvek sam težila ka tome da ono što imaš treba i da sačuvaš. Najlakše je sve srušiti. Ne možeš stalno iznova da počinjati život. Obožavam kućnu atmosferu i nisam tip koji voli da luduje, skita i banči. Imam četrdeset godina i to meni ne bi bilo primereno. Ne volim da se na javnom mestu ponašam nekulturno. Kao javna ličnost, moram da vodim računa kako se ponašam prvenstveno zbog sebe, a posle i zbog svoje dece. Treće, imam ja i roditelje. Mama i tata su me vaspitavali da budem skromna. Ne patim od brendova, skupih putovanja i automobila, najvažnije mi je da budem sa svojom decom. Nama je dobar provod i kada odemo na sladoled. Story: Kakvi ste kada ste srećni, a kakvi kada ste tužni?
- Kada sam tužna, kao i svaka žena, pustim suzu ili koji litar suza. (Smeh) Ja sam dupla Škorpija koja je sklona lošim raspoloženjima, ali znajući to, vrlo brzo se dižem. Kažem sebi: Neće moći i gazim kao da se ništa nije dogodilo. U ovom poslu ne smeš dozvoliti da te vide tužnu, uvek moraš da pokazuješ srećno lice. Možemo da budemo tužni samo u naša četiri zida. Čim izađeš napolje, nemaš prava da budeš melanholičan, da žališ kada ti neko drag ode, da svoje probleme unosiš u posao... I kada sam bila veoma tužna, vodila sam emisije, ali to nije moglo da se primeti.
Story: Imate zavidnu figuru, kako ste uspeli toliko da smršate?
- Deceniju i po redovno sam trenirala, a poslednjih godinu dana pomalo odlazila u teretanu. Prošle godine pred nastup pokušala sam da obučem dve haljine i na obe mi je pukao rajsferšlus. Tada sam imala 74 kilograma na visinu od 166 centimetara. Presudan trenutak desio se na moru, dete me je slikalo dok sam spavala. Tu fotografiju još čuvam u telefonu. Tek tada sam videla na šta ličim. Krenula sam sa dijetom i sama sebi napravila jelovnik. Posle izvesnog vremena, obukla sam nešto što mi je dobro stajalo i bila sam zadovoljna. Poslednjih mesec dana smršala sam od muke. Od svih napada i priča jednostavno nisam mogla da jedem. Skinula sam nekoliko kilograma, nije loše, ali nije ni zdravo. Sada se vraćam u normalu. Odlučila sam da sve svoje probleme rešavam radom.
Ksenija Konić
