Story: Nakon obostranih simpatija, magazin Story omogućio je da se uopznate sa super modelom Andrejem Pejićem. Kakvi su utisci?
- Andrej Pejić je dokaz da lepota nema ni pol ni bilo koju drugu odrednicu, a njegova lepota ostavlja bez daha. Da je ostao u Srbiji, slomili bi mu krila i ništa ne bi postigao u karijeri, ovako samo mogu da budem ponosna što je naše gore list, a tako mnogo je postigao u svetu profesionalnog modelinga i manekenstva. Svet ga je prepoznao kao predivno čudo prirode jer je lep bez obzira na to kog je pola, imena... Bilo mi je drago kada je izjavio da želi da me upozna, ali istovremeno nisam bila začuđena jer sam oduvek podržavala neshvaćene i drugačije ljude.
Story: Jeste li već osmislili početak koncerta koji ćete održati 15. juna na Ušću?
- Prva scena i ono najbitnije za mene biće moja verna publika koja je uz mene evo već osamnaest godina, ali i svi oni koji možda ne slušaju moju muziku, a tu su da bi prisustvovali spektaklu kakav se retko viđa na ovim prostorima. Ipak, ne mogu da otkrijem kako će izgledati sam početak koncerta, ali mogu da kažem kako će od njega svima zastati dah. Od same pomisli na 15. jun i sve ono što moj tim saradnika i ja spremamo, ne samo Beogradu već i čitavom Balkanu, meni srce od uzbuđenja zaigra u grudima.
Story: Kako teku pripreme za taj dan?
- Od mene se uvek očekuje najviše i to bi me prilično opteretilo da nisam veliki vizionar, sanjar i neko ko ima neverovatno velike ambicije. Jer, kad su ti ambicije neki sivi prosek, takav ti i bude čitav život, ali kad su ti snovi bajkoviti, tada i realnost dobija drugu dimenziju. Dovoljno je biti hrabar i usuditi se za velike snove, velike uspehe, ali i padove koji moraju da budu jedan motiv više za ostvarenje ciljeva. Svima onima koji 15. juna dođu na Ušće, pokazaću svoj san uživo. Posebno sam ponosna na svoju muziku koja je za koncert prearanžirana i sada zvuči potpuno drugačije.
Story: Nedavno ste zbog premorenosti završili na infuziji. Da li se, dok spremate ovaj koncert, osećate kao perpetuum mobile i smatrate li da fizički i psihički imate snage za takav poduhvat?
- Nije mi teško da zarad svojih fanova mesecima pripremam sve ovo, da zbog iscrpljenosti primam infuziju, ulažem mnogo više nego što u ovoj zemlji mogu realno da zaradim, da potrošim litre suza, znoja, ali i da krvarim.
Story: Istovremeno ste i obožavani i omraženi, a ravnodušnih na pomen vašeg imena, nema. Šta je vaš recept za trajanje u estradnom ringu?
- Upravo kvalitet. Da nema ozbiljno kvalitetne podloge, ogromnog truda i rada, ne bih trajala osamnaest godina i ne bih imala armiju fanova iza sebe. U Srbiji se sve olako omalovažava, a ljudi koji se ne uklapaju u kalup, koji se razlikuju od stereotipa svake vrste, često budu nedovoljno cenjeni, sputavani, saplitani... Imala sam dve opcije, da me slome ili da to ne dopustim. I šta mislite, šta sam izabrala? Naravno da me i
dan-danas boli kada se devalvira ono što ja radim, i to po pravilu čine oni loši. Ipak, sada imam godine, trajanje i publiku koja mi donosi mir i ublažava osećaj nekakve nepravde. Sve u životu na kraju dobije balans i ništa nije slučajno. Priznajem, teško je biti Jelena Karleuša, ali je i te kako uzbudljivo. Jednom živim, ali obećavam da ću umreti tek kad iza sebe ostavim ozbiljan trag. Neću pre, verujte! Možda ja jesam luda ili ekscentrična, čudna, ali za šou-biznis je to plus. U šali kažem da ću povući ručnu tek kad me svi budu voleli... Ne, ne moraju svi da me vole, to je nemoguće, ali radim za misao da će me pamtiti.
Story: U kojoj meri se Jelena Karleuša sa šesnaest godina razlikovala od ove današnje tridesetčetvorogoodišnjakinje?
- JK je jedna čudna žena, burna, emotivna, sama svoja suprotnost. Borbena i sa tvrdim oklopom, a najnežnija u predelu duše, iskrena kao dete. Pravična, egomanijak, rob sopstvenih ideala. Nekad sam bila agresivna, poludivlja od udaraca. Danas kad sam sve to preživela, ja sam majka dve devojčice koja sa setom gleda na onu Jelenu koja je morala mnogo da se muči za današnji spokoj. Svaki period života lomio mi je srce i ostavljao mi dubok trag na koži. Ljudi kao ja uvek biraju teži put. Ali, ponosna sam na činjenicu da devojčica u meni nije nestala. Dečji iskren i vedar duh, urođeni smisao za humor i sagledavanje pozitivnih stvari u opštem haosu, čarobni su začin mog recepta.
Story: Koje su vam najveće vrline i mane?
- Ego mi je najveća mana, tako se priča, ali to je samo moj štit, uloga, odgovor na spoljni svet kome bodem oči i moja namerna odluka. Vrlina mi je, kažu, što sam dobar i pošten čovek sa petljom. Svaki Lav voli da ga maze i hvale, pogotovo ja.
Story: Da li već kujete planove za period posle održavanja koncerta na Ušću?
- Sledeća stanica mi je odmor. A onda ću u svojoj ludoj glavi već smisliti što nerealniji cilj. Sigurno mi ono što sledi neće biti izmaglica dosade i zaborava.
Story: Kajete li se zbog nečega što ste uradili zarad karijere?
- Kajanje je najuzaludnije ljudsko osećanje.
Story: U junu se navršava i peta godišnjica vašeg braka. Kako danas gledate na svoju bračnu zajednicu?
- Duško je do bola lep i zgodan, uz to vrhunski sportista, uspešan poslovni čovek, najdivniji otac i najbolji čovek. Ako zbog nečega treba da me mrze i zavide mi, onda je to zbog njega. A činjenica da trajemo, da smo ljubomorni i puni strasti jedno prema drugom, dovoljno govori o našem braku.
Story: Po čemu Atina i Nika podsećaju na vas, a po čemu na svog tatu?
- Duško u šali kaže da sve dobre osobine naše dece pripisujem sebi, a sve sitne mane njemu, ali šta ću kad je tako. One su mamine prepametnice, male opasnice i rođene glumice. Moja deca su za mene čudo.
Story: Kakve komentare vam daju ćerke?
- One su još male, imaju samo tri i četiri godine, ali su zato njihovi komentari nešto što nas sve u porodici zasmejava do suza.
Story: S kojim mislima se budite, a s kakvim idete na spavanje?
- Moj mozak radi punom parom i ne staje čak ni onda kada deluje da spavam. Dok odmaram, moj mozak piše kolumne, intervjue, svađa se, peva, igra, glumi, živi svoj uzbudljiv život. Nekad mu, eventualno, u toku noći dobacim: Ti stvarno nisi normalan. I okrenem se na drugu stranu.
Nikola Rumenić
