Najpoznatiji tenor današnjice Andrea Bočeli (54) svoj mir pronašao je u vili nadomak mora u mestašcu Forte dei Marmi. Kao i većina Italijana, Bočeli goste dočekuje otvorenih vrata i otvorenog srca. Ovom izuzetnom umetniku odmah po rođenju dijagnostikovan je kongenitalni glaukom zbog kojeg je ostao delimično slep, a kada je u dvanaestoj godini tokom fudbalske utakmice slučajno pogođen loptom u glavu potpuno je izgubio vid. Ipak, ovaj slavni muzičar živi sasvim normalan život, u odličnim je odnosima sa bivšom suprugom Enrikom sa kojom ima dvojicu sinova Amosa (18) i Matea (14), a sa sadašnjom partnerkom Veronikom (29) ima ćerkicu Virdžiniju (1). U ekskluzivnom intervjuu koji je u Toskani uradila Jovana Simonović, novinarka televizije Prva, za emisiju Exkluziv, ali i magazin Story, legendarni pevač otkrio je brojne detalje iz svog života.
Story: Zbog čega ste izabrali Forte dei Marmi kao mesto za život?
- Ja sam iz Toskane, rođen sam i odrastao ovde u blizini, a izabrao sam da živim na moru zato sto sam kao mali patio od polenske alergije i vazduh na moru mi prija. Odrastao sam u zelenilu polja u Toskani i uvek sam voleo životinje. U kući smo imali mačke, pse i druge životinje, a tu je i moja velika strast prema konjima. Od svoje šeste godine imam konje sa kojima sam naučio da živim, da ih jašem i sve što ide uz to.
Story: Od prvog momenta kada ste se pojavili na Festivalu u San Remu 1994. godine počeo je vaš vrtoglavi uspeh koji ne jenjava ni danas. Da li iza njega leže predanost i disciplina?
- Koncerti se pripremaju uz puno rada i takav način života sličan je životu profesionalnih sportista. Pripremam se tako što jedem laganu hranu, ne pijem alkohol, kafu, pokušavam puno da se odmaram kako bih doveo glas u savršeno stanje.
Story: Na novom albumu La pasione Bočeli taktove klasike približavate narodima svih zemalja. Kako ste došli na tu ideju?
- To je album gde sam pokušao da prikupim sve velike pesme koje sam pre mnogo godina pevao po lokalima kada sam kao student svirao da zaradim neki dinar, a pre svega da budem sa prijateljima i da upoznam neku devojku, što nije bilo na odmet. Na ovom albumu La pasione prikupljene su sve velike pesme u poslednjih pedeset godina.
Story: Sarađivali ste i sa višestrukim dobitnikom Gremija, producentom Dejvidom Fosterom, koji je producirao vaš CD. Da li ste zajedno došli na ideju za temu albuma?
- Ni sam ne znam kako smo došli do ideje za ovaj album, pratili smo korake albuma Amor koji je snimljen pre šest godina i doživeo je veliki uspeh. Sa mnogo nežnih i romantičnih osećanja ponovo smo pokušali da uhvatimo tu romantiku, ali ovoga puta na drugačiji način jer su mnoge od ovih kompozicija poznate italijanske pesme, a postoji na disku i nekoliko španskih. Iako album nećemo nazvati Amor 2, i dalje je to Amore ako govorimo o osećanjima i ljubavnim pesmama.
Story: Ima ljudi koji ne priznaju vaš rad, tvrdeći da koristite talenat u komercijalne svrhe i time umanjujete vrednost operskih arija?
- Postoje velike arije klasične muzike koje su toliko lepe da su postale popularna muzika. Ovaj album La pasione jeste zbirka pop muzike. Kritičari koji mi to zameraju ne poznaju, ne sećaju se istorije, jer su najveći operski pevači 19. i 20. veka radili isto to. Karuzo je, hvala Bogu, snimio veliki broj prelepih pesama, kao i Beniamino Đilji. Možemo reći da se istorija ponavlja.
Story: Najsvežiji su vaši dueti sa Dženifer Lopez i Neli Furtado kojima ste ponovo zaludeli planetu...
- Pre svega moram da kažem kako mi je uvek zadovoljstvo da pevam sa nežnijim polom. Naročito kada se peva o ljubavi, sasvim je prirodno da se peva sa sjajnim pevačicama i mislim da su one dale svežinu i senzualnost pesmama kojima je upravo to i potrebno. Svežinu zato što je reč o ostvarenjima od pre četrdeset, pedeset godina a koja su nastala kao pesme posvećene ljubavi. Obe pevačice su veoma senzualne tako da su obogatile ovaj album.
Story: Vaš ljubavni život takođe interesuje i intrigira italijanske tabloide. Vaša bivša supruga Enrika živi sa sinovima u kući pored vas, dok vi zajednički krov nad glavom delite sa Veronikom Berti?
- Čovek je stvoren da živi u paru, a ne sam. Veronikina podrška za mene znači život jer bez nje bi mi bilo teško. Imam troje dece i veoma zahtevan posao pa zato mislim da je suština svega imati pored sebe osobu koja sve to deli sa tobom, i radosti i tugu.
Story: Vaša i Veronikina najveća preokupacija trenutno je jednogodišnja ćerkica Virdžinija koja je već po rođenju dobila muzičku sobu koju rado deli sa braćom Amosom i Mateom. Da li je malena talentovana za muziku?
- Mora mnogo da se radi na tome, ništa ne dolazi bez rada.
Story: Da li po vašem mišljenju roditelji treba od svoje dece da očekuju previše?
- Budućnost je u rukama Boga, a ne u rukama roditelja, nažalost, ali i na sreću, jer Bog zna bolje od nas, šta je dobro za svakog. Idu u muzičku školu, uče za sada iz zadovoljstva, jer imaju priliku da žive uz muziku svakog dana, ali i da sviraju klavir. Bilo bio šteta da ne nastave studije i da ne idu u muzičku školu.
Story: Jeste li vi zadovoljni?
- Čovek nije rođen da bude zadovoljan na Zemlji sa onim što mu ona nudi. Rođen je za nadu i ako ona postoji, vrlo je verovatno da će naći i sreću. Bez te nade, koju čini težnja ka večnosti teško može da se zadovolji luksuznim kolima, savršenim instrumentima i bilo čime o čemu sanja. Onoga trenutka kada to dobije, sanjaće nešto drugo i mislim da zato u sebi treba da negujemo jednu nadu koja je iznad svega toga. Ja imam takvu nadu i to je moja najveća sreća.
Story: Godinama već vodite i svoju humanitarnu fonadaciju...
- Pre svega, moja fondacija bavi se borbom protiv siromaštva koje više nije nešto što gledamo na televiziji, nego je problem koji već sad kuca na naša vrata. Moramo nešto da uradimo kako bismo postali svesni toga i da se suočimo sa tim problemom s velikom hrabrošću i to što pre. Osnovna svrha moje fondacije jeste borba protiv siromaštva, a finansirali smo i projekat MIT iz Bostona, gde se pre nekoliko dana dogodila strašna tragedija, u nadi da ćemo napraviti poseban instrument koji će pomoći osobama sa oštećenim vidom da se lakše kreću.
Story: Nakon osam godina ponovo ćete nastupiti u Kombank areni 10. maja. Šta pamtite sa poslednjeg koncerta u Beogradu?
- Koncerta se odlično sećam, publika je bila jako topla. Sve je bilo rasprodato, a ljudi su pokazali mnogo osećanja i ljubavi. Nadam se da ću i ovoga puta biti u dobroj formi kako bih još jednom doneo u Beograd najlepše stranice italijanske muzike, naravno, i svoj glas.
Story: Kakav je vaš ritual pred koncert?
- Nažalost, uvek mi se dešava da sam u žurbi. Na dan kada imam koncert potpuno sam izolovan, moram da budem u tišini, zatvoren u sobi gde koristim priliku da čitam ili slušam muziku ili da nešto proučavam. Dakle, nisam imao prilike da upoznam vaš grad, ali nadam se da ću to uskoro moći.
Story: Da li će vam u Beogradu društvo praviti Veronika?
- Naravno, uvek smo zajedno kada je to moguće. Sa Virdžinijom je sada mnogo lakše jer ne ide u školu, a dečaci putuju sa nama kada nemaju školske obaveze. Između ostalog, oni su veliki i sada su i pomoć i društvo i prijatelji.
Autor: Jovana Simonović
Priredila: Ksenija Konić
