Finale play offa Prvenstva Srbije u vaterpolu kao i sportske bravure u bazenu kojima je doveo svoj matični VK Radnički na tron Evrope, kapiten domaće vaterpolo reprezentacije Vanja Udovičić (30) još jednom se zlatnim slovima upisao u istoriju srpskog sporta. Iako je uspeo da svoj sportski talenat razvije do maksimuma, on nije stavio u zapećak ni obrazovanje, pa danas s ponosom nosi titulu jednog od malobrojnih visokoobrazovanih sportista. Na putu profesionale slave, prate ga i razne vansportske titule poput one da je najpoželjniji neženja i seks simbol, ali sva ta verbalna znamenja on bi, kako kaže, rado menjao za olimpijsko zlato. U iskrenom intervjuu za Story, sportista sa kragujevačkom adresom govori o tome da li u ljubavi odlučuje samo srcem i ističe kako je u svom dosadašnjem ljubavnom životu uglavnom on bio biran.
Story: Prijaju li vam titule seks simbola i najpoželjnijeg neženje barem približno kao status najboljeg vaterpoliste?
- Sve titule koje mi pripisuju menjam za jedno olimpijsko zlato.
Story: Svojim neizmernim sportskim uspesima signalizirate klincima kako bi trebalo da se bave sportom. Jeste li razmišljali o nekoj vrsti trenerskog ili pedagoškog rada nakon završetka profesionalne karijere?
- Postavite mi ovo pitanje nakon Olimpijskih igara u Rio de Žaneiru.
Story: Trud, rad, uspeh i odricanja vraćaju vam se dobrim i tu životnu filozofiju ste ispunili. Šta vas još vodi kroz život, osim jasno zacrtanih principa kojih se pridržavate?
- Imam svoju zvezdu vodilju. Hvala na pitanju.
Story: Delujete kao prilično racionalan tip. Koliko vas često i u kojim situacijama kroz život vodi srce?
- U situacijama dok slušam, praštam, dajem, a najčešće kada volim.
Story: Da li vas je u ljubavi teško zadržati kraj sebe?
- Ne mislim da partnera treba zadržavati. Kakav će odnos biti, zavisi od emocija, od kompatibilnosti ličnosti, karaktera ljudi koji su zajedno, njihovih uverenja i životnih stavova.
Story: Možete li za sebe reći da ste muškarac čvrstog stava ili ponekad pokleknete pred trenutnim zadovoljstvima?
- Odgajan sam da budem snažan, moralno i intelektualno, ne samo fizički, da budem nepokolebljiv u stavovima, praktičan, racionalan i usmeren ka ciljevima.
Story: Sećate li se najboljeg udvaranja kojem ste odoleli?
- S obzirom na to da sam odoleo, ne bih joj se dodatno zamerao iznoseći pojedinosti.
Story: Prošle godine mediji su brujali o vašoj romansi sa teniserkom Anom Ivanović. Jeste li zaista pali na njen šarm?
- Poznat sam po tome da ne komentarišem dezinformacije koje mediji uporno plasiraju u javnosti. S tim u vezi neosporan je jedino šarm Ane Ivanović.
Story: Jeste li ikada zaprosili neku devojku i kako se to završilo?
- Očekujete moj ljubavni manifest?
Story: A da li ste vi bili zaprošeni?
- Nisam i ne žalim se.
Story: Čega se plašite u ljubavi?
- Mislim da ljubav i strah ne idu zajedno, jedno isključuje drugo.
Story: Ima li leka za ostavljeno srce i kako ste to turobno emotivno stanje prevazišli na nekom od sopstvenih primera?
- Održavam simboličnu oproštajnu ceremoniju... Šalim se... Ostavljam prošlost gde joj je mesto - u prošlosti.
Story: Postoji li granica koju u ime ljubavi nikada ne biste prešli?
- Baš kao u pesmi Tošeta Proeskog: Moj je život igra bez granica.
Story: Nije tajna da ste tiha patnja i večiti san balkanske gej populacije. Smetaju li vam muški komplimenti motivisani skrivenim pobudama?
- Ne prihvatam, prosuđujem, ali ne osuđujem...
Story: Šta je najhrabrije što ste uradili za sebe?
- Hrabrost nema mernu jedinicu, ili to jesi, ili nisi. Smatram se hrabrim u rečima, delima, mislima i svim drugim izborima. Kad malo bolje razmislim, hrabar sam i u neznanju i slabostima.
Story: Da li u ljubavi uvek birate ili volite da budete odabrani?
- Kad sumiram svoja dosadašnja iskustava, dolazim do zaključka da sam u većini slučajeva bivao odabran. Priznajem...
Story: Jednom ste izjavili: Ne mogu bez jutarnje kafe, dragih ljudi i sna. Koliko često sanjate voljenu osobu koja vas probudi i skuva vam jutarnju kafu?
- Ne znam koliko ćete biti zadovoljni odgovorom, ali ja se sećam malog dela onog što sanjam, a najčešće i ono čega se sećam zaboravim vrlo brzo nakon buđenja.
Story: Da li je u vreme emotivne površnosti privilegija biti voljen?
- Danas je privilegija biti istinski srećan čovek.
Story: Jeste li dovoljno voljeni ili neprestano tražite pažnju i dokaze ljubavi?
- Delujem li vam nesigurno?
Story: Jedan ste od malobrojnih visokoobrazovanih sportista. Može li se nekada i utakmica rešiti isključivo intelektualnim prednostima u odnosu na protivnika u bazenu?
- Inteligentni ljudi su u proseku bolji organizatori i samim tim racionalniji u određenim situacijama, naročito onda kada se utakmica rešava. Ističem da o rezultatu iste ne odlučuju isključivo intelektualne prednosti pojedinaca.
Story: Smatrate li da ste dovoljno unovčili svoje znanje?
- Mnogo toga bih imao da kažem na tu temu. Sve razvijene zemlje smatraju obrazovanje i razvoj ljudskih resursa nacionalnim prioritetom u cilju doprinosa privrednom, socijalnom i kulturnom razvoju, a samim tim i ličnom prosperitetu, kao i adekvatnoj materijalnoj nadoknadi njegovih članova. Složićete se da kod nas to nije slučaj.
Story: Čini se da ste besprekorno organizovani u svemu što radite. Imate li nečiju asistenciju u raspoređivanju dnevnih obaveza?
- Prvo, hvala što mislite da sam besprekorno organizovan. Bez toga nema ni optimalnih, a posebno vrhunskih rezultata. Drugo, nemam asistenta, a ni asistentkinju, ako me to pitate. Moram da dodam - za tim nema ni potrebe.
Story: Jesu li vam roditelji, kao najbolji životni oslonac, ujedno i dobri profesionalni konsultanti?
- Evo prilike da zahvalim mami i tati na svoj dosadašnjoj podršci kao i na onoj koju ću imati i ubuduće, kako na profesionalnom, tako i na svim ostalim poljima.
Story: Pritiskaju li vas pitanjima o ženidbi?
- Ta pitanja postavlja mi samo komšinica iz susednog ulaza, srećom retko kad je viđam.
Story: Da li vam je proradio očinski instinkt?
- Ne, ali svestan sam toga da već sutra sve može biti drugačije.
Story: Imate li dugoročne planove i kako sebe vidite kroz nekoliko godina?
- Trenutno sam u fazi određivanja prioriteta i funkcionišem u skladu s njima. Trudiću se da ostanem svoj, da budem srećniji nego sad, iskreniji i sa manje dilema i sumnji.
Story: Predvodnik ste tima koji je Kragujevcu doneo najveći uspeh u sportskoj istoriji. Kako biste opisali ponos koji osećate tim povodom?
- Zadovoljstvo je biti kapiten tima koji ima jasno definisanu strategiju i ciljeve. Trudili smo se da raspodelimo resurse u skladu sa potencijalima svakog ponaosob i prezadovoljni smo postignutim rezultatima. Pre svega mislim na osvojeni Kup Evrope koji nam je i bio primarni cilj.
Story: Jeste li od starta verovali u uspeh novooformljenog tima?
- Verovao sam da dobri pojedinci čine odličan tim. Naglašavam kako se kroz rezultat novooformljenog tima vidi ispravnost odluke što je formiran VK Radnički.
Story: Da li je bilo jednostavno pokloniti poverenje i višegodišnje iskustvo svojevrsnom pionirskom poduhvatu kakav je bio osnivanje VK Radnički?
- Rizik je postojao, ali dobra procena i pozitivna selekcija saradnika umnogome mi je olakšala odluku.
Story: Koliko je teških momenata iza vas, u protekloj klupskoj sezoni?
- Gledajući unazad iz ove perspektive, postignuti rezultati anuliraju sve teške momente i daju podstrek da ostanemo dovoljno motivisani i disciplinovani uprkos krizi u vaterpolu.
Story: Jeste li u nekom trenutku, iz revolta prema aktuelnoj situaciji u vaterpolu, poželeli da prevremeno okončate profesionalnu sportsku karijeru?
- Odluke ne donosim iz revolta. Jasno mi je da se teško stvaraju mehanizmi za održavanje najtrofejnijeg sporta u Srbiji, ali to ne znači kako treba da odustanem i odreknem se karijere kakva je moja. Verujem da imam još mnogo toga da pokažem na ovom terenu.
Story: Osećate li se kao pravi Šumadinac?
- Nisam pobornik lokal-patriotizma, Srbin po uverenju, a evropejac po opredeljenju.
Story: Prija li vam život u mirnijem i manjem gradu?
- Prija mi, adaptirao sam se i napokon uspevam da se naspavam.
Story: Kragujevac je svojevremeno prozvan Dolinom gladi, a danas nam, pre svega zahvaljujući vama, dolaze lepe slike iz grada na Lepenici. Smatrate li da svojim sportskim uspesima doprinosite dolasku boljih dana u srce Šumadije?
- Kragujevac je početkom devedesetih godina bio jedan od najsiromašnijih gradova u Srbiji, a danas je jedan od najjačih kulturnih, finansijskih, industrijskih, političkih i sportskih centara. Drago nam je ako VK Radnički doprinosi toj lepšoj slici.
Story: Osećate li i u kojoj meri nemaštinu oko sebe?
- Negde sam pročitao da ova ekonomska kriza koja svima nama kuca na vrata uskoro odlazi.
Story: Odakle crpite večiti optimizam, prisutan na vašem licu?
- Sve je stvar odluke. Nepopravljivi sam optimista.
Story: Čime se, osim vedrim duhom, borite protiv sumorne svakodnevice?
- Moja maksima je: Live today, think of tomorrow, remember yesterday.
Nikola Rumenić