Tridesetčetvorogodišnja autorka i voditeljka emisije Magazin In, Sanja Marinković posle višemesečne pauze vratila se na male ekrane u punom sjaju. Iako je imala opravdan razlog za odsustvovanje sa televizije Pink, jer je pre deset meseci rodila zdravog i lepog dečaka Strahinju, Sanja je bez problema nastavila tamo gde je stala. Ipak, i pored brojnih poslovnih uspeha, Marinkovićeva se trudi da što manje zapostavlja svog naslednika, pa svaki slobodan trenutak provodi sa svojim mališanom. Podršku da istraje na poslovnom i privatnom planu nesebično joj pruža i njen godinu dana stariji nevenčani suprug, filmski i televizijski montažer Aleksandar Uhrin, sa kojim će stati pred oltar početkom sledeće godine. Iako skoro dve godine uživaju u romantičnoj vezi, Sanja priznaje da još oseća leptiriće u stomaku kada je u zagrljaju voljenog muškarca, pa njihova ljubav, kako kaže, ponekad izgleda kao tinejdžerska.
STORY: Da li vam je bilo teško da se vratite na posao nakon višemesečne pauze?
- Iskreno, malo mi je naporno. Publika je mnogo očekivala od mene, od toga kako ću izgledati posle porođaja, do toga kakva će biti moja emisija. Imala sam veliku odgovornost, jer godinu dana nisam stala pred kamere. Pored toga, potrebno je uskladiti obaveze prema bebi i poslu, a to nikako ne ide. Potrajalo je dok nisam našla ključ kako da se organizujem, ali mislim da mi još treba vremena. Još se uhodavam.
STORY: Koliko dugo ste smišljali novi koncept Magazina In?
- Novi koncept smislila sam za jedno posle podne. Veći problem bilo mi je da spojim nespojive goste u studiju, a htela sam da ostanem dosledna ideji da to budu ljudi koji će se retko ili gotovo nikad naći u nekoj kafani, ali zato ćete ih videti da sede zajedno u mojoj emisiji.
STORY: Koliko ima istine u pričama da ste u konfliktu sa Snežanom Dakić-Mikić, s obzirom na to da je njena emisija u toku vaše pauze išla u terminu Magazina In?
- Kad god pročitam takav tekst, slatko se nasmejem, a mislim da i Snežana tako reaguje. Izuzetno je cenim kao koleginicu, a ona je i uvek bila rado viđen gost u mojim emisijama. Dok sam bila u drugom stanju, često sam učestvovala u njenoj emisiji, a uskoro ću je pozvati da bude gost u Magazinu In. Termini nisu bili ni njena, a ni moja odluka, već je o svemu odlučivao uređivački kolegijum.
STORY: Zbog čega ne radite rijaliti šou Sve za ljubav?
- To je bila odluka produkcijske kuće Emotion, a poruka koju sam od njih dobila bila je da zbog uloge majke neću moći da odgovorim svim obavezama emisije na pravi način. Delimično jesu u pravu, jer mi je izuzetno teško da uskladim Magazin In i Strahinju, a kamoli još i Sve za ljubav, tako da je odluka bila prava i ja sam zato srećna.
STORY: Da li vam više smeta kada vam neko kaže kako ne voli vašu emisiju ili da uopšte nema stav prema vašem radu?
- Više volim kada mi kažu da me ne vole. Jedna sam od onih koji slede tezu možete da me volite ili ne volite, samo me gledajte (smeh). Dokle god me svi oni budu pratili, a znam da u Srbiji ljudi najviše vole da gledaju ono što ih nervira, imaću milion i pet stotina hiljada gledalaca, koliko ih imam sada. Ne misim da ljudi nemaju stav o meni, jer bi to bi bilo pogubno za moju emisiju.
STORY: Otvorili ste školu novinarstva sa koleginicom Vesnom Dedić. Kako napreduju vaši đaci?
- Moram da se pohvalim da smo sada upisali drugu generaciju đaka, koja je duplo brojnija od prethodne. Trenutno je među njima sedamdeset odsto onih koji studiraju novinarstvo ili su već završili taj fakultet i kod nas žele praksu, jer posle naše škole mogu i da se zaposle u medijima, što im i obećavamo pošto imamo odličnu saradnju sa beogradskim redakcijama. Kad god nekoj televiziji treba novo TV lice, urednici nas zovu, a pojedine devojke iz naše škole već rade na TV Pink, Košava, a uskoro će raditi i na RTS-u.
STORY: Pošto ste se u decembru prošle godine porodili, kako ste uspeli tako brzo da smršate?
- Nisu mi pomogli ni genetika ni naklonjene zvezde, nego mnogo odricanja. Trideset dana posle porođaja, kada su prošle sve postporođajne terapije, pozvala sam Mariju Savić- Srećković, koja mi je napravila program vežbanja. Bila sam uporna, čak i kada sam noću spavala samo po dva tri sata, ujutru sam odlazila na trening. Dva puta sam bila na letovanju, što mi je mnogo pomoglo, jer sam se opuštala u moru i na bazenima. U septembru sam izgledala kao da se nisam ni porodila.
STORY: Koliko vam se život promenio od kada je na svet došao Strahinja?
- Mnogo, jer sada imam veću odgovornost, čak i grižu savesti. Kada imam slobodno posle podne i mogu da odem sa drugaricama na kafu ili masažu, uvek biram šetnju sa Strahinjom. Ili, na primer, kada moja mama želi da prošeta sa Strahinjom, uhvatim sebe kako joj ne dam, jer želim ja da šetam s njim. Mama mi zato često govori: Treba da imaš vremena za sebe i vodiš računa o sebi, što je i normalno za ženu.
STORY: Da li ste jedna od onih majki koje su ponekad panično zabrinute za dete?
- Neposredno pred početak nove sezone Magazina In, Strahinja je imao prvu temperaturu, pa sam u studio ušla posle tri neprospavane noći. Uhvatila sebe kako mi se tresu ruke i noge. U panici smo zvali Hitnu pomoć da nam pomognu, a imati posla sa našim zdravstvom i malim detetom je igra bez prestanka. Jedni su nam govorili da skidamo temperaturu tuširanjem, drugi da ga mažemo alkoholom, treći da uzmemo rakiju... Kada smo sve bezuspešno isprobali, opet zvali Hitnu pomoć, kada su počeli da nam govore kako ne smemo da ga tuširamo, pitali su nas kakvom rakijom smo ga masirali, optužujući nas da smo ga napili! (smeh) Lečenje je trajalo tri noći i dana, a mi uopšte nismo spavali. Posle toga, sve ostalo izaziva manji strah. Trenutno mi je problem što Strahinja puzi i uči da hoda, pa strahujemo ne padne i ne povredi se. Briga o detetu je veliki psihološki strah, pa Aleksandar i ja noću ne spavam mirno.
STORY: Šta vas najviše raduje?
- Sinčić je već uveliko počeo da priča, a prve reči bile su mu mama, tata, deda, baba... Raduje me kada kaže neku glupost ili izgovori novu reč. Ima samo deset meseci, ali je napredan i pričljiv, zna se na koga (smeh).
STORY: Kako sada izgleda jedan vaš dan?
- Ustajem u posla osam, jer Strahinja sada sve duže spava. Potom odem na trening ili ostanem kod kuće, Aleksandar ide na posao oko podne, a ja dva sata kasnije, kada mama i tata dolaze da čuvaju bebu. Uveče ga kupamo i spremamo za spavanje, pa moj partner i ja imamo vremena za sebe. Ipak, svako veče imamo vremena i za romantiku. Nakon što naš sin zaspe, posvetimo se jedno drugom i pravimo super večere. Aleksandar kuva, ja degustiram, obavezno kupimo i neko dobro vino i posle večere gledamo filmove.
STORY: Kakav je Aleksandar kao otac?
- Pre porođaja smo napravili dogovor da, nakon što beba dođe na svet, on ne radi tri meseca, pa smo sve obaveze oko deteta kasnije i delili. Pojedine moje prijateljice koje su u dugogodišnjim vezama rodile decu iz ljubavi, sada se posle kratkog bračnog staža razvode. Često se dešava da nakon što postanu roditelji, partneri više nisu jedno drugom centar sveta. Istina je da sada Aleksandar i ja imamo prioritete koji ranije nisu postojali, oboje smo premoreni, i ponekad imamo manje razumevanja jedno za drugo. Ipak, uspevamo da se uskladimo. Aleksandar je dobar i vredan otac, koji ujutru prvi ustane da nahrani i prepovija Strahinju.
STORY: Zbog čega se do sada niste venčali, budući da već odavno zajedno živite s Aleksandrom?
- Među nama se sve desilo brzo. Kada smo počeli da se zabavljamo, oboje smo mnogo radili, potom se dogodila beba, a imala sam i nekoliko veoma rizičnih momenata u trudnoći koji mi nisu dozvoljavali nikakav fizički napor, nego mirovanje. Kada se Strahinja rodio, čekali smo da malo poraste. Sada je veći veliki, pa možemo u potpunosti da se posvetimo organizovanju venčanja. Naša svadba je trebalo da se dogodi u novembru, ali pošto ima mnogo verskih praznika i malo slobodnih vikenda kada je moguće sklapanje braka u crkvi, prolongirali smo je za kraj januara ili početkom februara. Želim da obavimo i građansko i crkveno venčanje pred oko pedesetak zvanica.
STORY: Hoćete li ujedno krstiti sina?
- Nećemo, jer će biti hladno, pa ćemo to ostaviti za proleće.
STORY: Kako zamišljate svoje venčanje?
- Biću u haljini, ali ne verujem da će ona biti bele boje. Pošto ćemo organizovati svadbu u večernjim satima, mislim da uz to ne idu venčanice i krinoline. Aleksandar već razmišlja kakvo će odelo kupiti.
STORY: Imali istine u pričama koje su nedavno bile aktuelne u medijima da je Aleksandar oženjen?
- Tačno je da je vrlo kratko bio u braku, ali ta priča je završena davno pre mene i o tome iskreno malo znam.
STORY: Delite li sa izabranikom kućne poslove?
- Možda sam ja vičnija u kuhinji u smislu da stavim sudove u mašinu. Detaljista sam i malo bolesna kada je u pitanju spremanje kući, pa čim vidim fleku, odmah je brišem. Kod Aleksandra je sve lakše, a pritom on voli da kuva, dok smo šporet u ja u svađi.
STORY: Da li, ipak, kuvate za sina?
- Kašice su super stvar, jer postoji divan izbor (smeh). Srećom, on još uvek ne jede zahtevna jela, pa se snalazim pripremajući barene krompiriće i šargarepu, dok se za složenije obroke, brine moja mama.
STORY: Jeste li i dalje zaljubljeni u budućeg supruga ili je početna strast malo splasnula?
- Da, i dalje. Ako se prvog jutra probudite pored muškarca i shvatite da niste srećni, ako vas on pozove i kaže da će doći za sat vremena, a vi ne gorite od želje da ga vidite, onda razmišljajte o tome da se rastanete jer je to početak kraja. Kada smo raszdvojeni, jedva čekam da dođe po mene, redovno se čujemo telefonom i šaljemo jedno drugom SMS poruke, a ako se i desi da mi je ne pošalje, kažem mu: Izvini, šta si ti radio ceo dan, nijednu poruku mi nisi poslao. Nakon toga se slatko smejemo.
STORY: Da li vam je neki već iskusan roditelj pomagao nakon što ste dobili bebu?
- Uhrin i ja smo odlučili da ćemo sve sami raditi. Bukvalno smo padali u nesvest od umora i zanesvešćivali se po kući posle petnaest dana, zato što nismo mogli da spavamo. Porodila sam se carskim rezom i nisam smela da podižem Strahinju. Posle tri nedelje, moja mama je rekla kako je vreme da nam pomogne. Prešla je kod nas i bila aktivna gotovo dvadeset četiri sata. Sada mogu samo da dam savet ženama koje se porode da prihvate svaku pomoć, čak i od komšinice, dobro će im doći.
STORY: Planirate li proširenje porodice?
- Planiramo, ali tek za nekoliko godina.
STORY: Zbog čega ne želite da fotografišete svoje dete?
- Iskreno, to je bila Uhrinova odluka. Još kada sam zatrudnela, kategorički je rekao da to ne dolazi u obzir dok ne poraste. A i ja to ne želim, jer je suviše mali da bih ga izlagala slikanju, a sebe razmišljanju da mi ne daj Bože zameri zbog toga jednog dana.
STORY: Da li sina vaspitavate koristeći savete iz nekih knjiga ili ste pristalice patrijarhalnog vaspitanja?
- Imamo knjigu Čuvanje dece po doktoru Spoku, koju mi je poklonila Vesna Dedić uz reči: Po njoj je moja ćerka Lenka vaspitavana i nije ispalo loše, verujem da će i tebi poslužiti. Pristalica sam pedagoškog pristupa, zato i prelistavam knjigu sada kada je Strahinja u fazi da sve hoće i kada mu nešto ne dam počinje da vrišti. Aleksandar tvrdi kako je razmažen, a ja mu govorim da ne može da bude razmažen sa deset meseci, jer je još beba na koju mora da se pazi. Trenutno je u fazi da dira gajtane i telefone, pa savete kako da ga odviknem od takvih stvari koje su napisali pametni ljudi na osnovu izučavanja, u tim situacijama prihvatam.
STORY: Šta vas najviše oduševljava prilikom odgajanja deteta?
- Postoji izreka da niko ne može da ti se obraduje kada dođeš kući kao što to može dete. Sada kada me ne vidi tri, četiri sata, on vrišti od sreće, nogama i rukama maše i hoće da iskoči iz krila moje mame. Posle toga se dva sata igram s njim. Naša ljubav je bezuslovna kakva postoji samo prema detetu.
STORY: Nosite li sinovljevu sliku u novčaniku?
- Ne, nikada to nisam radila. Imam je jedino u mobilnom telefonu.
STORY: Da li Strahinja liči na Aleksandra ili vas?
- On je izuzetno temperamentan i nestašan, pa nema ćoška u kući koji već nije otkrio. Ako mu nešto zabranim, on se zaigra, ali se posle pet minuta vrati na isto mesto. Mudar je i vidim da će biti bistrog uma i duha. Mislim da je temperament podjednako nasledio od Uhrina i mene, pošto smo nas dvoje potpuno isti.
