Četrdesetjednogodišnja voditeljka Olivera Kovačević posle višemesečne pauze tokom koje se bavila uređivačkim radom na RTS-u, vraća se na male ekrane autorskom emisijom koja već svojim naslovom Da, možda, ne, već uveliko intrigira javnost. Ipak, bez obzira na to koliko se javno eksponirala i zbog svoje uspešne karijere bila zanimljiva publici, Olivera svoj emotivni život oduvek krije daleko od javnosti. O njenim ljubavnim izborima nagađa se već godinama, ali ona nikada nije obelodanila nijednu svoju romansu. Dama britkog jezika, koja od svojih sagovornika veoma često ume da izvuče i više nego što su oni želeli da kažu, ipak uspeva da sakrije ko je muškarac s kojim je provela uzbudljivo leto pred napornu televizijsku sezonu, ali priznaje da je uz ćerkice svog brata, Minu i Anu, koje joj najčešće vraćaju osmeh na lice, ali i nakon što je dobila dirljivo pismo jedne čitateljke Storija, počela da razmišlja o potomstvu.
STORY: Tokom prethodne sezone nije vas bilo na malim ekranima. Da li ste to i želeli?
- Ne raditi ništa, to je da padneš s nogu, kako reče Prever. Kada gledate trkača na sto metara, niko i ne pomisli koliko je kilometara pre te trke pretrčao kako bi postigao rezultat. Dolaskom na RTS prihvatila sam se najtežeg posla, postavila sam emisiju OKO i prema oceni kuće, uspešno je realizovala, osmislila sam nekoliko projekata, a jedan od njih kreće 1. oktobra na Prvom programu RTS-a. Biti kreativan je mučan i iscrpljujuć posao, a pripreme odnose najviše energije. Ono što izađe na ekran predstavlja dugotrajan rad velikog broja ljudi.
STORY: U periodu višemesečne pauze nije vas bilo ni na javnim događajima, a čini se i da ih rado izbegavate.
- Javni život živim kao svoj privatni, pa mi je malo previše da se pozajmljujem i drugima za njihove predstave našeg malog sveta. Ja sam pre svega sam novinarka i trudim se da ne učestvujem u partijskim paradama bilo koje političke opcije, a naročito ne želim da budem deo lažnog džet-seta i prestoničke iluzije koja se nudi Srbiji. Angažovana sam u upravnim telima Udruženja novinara Srbije, član sam upravnog odbora CRNPS-a, jedne od naših najznačajnijih nevladinih organizacija, na usluzi sam Hrišćanskom kulturnom centru oca Radovana Bigovića, predajem na novinarskim kursevima OEBS-a i još mnogo toga.
STORY: Kakav će biti koncept vaše nove emisije?
- Emisija mora da izrazi duh vremena. Želimo da pokažemo snagu odgovornosti i razapetost naših odluka i stavova, kako naše ne lako postane da, ili kako odlučno da, ponekad sklizne u možda. Utisak je da je previše možda u našim životima, a to nije odgovor, već stanje. Emisija će imati čvrstu formu i dramaturgiju, zasnovanu na stavovima građana Srbije, dobijenih ekskluzivnim istraživanjem javnog mnjenja o aktuelnoj ili značajnoj temi. Međutim, nije reč o pukom tumačenju rezultata istraživanja, ono će biti povod i mera za raspravu u studiju. U njemu će biti prisutni gosti koji imaju jasno izražene stavove, kao i publika zainteresovana za temu i ciljno odabrana. U tom suočavanju javnosti Srbije, gostiju u studiju, publike i mene, pokušaćemo da iz možda isteramo da ili ne.
STORY: Vaša emisija Klopka godinama je bila proglašavana za najgledaniju. Imate li tremu pred početak novog projekta?
- Trema je deo mog posla, ako je nema, onda to znači da sam prezasićena i da upadam u rutinu, a gubitak radoznalosti i uzbuđenja otkrivanja novog tragedija je za svakog novinara.
STORY: Šta vam se najviše sviđa u radu na RTS-u?
- Sviđa mi se što je narodni, kao Narodno pozorište, narodna milicija... Tu postoji najviše ljudi koji me razumeju i s kojima volim da razgovaram. Ti ljudi, kao i velika TV arhiva RTS-a, predstavljaju riznicu sećanja. Od svih televizija na kojima sam radila, najbolji uslovi su na Javnom servisu, ali možda neobično zvuči da u toj kući pored profesionalizma postoji i entuzijazam.
STORY: Kakav odnos imate sa direktorom Aleksandrom Tijanićem?
- To je odnos miroljubive koegzistencije, poštovanja i podrške. Kada me kudi, onda to radi sa žarom, a kada se desi i da me pohvali, onda je to onako usput, u prolazu.
STORY: Dešava li se da kada vam se otvoreno udvara muškarac koji vam se dopada, odgovarate sa da, ne ili možda?
- Kada sam u vezi, meni se niko drugi ne dopada. Ako jednom kažem da, onda je svim drugim udvaračima odgovor ne.
STORY: Šta ne podnosite kod pripadnika jačeg pola?
- Ne volim kada njima ovladaju najgore ženske osobine, postanu slabići, ogovaraju i kao vrapci u jatu lete nisko. Volim orlove same u visini.
STORY: U poslednje vreme u medijima se piše da ste slobodni. Da li su vam se desile neke promene na emotivnom planu?
- Reč sloboda uvek je asocirala na pozitivne vrednosti i zato postoji tendencija da joj se nametnu tereti koji se ne mogu podneti. Kada niste u braku, prema društveno poželjnom ponašanju vi ste slobodni. Ja sam ovako slobodna, čvršće emotivno vezana nego što te može privezati bilo koji bračni ili drugi ugovor. Čini mi se da biste me vi identifikovali sa Samantom iz serije Seks i grad, a ja se kao većina žena prepoznajem u Keri.
STORY: Znači li to da i vi imate Zverku?
- Kao u priči Edgara Alana Poa o ukradenom pismu, svi ga traže na skrivenim mestima, a on je na najvidnijem - pored mene. Problem je što Keri piše kolumne, a ja bih Zverku trebalo da vodim u emisiju.
STORY: Budući da se i Keri u filmu Seks i grad udala u četrdesetim, da li je i scenario vašeg života slično napisan?
- Ko to može znati?!
STORY: Mislite li da je ženama nakon četrdesete teže da pronađu idealnu polovinu ako se uzme u obzir da je većina vršnjaka suprotnog pola uglavnom u brakovima ili makar ozbiljnim vezama?
- Čekajte, čuli ste valjda za raspuštenike, udovce, matore momke i ta ostala divna stvorenja. Uostalom, znam mnogo devojaka i od dvadeset, trideset godina kojima to ne polazi za okom. Znam i žene koje do svoje starosti nisu osetile ljubav, a proživele su život u braku.
STORY: Predstavlja li vam u emotivnim odnosima razlika u godinama prepreku u zbližavanju i da li biste bili u vezi sa muškarcem mlađim od sebe više od petnaest godina?
- Takvom mladiću mogla bih da budem samo maćeha. Razlika u godinama jeste nešto uobičajeno i verujem da su uspešnije veze kada je muškarac stariji, pa i bitno stariji. Za mladićima potežu žene sa viškom para i godina.
STORY: Mora li za ženu kao što ste vi idealan muškarac da bude intelektualac, uspešan, moćan ili bi mogao da vas osvoji i neko ko radi za prosečnu srpsku platu i vozi juga?
- Nije lako kada te neko izdržava, čak ni kada je reč o roditeljima. Najčešće to koriste da bi ti zabranili da radiš sve ono što bi ti najradije, jer dok moj hleb jedeš, vala to nećeš moći…Ako ste žena, koju izdržava muž ili dečko, mislim da je još teže. Ne jednom sam slušala kako žene bezočno lažiraju račune iz prodavnica, a one imućnije od šanera, ne bi li ugrabile koji dinar više. Svi ti odnosi gde neko nekog šlepa i ucenjuje zbog i u ime ljubavi, nisu dugovečni. Ostanu neplaćeni računi, skupo kupljena magla i iluzija manje.
STORY: Da li je lakše devojkama koje same sebe izdržavaju?
- U jednu ruku je lakše, a u drugu mnogo teže. Najteže je kada kao jedna moja prijateljica nabasaju na nekog koga one moraju da pomažu. Tu ništa ne vredi narodna umotvorina: Neka ga, ’leba ne traži, jer takvi tipovi traže i ‘leba i uz ‘leba. A nekako su uvek slatki i pažljivi u svojoj besparici i hvatanju zjala.
STORY: Jeste li nekada bili prevarena ili ostavljena žena?
- Ne, koliko ja znam. Ne mogu da podnesem toleranciju na frustraciju. Hladovina je znak za rastanak.
STORY: A da li ste vi skloni preljubama?
- Meni su ljubav i bliskost suviše važni da bih ih iskušavala. Jedan od ružnih stereotipa jeste da su javne ličnosti, posebno žene, bahate i promiskuitetne. Lepo mi je kada među novinarkama na RTS-u vidim koliko je njih koje radeći ovakav posao maštaju o čoveku svog života dok se trolom voze kući. Koliko su puta samo mene zluradi ljudi, pa i mediji, dovodili u neke besmislene veze, pa i udaje s ljudima koje i ne poznajem, a ne daj bože da sam nekad popila kafu s nekim. Sa rođenim bratom sam bar pet puta osvanula na naslovnoj strani kao sa svežim ulovom. I letos su me na moru videli sa nekim mlađim tipom i njegovom decom, a ono opet moj velikomučeni brat.
STORY: A letovanje sa dečkom?
- Zajedno smo proveli celo leto, osim tih deset dana kada su me kaparisale moje male bratanice.
STORY: Svojevremeno se pisalo da su vam političari slaba tačka. Da li je tačno da ste s nekima od njih imali više od poslovnog kontakta?
- Mi smo kao narod u emotivnom odnosu sa svim našim političarima, a sasvim je prirodno da su u vezama, pa i brakovima, novinarke i političari, kao što su pevačice i muzičari, glumice i reditelji...Tu je u pitanju blizina radnog mesta. Ja nisam bila ni u kakvim vezama sa političarima, nekako se sa pravnicima najbolje razumem.
STORY: I kakva je konačna presuda vašeg emotivnog odnosa: u vašu ili njegovu korist?
- Samo zajedno smo na dobitku.
STORY: Kako vam uspeva da vezu sakrijete od javnosti?
- Nemam kameru u kući i ne šaljem novinama svoje fotografije sa letovanja da bi se nacija divila mojoj sreći i uspehu.
STORY: Hoćete li jednog dana predstaviti javnosti svog partnera?
- Na važnim događajima mi smo zajedno, a javnosti predstavljam svoje emisije.
STORY: Da li se muškarci plaše moćnih i uspešnih žena?
- Takvih žena se najviše plaše današnji uspešni i moćni muškarci, verovatno zbog toga što one znaju tajne tog uspeha. Jaki i pametni ne boje se ničijeg uspeha, već ga podstiču.
STORY: Koja je vaša definicija jake i uspešne žene?
- Biti svoja da bi bila nečija.
STORY: S obzirom na to da često provodite vreme sa svojim bratanicama, da li žalite što nemate svoju decu?
- Moram da pazim šta govorim o tome, jer mi je nedavno jedna vaša čitateljka, baka Bisenija, napisala potresno pismo. Krajnje dobrodušno i zabrinuto upozorila me je da se žena svega u životu može odreći, ali materinstva ne sme.
STORY: Vi se niste odrekli materinstva?
- Ja sam vernik.
STORY: Zašto do sada niste odlučili da stanete na ludi kamen?
- Za to su potrebna dva ludaka.
STORY: Jednom prilikom, neki gospodin vas je preko ekrana javno prosio. Da li je bilo još sličnih ponuda?
- Sećam se toga, bilo je pre više godina, posle mi se izvinjavao zbog neprijatnosti. Najduhovitiji je sigurno bio pokojni Duško Trifunović koji mi je u emisijirekao: Olivera, ako ovi mlađi ne smeju, meni je vreme za ženidbu, pa vi vidite. Rado se setim tog dragog, velikog pesnika.
STORY: Zaljubljujete li se često?
- U nekoliko mojih dugogodišnjih veza, svaki put sam bila zaljubljena ili sam bar mislila da jesam. Iz današnje perspektive, te emocije, pa i sećanje na njih, potpuno je iščezlo. Retka je sreća kada doživite emociju u kojoj upoznate sebe u najsjajnijem svetlu i poletite iznad najviših vrhova, kada čitate knjigu u dve ruke i znate šta je on namerno preskočio da podvuče, pa vi podvlačite svojom olovkom druge boje. Takva emocija i odnos prežive sva iskušenja, jer nekoga volite zbog načina na koji je živ i to ništa ne može promeniti, pa ni prolazna slabost ili smrt.
STORY: Pošto već godinama imate plavu kosu, da li ste pomišljali na promenu boje?
- Žene više vole plavuše.
STORY: Na Internetu postoji vaš fan klub koji tvrdi da imate najbolje noge na javnoj sceni. Koliko vam fizički izgled pomaže ili odmaže u poslu?
- Noge mi pomažu, jer sam godinama stajala radeći emisiju. Jednu izbornu noć na BK televiziji vodila sam punih šest sati stojeći u novim cipelama, naravno na štiklama. E, to su noge i tu mi fizički izgled pomaže!
