Vesna de Vinča: Gladovanje je moja najbolja terapija

2
Novinarka i vlasnica kompanije Miss Yu Vesna de Vinča otkriva kako je surovi profesionalizam koštao teškog oboljenja štitne žlezde, ali i da joj je najveća nagrada nova ljubav u njenom životu
Vesna de Vinča, Foto: Nebojša Babić, Filip Šobot
Vesna de Vinča, Foto: Nebojša Babić, Filip Šobot

Ona je bila neustrašiva dama jugoslovenskog TV novinarstva, a poslednjih sedamnaest godina Vesna de Vinča (54) predsednica je Miss YU kompanije i neko ko živi sa hipotireozom, smanjenom funkcijom štitne žlezde, zbog čega je napravila radikalne rezove u životu. Njena želja da svoje iskustvo prenese i drugima bila je motiv za učešće u rijaliti šou-programu Veliki brat, a za Story je otkrila zašto ne veruje u konvencionalnu medicinu i koje sve alternativne tretmane koristi, a evocirala je uspomene i na boemske dane uz Tomu Zdravkovića.

Story: Malo je poznato da već dugo imate zdravstveni problem sa štitnom žlezdom. Kada ste to otkrili?

- Bolest štitne žlezde zaradila sam kao televizijski izveštač. Bila sam prva žena koja je izveštavala sa ratišta u bivšoj Jugoslaviji. Snimala sam prvu liniju fronta, ranjene i ubijene ljude… Bilo je strašno… Svake večeri nosila sam iz Knina materijal za Bihać na montažu i onda se noću vraćala nazad. Mnogo sam rizikovala. Odgovarala sam i za živote ostatka TV ekipe koju sam predvodila, a to je bilo nepodnošljivo. Teren niko nije dobro poznao i nije se znalo sa koje strane možeš da nastradaš. Neposredno pred odlazak na ratište krstila sam se u mestu Dalj i to, zamislite, istovremeno sa pokojnom Dadom Vujasinović. Sećam se da smo se pogledale i rekle jedna drugoj: Pa, ako taj Bog postoji, možda nam i pomogne u sudnjem trenutku! Meni je, eto, pomogao jer sam živa. Dadi, nažalost, nije. Prekinula sam da izveštavam posle jednog snimanja iz helikoptera iznad Konavlja. Kada smo se spustili, šarmantni pilot mi je sa osmehom mahnuo, a posle nas u isti helikopter ušla su dva generala. Nekoliko minuta kasnije helikopter je oboren i svi, sem jednog generala, stradali su. Ubrzo posle toga u ogledalu sam videla ogromnu nateklinu na svom vratu. Delovalo je zastrašujuće. Dobila sam bolest tiroide. Razlog je bio stres zbog užasa koji sam doživela. Rekla sam sebi: Dosta je bilo žrtvovanja! Osećala sam se kao da su godine prošle, a izveštavala sam oko pet nedelja. Zato je učešće u Velikom bratu za mene bilo raj. (Smeh) Ko god preživi rat, taj se mnogo više smeje, uživa u životu i automatski zaključuje šta je važno, a šta nije.

Story: Da li ste se u početku lečili konvencionalnom medicinom?

- Posle ratišta usledila je borba za ozdravljenje. Od tada lečim štitnu žlezdu na nekoliko načina, a do sada nisam uzela nijedan lek. Nikada se nisam lečila konvencionalnom medicinom i ne verujem u nju jer se njen proces zna. Najpre lekovi, lekovi, lekovi… Na kraju operacija i vađenje nodusa, a onda opet lekovi, jer je funkcija tiroide operacijom uništena. Dakle, trovanje  svakoga dana. Konvencionalna medicina leči jedan organ, a uništava organizam.

Story: Kome ste se obratili za pomoć kada ste se razboleli?

- Ne znam kako mi to polazi za rukom, ali nikada ne očajavam. Svako iskušenje posmatram kao uputstvo kako da budem bolja. I ranije sam imala iskustva sa teškom bolešću. Pred kraj studija ekonomije odstranjena mi je ogromna dermoidna cista, 11 puta 9 cm, na jednom jajniku. Nije se znalo da li je maligna ili benigna. Operisao me je čuveni profesor doktor Demča Mladenović, a izvađeno mi je i pola jajnika. Čekajući rezultat postavila sam sebi prava pitanja: ko sam, šta sam, čemu služim, zašto sam stigla na ovu planetu? To je bio jedan od najvažnijih trenutaka u mom životu. Posle prve operacije i šoka, odrekla sam se površnih, neinspirativnih i licemernih odnosa. Počela sam da tragam za smislom i autentičnim putem. Sve je na kraju ispalo najbolje. Ojačala sam i postala mudrija, radosnija. Kada se pojavila bolest tiroide, opet sam reagovala gotovo hladnokrvno. Najpre sam počela da gladujem, a paralelno s tim, za pomoć sam se obratila ekspertu za kinesku tradicionalnu medicinu, izuzetnom Rusu doktoru Vladimiru Danilovu. Već posle prvih deset akupunkturnih tretmana bilo mi je bolje. Tako poslednjih 20 godina koristim akupunkturu što češće mogu jer je to jedan od najboljih načina jačanja i uravnoteživanja organizma. Imala sam posle i operaciju mioma na materici laparoskopijom, ali već sledećeg dana sam nastavila da radim. Od tada je, uz terapije koje primenjujem, gladovanje, akupunkturu i drugačiji sistem mišljenja, sve u redu.

Story: Znači vaše gladovanje u Velikom bratu ima veze sa lečenjem štitne žlezde?

- Da. Želela sam najpre da pred 40 kamera, i uz lekarsku kontrolu, pokažem da je moguće gladovati nedeljama, a biti u sve boljem fizičkom i mentalnom stanju. Osim toga videlo se da sam natečena od usporenog metabolizma izazvanog bolešću tiroide. Gladovanje kao samoizlečenje važno je najpre preventivno, za čišćenje organizma i oslobađanje od toksina, kao i za izlečenje bolesti, čak i onih najtežih kakva je moja, ali i za duhovno usavršavanje. Post i molitva put su ka isceljenju duše i tela. Alternativna ili bolje reći komplementarna medicina odavno me je zaokupila. Najpre sam se susrela sa naukom o gladovanju doktora Brojsa, Malahova, Herberta Šeltona. Od tada proždirem i primenjujem tu vrstu literature. Gladujem godinama, a do sada sam najduže izdržala da ne jedem 28 dana. Kriza je bilo, jer prvih nekoliko dana nije lako. Petog, šestog dana prestaje glad, a nova kriza javlja se posle dve, tri nedelje. Sve vreme pijem Brojsove čajeve, plućni, bubrežni i čaj od žalfije, sok od cvekle, šargarepe, celera, repe i krompira i bistru supu od luka. Svakoga jutra i večeri unosim jednu kašičicu zeolita, čudesnog minerala za koga je naučno utvrđeno da kao sunđer upija iz organizma otrove i teške metale, a u Srbiji postoje tri nalazišta.

Story: Mnoge intrigira tajna vašeg mladolikog izgleda. Šta je vaš recept za održavanje tela i duha u formi?

- Najbolje je ono što radi Maja Volk, a to je konzumiranje sirove hrane. Aneta Nakovska i ja smo u Velikom bratu mnogo govorile protiv monstruozne genetski modifikovane hrane, ali ništa od toga što smo govorile nije emitovano. Najvažnija stvar jeste sprečiti tu proizvodnju u Srbiji. Pored zdrave ishrane u kojoj treba da bude što manje mesa, neophodna je fizička vežba, parterna gimnastika, vožnja bicikla, kao i način mišljenja jer ono što mislimo - to smo. Drevna znanja kao što su vede, upanišade i kineska medicina otkrivaju da svako osećanje ima svoj organ na koga utiče. Zato treba izbaciti loše misli i u svemu tražiti i videti dobro.

Story: Kako sada gledate na vreme kada ste sa prvim suprugom Milanom Langom, ali i legendarnim Tomom Zdravkovićem, vodili boemski život po kafanama i konzumirali alkohol?

- Bila sam tada mlada, kažu i veoma lepa, upravo magistrirala ekonomiju. U mojoj porodici vladala je ljubav i neporočnost, smeh… Iznad svega cenila se intelektualnost, a uzori su mi bili otac Minja i teča Miljan Miljanić. Živela sam kao princeza, putovala po svetu, ali nisam bila razmažena, nego najbolji đak i student. A onda sam se udala za jednog od najvećih boema Beograda, novinara Milana Langa, koji je bio dve decenije stariji i iza sebe imao nekoliko brakova i dece. Moji Crnogorci bili su očajni. Meni je tada taj svet boema, pisaca i novinara bio neodoljivo privlačan i zanimljiv. Toliko sam toga slušala i saznavala od Mome Kapora, Brane Crnčevića, Radomira Smiljanića... Pilo se dosta. Oni koji nisu pili, lečili su se od alkohola. (Smeh) Slušala sam ih pomno, bila je to svojevrsna škola života. Tu sam se i zapatila kao novinar.  Opozicija je u to vreme Tita bila sabijena u bermudski trougao na liniji: hotel Union, Šumatovac i Klub književnika. U Unionu je pevao mlađani Zvonko Bogdan, a u blizini su bili Borba i Politika, dva eruptivna centra novinarstva, kulture, politike…Ja sam bila  mališa i tako me je zvao Toma Zdravković. Jednom me je vodio na svoj nezaboravni koncert na F kliniku, među nervne bolesnike. Svi smo plakali, pa i Toma. Ta moja boemija trajala je koliko i brak - sedam godina. Posle toga dugo nisam mogla da vidim kafanu. Prestala sam da pijem, sada popijem samo po koju čašu vina, a i to se spremam da ostavim.

Story: Da li se posle dva braka u vašem životu pojavio neko uz koga biste voleli da provedete ostatak života?

- Muškarac kraj kog bih ostala mora da bude apsolutno zdrav i mentalno jači od mene. I mora da nam se desi hemija. Našla sam ga, ili je on našao mene. Mislim da je ljubav nagrada odozgo. Ovo što sam rekla o svojoj ljubavi je i mene samu iznenadilo jer držim to po strani već godinama.

Story: Šta mislite ko će biti ovogodišnji pobednik Velikog brata?

- Onaj koga Veliki brat bude režijom isforsirao, a ja bih volela da to bude Dragutin Topić. Zadovoljna sam svojim učešćem jer su svi uslovi koje sam tražila od produkcije ispoštovani.

 

Jelena Kulović

 

 

 

 

makonda-tracker