Dolazak vereničkog dvojca koji čine glumica Mirka Vasiljević (22) i fudbaler Vujadin Savić (22) na beogradski koncert pop zvezde Severine Vučković (40), izazvao je mnogo pažnje, pre svega zbog fudbalerove vidne povrede noge. Ništa ga međutim nije sprečilo da se, uprkos prvoj ozbiljnijoj povredi u karijeri, odlično provede u društvu svoje izabranice koja mu je pre godinu i po dana na svet donela sina Andreja. Ipak, novonastala situacija izazvala je određene promene u načinu funkcionisanja malog porodičnog carstva čiju je sreću narušio naizgled bezazlen korner tokom utakmice Vujadinovog FK Dinamo iz Drezdena sa Hertom. Njegov saigrač tom prilikom nehotice ga je zakačio po nozi i sin fudbalske legende Duleta Savića osetio je da je nešto puklo, što su kasnije i doktori potvrdili. Ispostavilo se da su pokidana dva spoljna i dva unutrašnja ligamenta, dok je treći napukao. Priču o tome koliko se njihov tempo života promenio nakon operacije njenog verenika, ali i o tome šta obeležava odrastanju njenog sinčića Andreja, glumica Mirka Vasiljević rešila je da podeli sa magazinom Story.
Story: Kako je Vujadinova povreda uticala na vašu svakodnevnu organizaciju u kući?
- Izuzetno mi je krivo što se povredio. Nije dobro za jednog profesionalnog sportistu da pauzira, ali sve je to sastavni deo njegove karijere. Hvala bogu, nije reč o ozbiljnoj povredi, ali ona nije ni naivna. Da je nešto bezazleno, trajalo bi dan-dva, ovako će rehabilitacija biti znatno duža. Ipak, oboje smo pozitivni i smatramo da će oporavak biti brži.
Story: Dakle, povreda je ipak narušila vaš porodični mir?
- Ovo je prvi put da je Vujadin u svojoj profesionalnoj karijeri morao da ide na operaciju. To je još jedno novo iskustvo za njega i nadam se da će biti potpuno spreman kada počne nova sezona. Radiće individualne treninge kako bi se što pre vratio u formu jer je fudbalerima problem i kada samo nekoliko dana ne treniraju. Ova situacija uticala je na nas najviše u vidu lošeg raspoloženja koje se manifestuje i u našem ponašanju, ali zaista se trudimo da budemo pozitivni. Gledamo na to što vedrije i čini nam se da ćemo se zajedno lakše izvući iz te priče.
Story: Da li vaš jednoipogodišnji sin Andrej shvata da se njegovom tati nešto loše dešava?
- Primećuje da nešto ima na nozi. Kada je Vujadin došao u naš dom sa specijalnom čizmom koja mu je pričvršćena uz nogu, to nije prošlo bez Andrejeve reakcije. Dodaje mu štake kada ih traži i drži se za njih dok Vujadin hoda pošto još ne može da mu dohvati ruku. Ipak, imaju oni svoje igre i u sedećem položaju, a Vujadin se trudi da Andrej ne trpi zbog njegove povrede.
Story: Na koji način ste vaš boravak u Nemačkoj administrativno rešili budući da niste udati za Vujadina?
- Imamo dete, što nemački zakon tretira kao svojevrsnu vanbračnu zajednicu. Moj status je da imam dete i da sam mu verenica, tako da nemam nikakvih problema. Nije reč o odnosu momak – devojka pa da samo trideset dana u godini mogu da budem uz njega. Sreća je što se Andrej rodio i to nam olakšava poziciju. Uz to, klubovi su vrlo revnosni, vode računa o tome i redovno Vujadina obaveštavaju o potrebnim zakonskim normama. Nas dvoje ne poznajemo dovoljno zakone svih država u kojima smo živeli pa zato postoje ljudi čije zahteve ispunjavamo.
Story: Jeste li se približili odluci da taj status pretvorite iz vereničkog u bračni?
- Trenutno to ne možemo da uradimo. To jeste stvar koju priželjkujemo i sigurno ćemo je realizovati, ali ne pošto-poto. Postoje ljudi koje želimo da vidimo na toj ceremoniji i za sve njih moramo da pogodimo odgovarajući datum. Čim počnemo da organizujemo tako nešto, zaboli nas glava. Vujadin mora da utanači odgovarajući termin i za svoje prijatelje sportiste koji uglavnom nisu u Srbiji, a i ja imam prijatelje kojima se svašta dešava kroz život. Sve bi to trebalo uklopiti, ali venčanja će svakako biti. Dugo to planiramo i gotovo da nismo ni svesni da se venčanje još nije desilo. Vreme nam samo leti, prolazi...
Story: Prošlo je godinu i po dana otkako ste postali majka. Planirate li drugo dete?
- Andrej ima sedamnaest meseci i naravno da smo raspoloženi da mu podarimo društvo kako ne bi bio sam. To ipak ne zavisi samo od nas. Možemo mi da želimo drugo dete koliko hoćemo, ali džaba ako nema Božje volje da se to desi. Sve to ima svoje i mnogo kockica treba da se složi kako bi na svet došlo prvo, drugo ili već koje po redu dete.
Story: Na koga vaš sin liči?
- Počinje polako da izražava svoj karakter koji nimalo nije naivan. Ima svetle oči na mene, a oblik glave na Vujadina. Kakvo će mu biti telo, videćemo kada još poraste i razvije se.
Story: Kako usklađujete život na relaciji Beograd – Drezden?
- Igram predstavu zbog koje sam jednom mesečno u Beogradu. Glumim i u seriji Zvezdara, ali njeno snimanje uskoro se privodi kraju. Kada sam u Beogradu, trudim se da obavim sve obaveze, a imam ih i na fakultetu, prema prijateljima, familiji… Ovde živim trista na sat, dok sam u Drezdenu u potpuno drugom fazonu. Više sam kod kuće i nemam mnogo obaveza osim prema dvoje ljudi s kojima živim. Nekada se umorim od svega jer sam sama sa Vujadinom i Andrejom, ali u svemu ipak imam veliku podršku svog verenika.
Nikola Rumenić
