Ne morate da grabuljate svaki list, ali je ipak važno da znate gde je bolje pokupiti ga, a gde ostaviti da štiti tlo
Čim sakupite jednu gomilu lišća, na travnjaku se pojavi nova. Jesenje grabuljanje zato često deluje kao posao bez kraja, ali stručnjaci za baštovanstvo tvrde da nema potrebe da baš svako otpalo lišće završava u kesi za odlaganje. Naprotiv, u pojedinim delovima bašte ono može biti veoma korisno.
Dok debeli slojevi lišća na travnjaku mogu da spreče prolazak svetlosti i vazduha, u cvetnim i drugim baštenskim lejama mogu imati sasvim drugačiju ulogu. Časopis The Spruce razgovarao je sa stručnjacima koji su objasnili kada lišće treba ostaviti na zemlji, a u kojim situacijama je ipak bolje uzeti grabulje.
NE PROPUSTITE
Zašto je dobro ostaviti lišće u baštenskim lejama?
U većini slučajeva nema potrebe da uklanjate opalo lišće iz cvetnih leja. Ako nije reč o obolelom lišću i ako nije nagomilano u predebelom sloju, ono može da posluži kao prirodan malč i donese brojne koristi zemljištu i biljkama.
Prirodna zaštita koja ne košta ništa
Lišće je jedan od najjednostavnijih i najjeftinijih materijala za malčiranje. Umesto da kupujete koru drveta ili druge proizvode, možete iskoristiti ono što vam je priroda već obezbedila u dvorištu. Osim lišća, za malčiranje se mogu koristiti slama, kora drveta i biljke koje formiraju pokrivač tla.
Poboljšava kvalitet zemljišta
Sloj opalog lišća pomaže u održavanju stabilnije temperature zemljišta, čuva vlagu i smanjuje eroziju. Kako se postepeno razgrađuje, vraća hranljive materije u zemlju i podstiče razvoj korisnih mikroorganizama, što doprinosi njenoj boljoj strukturi i plodnosti.
Štiti koren tokom zime
Lišće može da posluži kao prirodna izolacija i zaštiti koren biljaka od niskih temperatura i naglih promena vremena. Ovakva zaštita posebno je značajna za biljke sa plitkim korenovim sistemom, koje su osetljivije na mraz.
Pomaže korisnim insektima da prezime
Opalo lišće nije samo pokrivač za zemljište već i važno sklonište za brojne korisne insekte i druge sitne organizme. U njemu mogu da prezime oprašivači i drugi stanovnici bašte, pa ostavljanje lišća doprinosi očuvanju prirodnog ekosistema. To je naročito korisno u baštama u kojima rastu domaće vrste i biljke koje privlače pčele i druge oprašivače.
Kada ipak treba ukloniti opalo lišće?
Iako ima brojne prednosti, ostavljanje lišća nije uvek najbolji izbor. Postoje situacije u kojima njegovo uklanjanje može da zaštiti biljke i olakša održavanje bašte.
Kada narušava izgled bašte
Ako želite uredne i lepo uređene cvetne leje, sloj raspadnutog lišća možda se neće uklopiti u izgled koji želite da postignete. U tom slučaju možete ga ukloniti ili deo iskoristiti za malčiranje drugih površina.
Kada postoje znaci biljnih bolesti
Ako je lišće otpalo sa biljaka koje su tokom sezone bile zaražene, nemojte ga ostavljati u lejama. Sakupljanjem obolelog lišća smanjuje se mogućnost da uzročnici bolesti prezime u bašti i ponovo zaraze biljke naredne sezone. Na tim mestima bolje je upotrebiti drugi, zdrav materijal za malčiranje.
Kada želite da smanjite rizik od štetočina
Opalo lišće može biti sklonište i za neželjene insekte i druge štetočine. Ako ste tokom sezone imali problema sa krpeljima, mravima ili drugim organizmima koje ne želite u određenom delu bašte, uklanjanje lišća može biti jedan od načina da smanjite broj mesta na kojima se skrivaju.
Kada su u pitanju niske biljke
Visoke višegodišnje biljke uglavnom mogu da podnesu deblji sloj lišća, ali niske biljke i one koje prekrivaju tlo mogu imati problem ako ih lišće potpuno prekrije. Zato je najbolje ostaviti samo tanak, rastresit sloj, naročito oko osetljivih biljaka.
Dobar izbor je i kombinovanje lišća sa drugim materijalima za malčiranje. Ukupan sloj trebalo bi da bude debeo oko pet do 7,5 centimetara. Važno je i da lišće ne nagomilavate neposredno uz stabljike i korenov vrat. Ostavite slobodan prostor od oko 2,5 do pet centimetara kako biste omogućili cirkulaciju vazduha i sprečili zadržavanje vlage i truljenje.
Kada želite da seme samo proklija
Debeo sloj lišća može da oteža ili potpuno spreči klijanje semena jednogodišnjih biljaka. Ako, na primer, želite da se neven svake godine sam zasejava, previše lišća može da uguši mlade biljke i spreči njihov rast.
Zato je u takvim lejama najbolje ukloniti deo lišća ili ga usitniti pre nego što ga upotrebite kao malč. Tako ćete izbeći stvaranje zbijenog sloja koji sprečava prolazak svetlosti i otežava nicanje novih biljaka.
Na travnjaku je važno sprečiti stvaranje debelog pokrivača, dok u baštenskim lejama opalo lišće može biti dragocena prirodna zaštita. Najbolje je proceniti stanje biljaka i količinu lišća, pa ukloniti samo ono koje može da napravi problem.
