Jedina srpska evrovizijska pobednica, Marija Šerifović (28), u poslednje vreme povukla se sa javne scene u želji da se posle briljantnog uspeha 2007. godine vrati tek onda kada bude potpuno zadovoljna svojim poslovnim rezultatima. Sve što je snimala, radila je za svoju dušu, prijatelje koji su je vremenom izneverili, smestila je u prošlost, ljubavi koje su je zabolele, prebolela je i nastavila dalje. Danas ova temperamentna muzička zvezda veoma dobro zna šta hoće, ali i šta neće. Tako je odlučila i da u prednovogodišnjem periodu pristane na intimni koncert u Operi i teatru Madlenianum 16. decembra, a o prilikama koje su je menjale kao osobu, razočaranjima koja su na nju ostavila trag i nadama u novo sutra, Marija govori iskreno za Story.
Story: Kada ste bili najsigurniji u sebe?
- Svi pre ili kasnije upadamo u nekakvu vakum kesu koja, hteli mi to ili ne, stvara nesigurne ljude. Ne tako davno i sama sam bila u takvom stanju gledajući kroz posao neke čudne ljude oko sebe. Uz napomenu kako ni o kome od kolega ne mislim ništa loše, ipak ne bih menjala svojih, recimo, sto fanova koji imaju sluha ni za deset hiljada onih koji ga nemaju. Sada kada sam mnogo toga prošla, sve mi je jasno i niko više ne može da me nagovori ni na šta što ne želim. Verujem da moram biti sve sigurnija u sebe i ono što radim, a činjenica je kako s godinama pevam sve bolje.
Story: Kako se ponašate kada nemate rešenje za neki problem?
- Veoma agresivno, ne mirim se sa situacijom i nikada stvari ne postavljam tako da na njih ne mogu makar malo da utičem. Nađem neki način da verujem kako mogu da rešim bar deo problema, pa mi bude lakše.
Story: Volite li ljude koji su skloni neočekivanim reakcijama?
- Ne dopadaju mi se očekivani ljudi jer ne volim ništa što je nezanimljivo. Za mene je sinonim za dosadu ono što se očekuje. Sviđa mi se sve što može da me iznenadi, pa makar i zabezekne u određenom trenutku. Bolja je čak i negativna neočekivana reakcija nego ravnodušnost koju sam mogla da pretpostavim. Važno je samo da se nešto desi i da se na bilo koji način ubrza puls.
Story: Da li ste s godinama pokušavali da ispravite neke svoje mane?
- Ono što je došlo s godinama, došlo je. Ne mislim da imam loše osobine koje je trebalo menjati, a sebe kao osobu sa čvrstim i realnim karakterom poštujem.
Story: Verujete li ljudima i umete li da prepoznate kada vas neko gleda oči, a laže?
- Ne verujem više nikom. Kategorija iskrenih ljudi u današnje vreme praktično više ne postoji. Ne znam zašto je tako i verovatno će zbog toga biti smak sveta... proživela sam mnogo loših iskustava zbog kojih sam i naučila da prepoznajem lažljive ljude. Ali čak i kada to shvatim, trudim se da ispoštujem tu laž i unesem se u nju do samog kraja. (Smeh)
Story: Koliko vam teško pada to što posle svega ljudi od vas očekuju izuzetne poslovne poteze?
- Pre sam u fazonu da ne činim ništa nego da radim budalaštine. Od 2007. godine, kao što mnogi govore, nisam izbacila hit, ali nisam se nešto posebno ni trudila da ga napravim. Ljudi su nesvesni koliko je teško napisati pesmu koja će se svideti milionima...
Story: Pa kako onda planirate da nastavite karijeru?
- Početkom septembra počela sam da radim na jednom velikom projektu koji je ambiciozniji od Evrosonga i trebalo bi da bude gotov na jesen sledeće godine. O detaljima ću pričati kada za to dođe vreme, ali mogu da kažem kako to ima veze i sa Srbijom.
Story: Da li je potencijalna šansa da ne zauzmete prvo mesto na Evrosongu vaš jedini razlog da ne pristanete da nas predstavljate čak i ako ponovo dobijete tu ponudu?
- Ima tu puno stvari, ali to jeste jedan od njih. Ne umem da gubim i ne bih mogla da živim sa saznanjem da budem druga ili četrnaesta. Postoji i niz drugih razloga o kojima ću nekada u budućnosti govoriti.
Story: Je li vas Srbija razočarala? Razočarava li vas i dalje?
- Malo je ružan osećaj živeti sa saznanjem kako sam donela toliku radost ljudima u Srbiji i Srbima van naše zemlje, da ne spominjem neke druge pojedinosti, a zauzvrat dobila bombonjeru. Ali nisam od onih kojima je krivo, niti sam htela neku titulu. Samo je trebalo da se ugledaju na neke druge civilizovane države i vide na koji način oni postupaju sa svojim pobednicima.
Story: da li vas je vreme u nekom životnom segmentu istrošilo?
- Pomalo me je istrošio period tokom 2010. i 2011. godine kada sam se osećala loše i ništa nije bilo kako treba. Bila sam apsolutno nezadovoljna svim segmentima svog života, ali sam početkom ove godine počela da nalazim smisao. Shvatila sam da ništa ne može na silu i odmah, pa sada umem da sačekam i pustim da se stvari dese.
Story: Hoće li u Madlenianumu 16. decembra sedeti voljena osoba kojoj ćete posvetiti neku svoju pesmu?
- Sama sam i tako mi odgovora, te takvih neće biti. Verujem da ću sa svojom publikom moći dobro da se zabavim, a te tajne poruke davno sam prošla i prevazišla.
Story: Kakvo saznanje kada je reč o emotivnom životu vam je donelo sazrevanje?
- Ono najbitnije, da više niko ne može da me nasamari.
Story: Šta vam je sada najbitnije prilikom izbora partnera?
- Da mora da me voli više od svoje majke, ako to postoji.
Mirjana M. Višnjić
