Glumac Ivan Bosiljčić (33) živi svoje snove. Pored obožavane supruge, pevačice Jelena Tomašević-Bosiljčić (29), njegov život osmesima svakodnevno ulepšava i devetomesečna ćerkica Nina. Skladna porodica nije razlog da ovaj šarmantni glumac stagnira na poslovnom planu, već njegova karijera ide blistavom uzlaznom putanjom. Pored jubileja kada su u pitanju pozorišne predstave, promene matičnog teatra, uloge u gledanim serijama, Ivan će glumiti i u dva nova ostvarenja: Zona Zamfirova i Rebeka, a biće i sudija u popularnom šou-programu Ja imam talenat. Ove obaveze ne padaju mu teško jer kada dođe kući, njegova naslednica oraspoloži ga svojim osmehom, pa u intervjuu za Story Ivan otkriva kako se oseća kao roditelj, koliko se njegov odnos sa suprugom promenio otkako su dobili ćerkicu, ali i koje je još želje u njemu probudila voljena naslednica.
Story: U septembru je bila vaša i Jelenina prva godišnjica braka. Na koji način ste je proslavili?
- Razmišljali smo kako da je proslavimo, ali na kraju smo se lišili svih organizacija i ostali zajedno sa našim željenim detetom. Fokusirali smo se na jedinstvo porodice i to je najbolji način da se proslavi prva godišnjica braka. Nekoliko dana pre toga krstili smo Ninu, tako da smo imali razloga za slavlje utroje.
Story: Koliko se odnos sa Jelenom promenio nakon što je u vaše živote došla Nina?
- Pored blagoslova braka, krunisanja naše ljubavi pred Bogom i ljudima, dete je još jedan blagoslov koji nas je učvrstio. Sada mi je jasno zbog čega ljudi ne pokušavaju da objasne kako je to biti roditelj jer to i ne može da se prepriča. Dolazim do zaključka da u svom domu imamo malo Božje čudo koje raste na naše oči i u našem naručju. Kad god se okreneš, možeš da ga vidiš. Nininim rođenjem Jelena i ja smo postali hrabriji, nekako smo jedno pred drugim određeniji. Ja sam više muškarac, a ona je više žena. Uspostavili smo jedan dobar balans u svemu. Ovo su moji prvi utisci porodice iz vizure mladog roditelja i supružnika.
Story: Kakva je Nina kao beba?
- Blesava je potpuno (Smeh). Čini mi se da već u prvim mesecima možeš da vidiš kakvo će dete biti. A mislim da će Nina postati jedno čulno dete koje će osećati sve oko sebe. Uopšte nije bitno da li će postati umetnik, mi ćemo je vaspitavati da prvenstveno bude dobar čovek.
Story: Da li je ćerkica progovorila? Koja je prva reč koju je rekla?
- Prvo je rekla tatatata.
Story: Jeste li joj pre toga vi pomagali često ponavljajući tu reč?
- Jesam, krišom. Trenirao sam je. (Smeh) Posle toga je rekla mama, baba njanja, tikatika, deda... Moraćemo još da vežbamo do prve rečenice. Siguran sam da će to biti: Tata, ti si car! (Smeh) Stalno joj to ponavljam... Opet krišom.
Story: Da li vam je beba probudila želju da imate još dece?
- Da budem iskren, jeste. Kad gledate taj mali život kako raste uz vas, odmah poželite bar još jedno, dva, tri... Ma mnogo dece u svom životu. To je čudesno.
Story: Vaša majka je vaspitačica. Koliko slušate njene savete kada je odgajanje deteta u pitanju i da li se ponašate prema Nini kao i vaši roditelji prema vama dok ste odrastali?
- Naše vaspitavanje je kombinacija svega. Slušamo šta nam savetuju doktori, čitamo, razgovaramo sa našim prijateljima koji su sa svojom decom prošli ovu fazu. Ali, opet se sve završi na savetu roditelja. Jelenina mama je medicinska sestra, moja vaspitačica, pa kada se sve to uklopi, savršeno funkcionišemo.
Story: Na koga Nina liči?
- Nina liči na sebe. Na trenutak se učini da liči na Jelenu ili na mene, ali zaista, ona je samo svoja. E, da, golicljiva je na mene!
Story: Čime vas ćerka uvek razoruža čak i kada ste najumorniji?
- Osmehom. Stalno se smeje i to kao ona deca čiji su komični snimci postavljeni na internetu: iz stomaka i glasno. Ume da se zaceni od smeha kao neki odrastao čovek. To me potpuno okrepi.
Story: Kako izgleda savršeno popodne porodice Bosiljčić?
- Prošetamo po Košutnjaku, Nina čupa listove sa drveća, smeje se kučićima koji laju, zajedno ručamo, a onda beba malo dremne, pa je mi gledamo kako spava. Kada se probudi, počne da se smeje i čini mi se da bismo mogli ovako svaki dan. Malo mi je teško kada moram da odem na posao, ali kažu da je to prirodno.
Story: Kada sumirate prethodnu godinu jeste li zadovoljni?
- Nedavno sam razmišljao i shvatio da je najlepša stvar koja mi se desila to što sam prisustvovao Jeleninom porođaju. Neprepričivo je uzbuđenje kada sam prvi put ugledao naše dete, trenutak kada smo je nas dvoje zagrlili, samo nekoliko minuta nakon što je Nina došla na svet. Pamtiću to zauvek jer takvi momenti ni sa čim ne mogu da se porede. Svet od tada gledam potpuno drugačije.
Story: U poslednje vreme angažovani ste na nekoliko projekata: u pozorištu Madlenianum radite predstavu Rebeka, obeležili ste dvestoto izvođenje predstave Cigani lete u nebo, pripremate predstavu Zona Zamfirova, emituje se serija Jagodići, a uskoro počinje i šou-program Ja imam talenat. Kako sve postižete?
- Da, čudno je kako se sve nagomila u mesec dana. Jagodići su snimani prošlog leta, Talenat krajem ovog, Zona je trebalo da izađe još proletos, a sad na jesen da opušteno radim Rebeku. Međutim, nepisano pravilo našeg posla jeste da ili ništa ne radiš ili ne znaš kuda ćeš pre, tako da ću ove jeseni imati čak četiri premijere.
Story: Šta je prvo što vas očekuje ove jeseni?
- Devetog novembra je premijera Zone Zamfirove u režiji Kokana Mladenovića i trenutno mi je to najjači utisak. To je jedna iščašena ljubavna priča koja se oslanja na ritam juga, prava srpska bajka. Ljubav između Maneta i Zone veća je nego u bilo kom izvođenju do sada. I opasnija.
Story: Tokom leta se pisalo o vašem odlasku iz Pozorišta na Terazijama i prelasku u Narodno pozorište. Pominjale su se teške reči, svađe, a vi ste rekli da ćete na jesen sve objasniti...
- Velika mi je čast da mi je direkcija drame Narodnog pozorišta uputila poziv da pređem u Nacionalni teatar. Mislim da je pravo vreme da mu se odazovem, što sam i uradio. Posle deset godina bavljenja muzikom, trenutak je da se posvetim dramskom repertoaru. To ne znači da više neću igrati u Pozorištu na Terazijama jer mi je tamo ostao ceo repertoar. Jesen je sama donela odgovor, a ja se trudim da mi dela budu jača od reči.
Story: U novembru će početi sa emitovanjem šou-program Ja imam talenat u kom ste jedan od članova žirija. Koliko u Srbiji ima talenata?
- Nismo ni svesni koliko Srbija ima talenata. Gledao sam prethodne tri sezone i opet sam se zaprepastio kada sam video koliko se talentovanih ljudi prijavljuje za takmičenje. Ovo podneblje je čudesno i mnogi su daroviti, po čemu smo i posebni U svetu harmonikaši sviraju Metaliku i Peperse, reperi postavljaju nove standarde savremene srpske poezije, sportisti kao nikad do sada kombinuju svoje veštine i muziku, izvorna pesme i igre vraćaju se u velikom stilu na scenu, imamo goste iz Brazila, Meksika, Hrvatske, Ukrajine, Nemačke... Nisam očekivao da će biti toliko uzbudljivo i zahvalan sam svakome ko se prijavio na ovo takmičenje. Jedva čekam da emisija krene sa emitovanjem. Srbija će opet biti ponosna na svoje talente i niko neće moći da kaže kako nismo bogati!
Story: Prošle godine ste izjavili kako ste tada izveli poslednji prednovogodišnji koncert. Jeste li ostali pri tom stavu ili ćete opet pevati u Madlenianumu?
- Neću pevati. Za sada (Smeh).
Ksenija Konić
