Reprezentativka Srbije u streljaštvu, šarmantna olimpijka Ivana Maksimović (22), otpočela je pre nekoliko nedelja romansu sa golmanom Vaterpolo kluba Partizan Stefanom Živojinovićem (23). Njihova veza je sve do ovog Storyjevog otkrića bila obavijena velom tajne budući da jedan od najperspektivnijih srpskih vaterpolista ne želi da otkriva svoju privatnost, ali je zato vlasnica srebrne olimpijske medalje u intervjuu za naš magazin iskreno i bez ustručavanja odgovarala na pitanja o svom privatnom životu. Opisala je čime ju je opčinio mladi sportista i istakla kako uživa u svakom zajedničkom trenutku sa njim.
Story: Da li ste zbog osvojene medalje i dalje euforični?
- Ne, to takmičenje je bilo i prošlo. Uspeh stoji, ali me je prošla euforija. Kada sam sama kod kuće, prisećam se svega, ali pošto za mene sezona još nije gotova, trudim se da mislim na nove pobede. Zbog Olimpijskih igara telefon mi i dalje zvoni, zovu me da gostujem u televizijskim emisijama i da se fotografišem, pa ne krijem da mi medijska pažnja prija. Volim da se slikam, kao mala bavila sam se manekenstvom i da nisam odabrala streljaštvo, možda bih se i bacila u te vode.
Story: Za neke editorijale slikali ste se sa tekvondistkinjom Milicom Mandić, jeste li vas dve postale drugarice?
- Upoznale smo se godinu dana pre odlaska u London, ali nemamo vremena da se družimo iako je Milica super devojka. Viđamo se na zajedničkim slikanjima, okupljanjima i proslavama i verujem da ćemo se družiti kada budemo imale manje profesionalnih obaveza. Dosta je bilo odmora, počeli su mi treninzi, uskoro će i predavanja na fakultetu, a i krajem oktobra imam veoma bitno takmičenje, finale Svetskog kupa na Tajlandu. Od novembra mi kreće nova sezona i više neće biti odmora.
Story: U međuvremenu vam se promenio i emotivni status. Kako uklapate profesionalne obaveze i viđanja s dečkom?
- Nedavno mi se promenio emotivni status. Olimpijske igre donele su mi mnogo toga lepog pa i divnu osobu sa kojom provodim svoje slobodno vreme. On mi daje vedrinu i stalno mi vraća osmeh na lice.
Story: Vaš dečko nije učestvovao na Olimpijskim igrama. Kako ste ga upoznali?
- On nije bio u Londonu, ali sam ga upoznala preko njegovih kolega sa kojima sam ostvarila kontakt tokom Olimpijskih igara. Zaista mi je lepo s dečkom i uživamo.
Story: Da li je to bila ljubav na prvi pogled?
- Nisam od onih osoba koje se zaljubljuju na prvi pogled. Sve je to lepo: prvi kontakt i fizički izgled, ali ja palim na drugu loptu, odnosno kada nekoga bolje upoznam. Maniri, ponašanje, šarm u duhovitost neke su od stvari koje me osvajaju.
Story: To što se zabavljate sa sportistom je prednost ili mana?
- Svakako da je prednost jer razume moja putovanja, takmičenja, obaveze... Srećna sam zbog toga.
Story: Iako je vaš momak vaterpolista Stefan Živojinović, dok odgovarate na pitanja ne želite da izgovorite njegovo ime. Zbog čega?
- Ne bih da pričam o tome direktno. Sve je još sveže. Ako bude potrajalo, a želim i nadam se da hoće, obećavam da ću to prvo podeliti sa Storyjem.
Story: Svi koji su vas videli zajedno kažu da ste veoma lep par. Zašto on ne želi da se eksponira kraj vas?
- Možda zato što je naša veza još u začetku. Koliko sam upućena, ni on, kao ni ja, do sada nije imao mnogo sreće u ljubavi. Uz to, oboje iza sebe imamo duge veze.
Story: Smatra li on kako to na negativan način može da se odrazi na vašu vezu?
- Moguće je. Što manje ljudi zna koliko ste srećni, to bolje. Ne postoji nijedan problem u našoj vezi, ljudi nas viđaju zajedno, ali možda je još rano da se čita o tome, kao i da se gledaju ili komentarišu naše zajedničke slike.
Story: Vaši roditelji Miribana i Goran trenirali su u Partizanu. Znači li to da je zet dobro prihvaćen u kući pošto trenira za VK Partizan?
- Zet još nije bio u kući, ali verujem da će se po tom pitanju naći na istoj talasnoj dužini s mojim roditeljima jer tata je pravi partizanovac. Ja ne navijam ni za jedan klub konkretno i slabo pratim, na primer, fudbal, ali kad je reč o vaterpolu, tu je situacija već drugačija... (Smeh)
Story: Kako provodite zajedničke trenutke?
- Uglavnom daleko od ljudi. Nekoliko puta desilo nam se da smo viđeni u javnosti, ali uglavnom šetamo, idemo na večere, u bioskop - radimo sve ono za šta nisam imala vremena pre Olimpijskih igara.
Story: Sigurno vam nije nebitan ni Stefanov fizički izgled. Da li vam je lep, naočit, zgodan?
- Pa naravno, čim sam sa njim. Zovem ga svojim dečkom, provodimo vreme zajedno, odgovara mi u svemu. Sportista je, ima dobre manire, razume moje obaveze i trenutno se baš slažemo. Izuzetno je visok, što mi se veoma dopada. Iako imam samo metar i šezdeset, volim takve momke.
Story: Kako će se razvijati vaša veza? Šta će se dogoditi ako on nastavi karijeru negde van Beograda?
- Ne plašite me, nadam se da se to neće desiti! Nisam pobornik veza na daljinu jer imam loša iskustva. Ne opterećujem se budućnošću našeg odnosa jer sada uživamo. Volela bih da uskoro kupim stan i otpočnem samostalni život. To su mi jedini planovi. Želim malo da se uozbiljim, dosta sam proputovala i videla sveta. Volela bih da se okrenem ozbiljnijim stvarima i da uložim novac u svoju budućnost.
Story: Kada se osamostalite, planirate li možda zajednički život s dečkom?
- Možda, što da ne, videćemo! (Smeh)
Story: Da li je istina da ste preko društvene mreže Facebook pozvali na večeru pevača Sašu Kovačevića?
- Jesmo komunicirali preko Facebooka, ali nisam ga pozvala na večeru kao što se spekuliše. Obožavam kako peva, godinama slušam njegovu muziku i pratim ga na nastupima. Sviđa mi se i njegov glas. A budući da živimo nekoliko ulica jedno od drugog, pričali smo i o tome da se vidimo na piću kada se vrati sa odmora.
Story: Saša se vratio sa odmora iz Turske...
- Eto onda prilike da popričamo... Nemam emotivnih pretenzija prema njemu. Čula sam da ima devojku, a pošto ja imam dečka, eto razloga da naš susret bude isključivo drugarski.
Story: Da li u Sašinim pesmama prepoznajete neke svoje prošle emotivne priče?
- Svaka pesma podseća me na neke trenutke, a najviše volim numere Ludak i Ruka za spas. Oduševilo me je što je baš moj omiljeni interpretator pevao na dočeku olimpijaca ispred Skupštine grada. Bila sam veoma uzbuđena. Ne mogu rečima da opišem ushićenje što kraj mene peva Saša, dok masa pozdravlja olimpijce među kojima sam i ja. Taj osećaj nikada u životu neću zaboraviti. Kad slušam njegove pesme, emocije mi uzavre i ne mogu da treniram jer nisam dovoljno koncentrisana.
Story: Da li vam je pod uticajem dečka u poslednje vreme i plivanje postalo hobi,?
- Samo kada sam na moru, ali verujem da ću probati da plivam i sa loptom jer sada za to imam razloga. (Smeh)
Story: Koliko ste slični devojci koju viđamo na prestižnim takmičenjima u streljaštvu?
- Za streljaštvo je bitno da si opušten, da nisi od onih koji planu na prvu loptu. Treba biti staložen i lagano pristupati svemu, a ja sam veoma temperamentna devojka. Brza sam i na takmičenjima mi je teško da se smirim i obuzdam puls kako bi nestala trema, ali to što postižem dobre rezultate odličan je dokaz kako se može uspeti u svemu što se radi ukoliko postoji istrajnost.
Story: Kada biste sami birali naslov ovog intervjua, kako bi on glasio a da pri tom najbolje opiše životnu fazu koju proživljavate?
- Živim svoje snove - to bi zaista najbolje opisalo moje trenutno stanje na svim poljima. Priželjkivala sam da nakon Olimpijskih igara nađem osobu koja će uspeti da me prati u svemu i u tome sam uspela.
Story: Pre odlaska u London okončali ste jednu dugu vezu?
- Postoji jedan dečko koji je obeležio period mog emotivnog života pre Olimpijskih igara. Nije sportista i ta priča je za mene završena. Verujem da se već kaje i sada mu je teško što više nismo zajedno, ali on je tako hteo. S moje tačke gledišta smatram da je kriv za raskid, ali to više nije bitno. Okrenula sam se novim stvarima i novom emotivnom poglavlju.
Nikola Rumenić
