Sanja Doležal: Duboku tugu uvek ću nositi u sebi

1
Skoro četiri meseca nakon smrti svog supruga i kolege Nenada Šarića, pevačica Sanja Doležal smogla je snage da zapeva pred publikom. U jedinom intervjuu nakon tragedije dokazuje da suze i tugu ipak uspeva da utapa u optimizam koji je ne napušta
Sanja Doležal, foto: Goran Antley, Story press
Sanja Doležal, foto: Goran Antley, Story press

Umesto proslave svog 49. rođendana, 9. maja ove godine, pevačica grupe Novi fosili Sanja Doležal organizovala je sahranu Nenada Šarića, svog životnog saputnika i kolege iz grupe. Samo tri i po meseca nakon tragedije, Sanja je smogla snage da se posveti poslovnim obavezama. Svoj prvi koncert posle nesrećnog događaja održala je 1. septembra u Ljubljani. Iako je prilikom njegovog najavljivanja dala izjave pojedinim medijima, samo je za magazin Story govorila o teškim trenucima kroz koje prolazi nakon muževljeve smrti. A bilo je i pitanja nakon kojih Sanja nije mogla da zadrži suze.

Story: Koliko vam je trebalo da se podignete nakon gubitka supruga?

- Ne bih mogla da kažem da je bilo tako brzo. Za to mi je trebalo više vremena i to još traje. Kada sam donela odluku da nastavim rad u grupi Novi fosili, tada sam odlučila i da se pojavim u medijima. Naravno da ću duboku tugu uvek nositi u sebi...

Story: Za vas je smrt muža bila utoliko gora jer ste bili skoro nerazdvojni, budući da ste zajedno radili u grupi.

- To je apsolutno tačno.

Story: Da li ste vi rekli kolegama iz grupe kako ste spremni na nove koncerte ili su vas oni pritiskali?

- Momci su sačekali dok nisam bila spremna da se vratim na scenu i sve vreme su mi bili podrška.

Story: Kako deca podnose ovaj za njih i vas težak period?

- I oni imaju bolje i lošije dane...

Story: Da li vam je uvek uspevalo da sačuvate dobru volju, čak i kada ste imali depresivne periode?

- S određenim karakterom se naprosto rodiš. Svako bi morao neprestano da upoznaje sebe kako bi uvideo svoje dobre i loše strane. Nikada me loše raspoloženje nije držalo dugo, čak i kada sam ponekad bila tužna i umorna, ipak sam posle nekog vremena ustajala i govorila sebi da to nisam ja. To može svakom da se dogodi, kao što svakom mogu da se dogode i i velike tragedije. Tada treba napraviti pauzu i izdvojiti vreme za sebe. Nije problem pasti, treba se znati i podići.

Story: Čini li vam se da vam je scena zapisana od rođenja?

- O tome nikad nisam razmišljala... Još od malih nogu volela sam da pevam i uvek sam terala ljude da me slušaju. Isto je bilo u vrtiću i školi, međutim, iako je muzika uvek bila deo mene, odlučila sam da studiram novinarstvo. Moj otac je bio muzičar, zato su u našu kuću često dolazili Ivo Robić, Džimi Stanić, Gabi, Arsen Dedić i drugi. Mada u jednom periodu svog života nisam videla sebe kao pevačicu, očigledno je da mi je život namenio nešto drugo. Kada sam sa 19 godina upisala fakultet, Slobodan Momčilović Moka pozvao me je da se priključim grupi Novi fosili. Tada sam mislila da ću se time baviti neko vreme, a kasnije nečim drugim. Ipak, živim sa muzikom veći deo života.

Story: Niste tipična estradna umetnica...

- Ponekad su mi ljudi govorili da sam previše obična i normalna. Mnogi estradne zvezde vide kao nedodirljive osobe pune prohteva. Sebe nikad nisam videla kao takvu jer nisam smatrala da sam ozbiljan muzičar.

Story: Muzičari moraju da imaju debelu kožu, a vi izgledate tako krhko, uvek ste pozitivni i ljubazni. Da li je to u poslu kojim se bavite dobro?

- Kada sam pre trideset godina započela muzičku karijeru, debela koža nije bila potrebna. Tada su postojala drugačija pravila. Kolege muzičari međusobno su se poštovali i išli na koncerte jedni kod drugih. Ako bi u prostoriju u kojoj boravimo ušla Tereza Kesovija, svi bismo se pomerili da joj napravimo prolaz i ustupimo mesto. Danas je sve tako okrutno... Mediji mogu da te podignu u zvezde, ali i brzo unište. Kolege muzičari više se ne druže međusobno jer je tržište sada malo i jedni drugima predstavljaju konkurenciju. Na festivalima se više ne čuje smeh, mada smo se nekad u takvim prilikama družili i veselili. Možda je to zbog krize...

Story: Da li su vas muškarci u grupi štitili? Jeste li imali neke privilegije s obzirom na to da ste žensko?

- Naravno, zato je nastupanje sa grupom velika prednost, a momci su me prihvatili kao ravnopravnog člana i nisu mi ni u čemu popuštali. Iako su mi pomagali da nosim težak kofer, od mene su ipak u svakom trenutku zahtevali profesionalnost. Nisam bila odgajana tako da zahtevam bilo kakve privilegije, svi zaslužujemo jednako, zato za sve važe ista pravila.

Story: Da li ste i zarade uvek delili jednako?

- Uvek! Stari ljudi često govore da se problemi uvek pojavljuju zbog žena ili novca. Zato nikada nismo imali nesuglasica koje imaju druge grupe koje novac dele na različite delove. Tu nema jednakosti.

Story: Počeli ste kada nije bilo toliko žute štampe. Da li vas sada tračevi dotiču?

- Danas to nije više pitanje debele kože, već iskustva koje ste stekli i zato danas sve podnosim lakše nego nekad. Naučila sam kako ništa nije tako loše da to ne bih mogla da preživim. Sada se mnogo bolje provedem na svakom koncertu, iako ih nije više toliko kao nekad kada smo imali 90 koncerata po Rusiji za tri meseca... Žalosno je to što se danas događa mladim estradnim umetnicima. Mnogo je nadarenih muzičara koji ne dobiju svoju priliku da se istaknu jer ne poznaju bitne ljude koji bi ih izdvojili iz mase.  Trenutno je sve važnije od kvaliteta i sadržaja.

Story: Iako ste uvek više pažnje posvećivali sadržini, očigledno je da se i vaša ambalaža dobro drži... (smeh)

- Hvala. (Smeh) Za nas je uvek bila najvažnija pesma. Danas ne izgledam onako kako sam izgledala pre dvadeset godina, što ne bi ni bilo normalno i prirodno. Mada bih mogla da imam koji kilogram manje, ipak ni tada ne bih bila uspešna da nemam dobre pesme. Na naše koncerte ne dolaze zbog mog izgleda, već da bi slušali naše hitove.

Story: Ali, pored dobrih pesama, sigurni smo da fanovi sve ove godine dolaze i zato što osećaju vašu pozitivnu energiju.

- Optimizam i vedar duh traju večno i to se s godinama ne menja. Poznajem neke gospođe koje su u dubokoj starosti, a ipak i dalje zrače vedrinom. Takvi ljudi privlače druge osobe. Najbolji lek protiv starenja jeste da prihvatiš sebe takvog kakav jesi. Moja ćerka ima 16 godina, a to su vrlo osetljive godine. Mediji nam serviraju ideale lepote, a to su mršave devojke sa velikim poprsjem i punim usnama. Ako devojci fali nešto od toga, mogu da postanu vrlo nesrećne. Svoju ćerku učim koliko je važno da sebe prihvati na pravi način. Kad voliš samog sebe, to će svi opaziti jer su zadovoljni ljudi svima prijatni, a svako beži od nesrećnih i nezadovoljnih koji se neprestano žale. Poznajem mnogo takvih, mada s godinama naučiš da se distanciraš od njih. Svoju energiju ne mogu više da rasipam na sve strane.

Story: Kako se još, pored toga što pazite na pozitivnu energiju, brinete o sebi?

- Žena danas mora da bude negovana, da misli na sebe i svoje telo. Volim masaže, zato se trudim da bar jednom nedeljno odem na klasičnu masažu.

Story: Da li vam se čini čudnim to što najveći broj plastičnih operacija imaju upravo najlepše žene?

- Danas ima mnogo lepih mladih žena, ali to ne znači da one sebe vide kao takve. Više puta sam se pitala zašto takve lepotice kao što je, na primer, Nina Morić od sebe naprave takvu grozotu. To je samo odraz nedostatka samopouzdanja. Uverena sam da nas pravila zapadnjačkog šou-biznisa teraju da se stavimo u određene kalupe, iako znamo dobre primere kao što su Meryl Streep, najbolja glumica svih vremena, kao i Barbra Steisand koja je i dalje vrlo uspešna.

Story: Je li vam je žao što je ukinuta emisija koju ste vodili?

- Izuzetno mi je žao jer sam uživala u njenom stvaranju. To je bio jedan od najlepših perioda u mom životu. Osetila sam se blagosloveno jer sam bila u prilici da upoznajem ljude koji sa mnom dele svoje životne priče. Za te tri godine mnogo sam naučila i zato sam bila vrlo nesrećna kada su emisiju prestali da emituju.

Story: Mediji vas nikad nisu povezivali sa skandalima. Da li je to bio samo privid ili ste zaista nekonfliktna ličnost?

- Ne volim konflikte i najradije ih izbegavam. Bog nam je dao dar komunikacije da rešavamo probleme. Shvatila sam da javne ličnosti imaju veću odgovornost od drugih ljudi i moramo da pazimo kakav utisak ostavljamo. Zgrožena sam bila kada je pokojni kolega Dino Dvornik dao intervju vrlo popularnom časopisu. Naslov je glasio: Bio sam na heroinu, ali sam uspeo da se izvučem. Svi smo znali da to nije istina i mladim obožavaocima je poslao lošu poruku zbog koje bi mogli da pomisle kako je to lako. Kada je moja ćerka bila mlađa, volela je Ninu Badrić, što je dobro jer je Nina divna devojka koja nije upletena u skandale.

 

Story: Da li ste neke skandale krili od javnosti?

- Nisam bez mrlje. Vrlo sam druželjubiva i u društvu ponekad popijem. Sa mužem sam vikendima više puta priređivala zabave, mada je to bilo u privatnosti našeg doma. U javnosti nikada nisam bila pijana, uvek sam pazila da mi se to ne dogodi.

Story: Da li možete da nam preporučite neku dobru dijetu?

- Od kad znam za sebe proučavam dijete i kada se penzionišem mogu da napišem i knjigu o tome. Probala sam ih skoro sve jer odmalena nemam pravi odnos prema hrani. Poslednjih godina se i to popravlja, čovek mora da uživa u svemu, ali ne u prevelikim količinama. Neophodno je da unesemo onoliko hrane koliko možemo da iskoristimo. Trebalo mi je 50 godina da shvatim tu filozofiju. Svojoj deci kažem kako mogu da pojedu picu, ali onda moraju više da se kreću.

Story: Ipak, koja vam  se učinila najboljom?

- Svaka dijeta je dobra dok traje. Još je leto, zato sebi više dozvoljavam, ali i više plivam.

Razgovarala: Sanja Javornik

Priredila: Tijana Radovanović

 

 

 

 

 

 

 

 

 

makonda-tracker