Kažu da je najveća ljudska vrlina u pravom trenutku umeti da kažeš da je dosta. Imati meru, ujedno znači biti srećan čovek. A kako je kad se kao veoma mlad popneš na vrh i povučeš se u najblistavijem trenutku, najbolje zna srpski plivač Milorad Čavić. Za njega se može reći da je mladić ekstremne snage, čelične volje i savršeno odmeren. Sasvim je sigurno da pod bojama nacionalne zastave u plivačkom sportu niko nije ostavio tako dubok trag kao što je to učinio on. Milorad Čavić rođen je 31. maja 1984. godine Anahajmu u Kaliforniji. Diplomirao je političku ekonomiju na Berkliju. Trostruki je učesnik Olimpijskih igara, a jednom mu je pošlo za rukom da se dokopa srebrene medalje. Zlato i drugo srebro osvojio je 2009. godine na Svetskom prvenstvu. Na dodeli medalja na Evropskom prvenstvu u Ajndhovenu pojavio se obučen u majicu na kojoj je pisalo Kosovo je Srbija zbog čega je diskvalifikovan sa prvenstva. Na Olimpijskim igrama u Pekingu osvojio je srebrnu medalju samo stotinku iza Majkla Felpsa. Godinu kasnije Omega koja proizvodi uređaje za merenje vremena priznala je kako je Čavić prvi dotakao cilj, ali nedovoljno snažno da pokrene mehanizam na satu za merenje. Sa Olimpijskih igara u Londonu vratio se bez medalje, ali je u finalnoj trci zauzeo visoko četvrto mesto. Ne treba zaboraviti kako je sve ove rezultate postigao uprkos dugogodišnjim bolovima u leđima koje su prouzrokovali naporni treninzi. Protekle nedelje saopštio je kako je došlo vreme da se povuče, budući da je dao svoj maksimum i da je vreme da se posveti nekim drugim stvarima. Inače, Milorad je već više od godinu dana u vezi sa glumicom Milicom Milosavljević sa kojom je uglavnom održavao vezu na daljinu, tako da će ubuduće moći da se posvete jedno drugom mnogo više nego do sada.
Story: Koliko je teško reći sebi kako je došlo vreme da se okonča profesionalna karijera?
- Sada je pravo vreme da ostavim karijeru. Stigao sam do kraja puta jer se već duže vreme iz dana u dan borim sa bolovima u kičmi i stalno pijem tablete. Za svoju dušu i zdravlje moram da vežbam i idem u teretanu kako bih mogao da živim normalan život, ali profesionalno to više ne mogu.
Jedina stvar koja mi je ostala kada je sport u pitanju jeste da zvanično potpišem kako idem u sportsku penziju. Iskreno, ni sam ne znam zašto to do sada nisam uradio.
Story: Žalite li što niste uzeli medalju i na ovim Olimpijskim igrama?
- Nadao sam se da ću popraviti svoje vreme do Londona i u Londonu, ali nažalost, nisam uspeo. Kada sam završio trku, trebalo mi je pet dana da se oporavim od šoka. Mir mi je pružalo saznanje da sam sve što sam mogao i znao ostavio u bazenu, ali sa druge strane, zamalo sam se onesvestio jer me je zabolela spoznaja da sam bio toliko blizu. Četvrto mesto u olimpijskom finalu je po mišljenju nekih ljudi najgora pozicija, jer ste tako blizu, a opet toliko daleko od medalje.
Story: Jeste li nekada razmišljali da odustanete od plivanja?
- Dvoumio sam se oko nastavka karijere kada sam 2006. povredio kičmu, ali sam ipak uspeo da se vratim u bazen i osvojim olimpijsku medalju. Da li zbog uspeha ili neuspeha, u Pekingu sam morao da nastavim da plivam kako bih video šta još mogu da uradim.
Story: Šta vas je motivisalo u tom teškom periodu?
- U životu postoje dve tragedije, jedna je dobiti ono što želiš, a druga je ne dobiti. I to što nisam osvojio zlatnu medalju meni je bio motiv da nastavim da se bavim ovim sportom bar još godinu dana, bez obzira na sve. Kada se završilo Svetsko prvenstvo, opet sam pauzirao pola godine, jer mi je trebalo da razmislim o tome koliko sam i dalje motivisan.
Story: Međutim, ubrzo je došlo do novog zdravstvenog problema?
- Nažalost, u maju 2010. godine, ponovo sam povredio leđa, ali ovaj put mnogo ozbiljnije. U prvo vreme nisam mogao da izađem iz kreveta sam, da obujem patike, za sve mi je bilo potrebno veoma mnogo vremena. Kada su mi svi doktori govorili kako je nerealno da očekujem povratak na vrh, gospodin Veroljub Dugalić pozvao me je na razgovor i rekao mi da će me podržati šta god da odlučim, ali i kako mogu da računam na punu podršku Ujedinjenih banaka Srbije ukoliko mislim da mogu da nastavim.
Story: Koliko je bilo teško vratiti se u bazen?
- Prvih šest meseci nakon operacije bilo je najgorih pola godine u mom životu. Nisam smeo da treniram, morao sam da se potpuno oporavim i punom treningu vratio sam se tek u februaru 2011, a inače u istoriji nije zabeleženo kako je neko posle takve intervencije ponovo dostigao vrhunski nivo
Story: Da li su povrede presudile da se sad povučete ?
- S jedne strane i dalje me vuče želja da se vratim u bazen i da se bavim plivanjem, kao i pre mesec dana, ali moram da budem realan. Kad bih se vratio, čekalo bi me suočavanje sa istim problemima, a posle svih godina u ovom sportu, ne znam šta bih više mogao da pružim, što već nisam. U narednom periodu, možda sutra, a možda za mesec dana, očekujem kako ću potpisati papir da ostavljam sport. Ako ništa drugo, onda bar da me više ne jure iz doping agencije.
Story: O dopingu se sve više govori. Kakav je vaš stav?
- Godinama sam se dokazivao i davao krv da pokažem da sam sve vreme bio čist. Plivači na mom nivou testirani su skoro svake nedelje, tako da mi je duša mirna kad je o tome reč. Nudili su mi terapije zbog bolova koje trpim, a koje bi mogle da mi pomognu u sportu. Međutim, nikad to nisam probao. Doping je u našem sportu realan problem. Morao sam da se suočim i sa tim da oni koji imaju mnogo manje kvaliteta i mnogo manje rade od mene dolaze do nekih rezultata.
Story: Kome dugujete zahvalnost za sve uspehe?
- Želeo bih da zahvalim Udruženju banaka Srbije koje je bilo uz mene. Da mi je neko pričao da ćemo posle pet godina ovako funkcionisati, sigurno ne bih poverovao. Čak ni to da ću toliko vremena ostati u sportu. Zaista sam im zahvalan na svemu.
Story: Kakvi su vam planovi za dalje?
- Želim da otvorim akademiju plivanja u Beogradu, a nadam se da će se jednog dana proširiti na Novi Sad, pa i dalje. Verujem kako ću taj plan ostvariti do januara sledeće godine. Velika mi je želja da napišem svoju biografiju. Verujem da imam talenat za pisanje, ali i uzbudljivu priču.
Opisao bih šta sam sve prošao kao plivač i stranac u Srbiji, govorio bih o dopingu, nepravdi... Jednog dana kada ta knjiga izađe, želeo bih da sav prihod poklonim dobrotvornim organizacijama.
Story: Pominje se i vaša politička karijera?
- Imam veliku želju da se bavim sportom, ali sa političke strane. Nadam se da ću jednog dana postati ministar sporta u Srbiji. To može da bude realno tek za petnaest, dvadeset godina. Ovo su neki okvirni planovi, ali ne znam koja će mi vrata život otvarati.
Story: Smeta li vam pompa koja se podiže oko vašeg života?
- Oduvek sam izbegavao da se o meni piše u novinama jer to ne volim, pogotovu kad priča nije u vezi sa sportom. Mislim da ljudi treba da vide ono čime se bavim, ali ne dalje od toga. Smatram sebe najnormalnijom i najprosečnijom osobom poput svih drugih ljudi mojih godina.
Story: Šta volite da radite u slobodno vreme?
- Volim da idem u bioskop, da odem sa prijateljima na piće i da uživam u svemu onom za šta do sada nisam imao previše prilike.
Story: S obzirom na to da ste u vezi, da li vam prilaze i druge devojke?
- Uvek sam u takvim situacijama svakoj devojci davao do znanja na čemu su sa mnom.
Moni Marković
