Kada su gotovo sve nade da ćemo osvojiti jednu zlatnu medalju bile izgubljene, srpska reprezentativka u tekvondou Milica Mandić (20) vratila je osmeh na lice naciji, osvajanjem najsjajnijeg odličja na Olimpijadi u Londonu. Rođena je 6. decembra 1991. godine u Beogradu, odrastala je igrajući fudbal sa dečacima na Tašmajdanu, a završila je Osnovnu školu Vladislav Ribnikar i Srednju medicinsku za fizioterapeuta, dok je sada student prve godine na Fakultetu za kulturu i medije, smer odnosi s javnošću. U intervjuu za Story pričala nam je o svom detinjstvu, bliskosti sa porodicom, danima i noćima koje je provodila u tekvondo klubu Galeb, ali i svojim snovima.
Story: Znate li da ste potpuno oduševili naciju jer ste tokom intoniranja himne Bože pravde pevali od prve do poslednje reči?
- To mi je bio cilj, koji sam davno zacrtala. Iza celog mog nastupa stoji mnogo rada, truda i želje za pobedom. Osvajala sam srebrne i bronzane medalje, ali kada sam stala na postolje sa zlatnim odličjem i čula himnu, želela sam i pevala iz sveg glasa ponosno. Za to se živi.
Story: Kapiten vaterpolo reprezentacije Vanja Udovičić je posle dramatičnog meča protiv Crne Gore, kada je osvojena bronza, vama bacio kapicu i poslao poljupce. Kakav je to bio osećaj?
- Divan, on je drugi koji mi je dao kapicu, a svi vaterpolisti su stvarno divni momci. Imala sam prilike da pričam sa njihovim porodicama posle meča kada su mi rekli da sam im bila vetar u leđa koji ih je terao da ostvare pobedu. Svi su bili na mom meču kada sam ih oduševila, tako da su rekli: Sutra igramo i za njenu i za našu pobedu!
Story: Je li tačno da ste jedina devojka senior u klubu Galeb i da ste zbog toga trenirali samo sa muškarcima?
- Oni su sjajni momci koji su mi izlazili u susret i dolazili u klub da bi trenirali sa mnom u jedanaest uveče ili osam ujutro, dan posle Nove godine i Božića, kad god mi je trebalo. Isto tako, gledali su mečeve mojih protivnica i imitirali ih na treningu. Upućujem jedno veliko hvala svima njima koji su bili uz mene tokom celog pripremnog perioda.
Story: Da li se dešavalo da bukvalno spavate i jedete u klubu?
- Da. Znala sam da dođem rano ujutro i da treniram nekoliko puta sa pauzama za odmor i obroke, i između gledanjem utakmica i analiziranjem svojih protivnica. A sve je na kraju dalo rezultat.
Story: Kada je bilo najteže?
- Bilo je dosta teških momenata, pogotovo kada gubite takmičenja, ali sve se to da preživeti. Uprkos svemu, uvek sam imala veru u sebe.
Story: Utisak je da vam je trener Dragan Jović kao drugi tata?
- Jeste, jer smo nas dvoje dosta toga prevalili u poslednje dve godine pošto smo išli zajedno na sva takmičenja i pripreme. On nije samo moj trener, već i čovek koji me podržava u životu, pošto me savetuje u vezi sa mnogo stvari. Kada smo bili u Londonu rekao mi je: Život ne staje posle Olimpijskih igara, bilo da izgubiš ili pobediš, sve ovo je samo igra.
Story: Odrastali ste vrlo skromno i u malom stanu. Kakvo je bilo vaše detinjstvo?
- Rečju - izuzetno. Još odrastam u familiji sa puno ljubavi i podrške. Jednostavno, da sam htela nisam mogla da izaberem bolje ljude oko sebe. Sigurna sam da nije bilo mame Vesne, tate Predraga, sestre Jovane i bake Živanke, ne bih bila ovde gde sam sada. U svakom momentu moje karijere i života, bilo da su usponi ili padovi u pitanju, bili su puni reči podrške za mene. Ne bunim se na naše uslove života, niti sam se ikada osećala siromašno, navikla sam da bude tako, čak mi je i uživanje što smo svi zajedno jer smo mnogo bliži. Radila sam i za firmu Parking servis gde radi i moj tata, bila sam svesna u kakvoj su situaciji moji roditelji i koliko mi treba novca za pripreme. Odlučila sam da ga sama zaradim i uopšte mi nije bilo teško da radim mesec dana da bih otišla na pripreme. Uvek mi je bilo žao kada je trebalo da tražim novac od njih jer znam koliko su teško radili za mene i sestru.
Story: Znači, pravi ste borac i u privatnom životu?
- Navikla sam jer je sve to deo mog života. Sve što sam preživela izgradilo me je ovakvom osobom i zbog toga sam presrećna. Tako da jedino mogu da budem zahvalna tome.
Story: Jesu li su vam roditelji bili strogi?
- Jesu, ali mislim da je tako i trebalo da bude. Bila sam tvrdoglava i zvali su me džambas! (Smeh) Kažnjavali su me kad nisam bila dobra, a smatram da je sve bilo po zasluzi i ni na šta ne mogu da se požalim.
Story: Da li je bilo zabrana u smislu: Ako nisi dobra u školi, nema treniranja?
- Samo u teoriji, pošto su oni od početka videli da imam perspektivu u tom sportu. Ponekad su hteli da me zaplaše, ali nikada nije bilo prave kazne.
Story: Koliko ste bliski sa starijom sestrom Jovanom?
- Nas dve smo nerazdvojne, ona me je i bodrila u Londonu. Bila je prva osoba koju sam zagrlila posle dodele medalja kada smo obe plakale. Imati sestru pored sebe, kojoj su suze u očima dok se borim, neverovatan je osećaj.
Story: Na terenu delujete gotovo nesalomivo. Kakvi ste u privatnom životu?
- Mislim da sam privatno sušta suprotnost. Ne volim da pričam o sebi, ali daleko od toga da sam agresivna, to je samo deo moje profesije.
Story: Da li je bilo vremena za neke simpatije na Olimpijadi?
- Znali smo zbog čega smo došli, tako da sam bila fokusirana samo na takmičenje i tek sam poslednjeg dana obišla malo centar Londona. Imam izuzetne ljude koji me čekaju u Srbiji i Beogradu, pored familije tu su članovi kluba, svi oni koji su gledali moje borbe... Znala sam da će me bodriti, ali kada sam videla taj snimak samo su mi suze krenule na oči. Oni su mi svi pomogli da dođem do ovog mesta, pa to mora da se ceni.
Story: Čega ste sve morali da se odreknete zbog rezultata?
- Patio je moj privatan život, izlasci, fakultet... Ali ne žalim ni za čim jer da nije bilo sporta ne bih obišla toliko zemalja, niti imala ovoliko prijatelja širom sveta, ne bih bila toliko bogata i ispunjena sa te strane kao što sam sada. Još sam mlada, tako da će biti vremena i za dečka, izlaske i privatan život.
Story: Da li je vaša najveća želja da sada kupite sebi neki veći stan?
- Naravno, sestra i ja smo već odrasle i zato želim da nam što pre obezbedim neki stan. Iskreno, fali mi i svetsko i evropsko zlato, a pošto još dugo planiram da se bavim sportom, sve ću uložiti u nove rezultate.
Jelena Kulović
