Olivera Katarina ostaje upamćena kao umetnica jedinstvene energije, snažnog glasa i izuzetne harizme, jedna od najlepših žena bivše Jugoslavije, koja je svojim radom ostavila dubok trag u istoriji domaće i evropske kulture.
Odlaskom Olivere Katarine domaća kultura izgubila je jednu od svojih najvećih umetnica. Glumica, pevačica i pozorišna diva, čija je karijera trajala više od pola veka, preminula je u 87. godini, a za sobom je ostavilo bogato umetničko nasleđe koje je obeležilo jugoslovensku i evropsku scenu.
Rođena je kao Olivera Petrović 5. marta 1940. godine u Beogradu, a malo je poznato da je umetničko ime Olivera Katarina uzela u čast svojoj majci. Odrasla je u centru prestonice, a ljubav prema umetnosti pokazivala je još kao devojčica, kada je uz redovno školovanje pohađala i časove baleta.
Od studija prava do glume
Po završetku Pete beogradske gimnazije, na očevu želju upisala je Pravni fakultet, ali je ubrzo shvatila da je njen životni put sasvim drugačiji. Napustila je studije i otputovala u Pariz, gde je provela godinu dana, a po povratku odlučila da se potpuno posveti glumi.
Primljena je na Pozorišnu akademiju u klasi Ognjenke Milićević, zajedno sa generacijom iz koje su potekla neka od najvećih imena domaćeg glumišta, među kojima su Petar Kralj, Milena Dravić, Stanislava Pešić i Branko Zorić.
Uloge koje su je lansirala među najveće
Prvi stalni angažman dobila je početkom šezdesetih u Narodnom pozorištu, gde je zablistala u predstavi "Koštana", a zanimljivo je da ju je upravo ona spojila s pozorišnim kritičarem Vukom Vučom, njenim prvom suprugom.
– Za moju ulogu u predstavi "Koštana" 1960. godine, objavio je negativnu kritiku i ja sam poželela da ga upoznam i da mu udarim šamar. Prišla sam mu i upitala ga: "Da li ste vi taj nadobudni kritičar Vuk Vučo?", na šta je on odgovorio: "Da, ali to je bio jedini način da vas upoznam pošto sam znao da ćete tako reagovati" – prisetila se pre nekoliko godina za Story.
– Seli smo da popijemo piće u bifeu Narodnog pozorišta i osvojio me je kroz razgovor. Nekoliko sati kasnije, zaprosio me je pred svima, a to isto veče otišli smo kod matičara i venčali se – ispričala je.
Brak je, ipak, trajao kratko.
– Poštovala sam ga kao čovek i osobu koja mi je pomogla u životu, ali nisam mogla da živim s njim jer ga nisam volela. Rastali smo se posle dve godine – istakla je.
Na filmskom platnu debitovala je 1964. godine, dok je svetsku slavu stekla ulogom Lenče u filmu "Skupljači perja" Aleksandra Petrovića. Ostvarenje je osvojilo brojne međunarodne nagrade, a Oliverino ime postalo je poznato širom sveta.
Ipak, na Kanskom festivalu nije oduševila samo glumačkim talentom.
Ostala je upamćena i po koncertu kojim je zatvorila festival, nastupajući rame uz rame sa velikim svetskim muzičkim imenima. Pedeset godina kasnije vratila se u Kan, gde je ponovo izvela čuvenu romsku pesmu "Đelem, đelem", podsetivši publiku na nastup koji je postao deo festivalske istorije.
Tokom karijere ostvarila je uloge u brojnim domaćim i stranim filmovima, a za film "Goja"“ nagrađena je na prestižnim festivalima u Moskvi i Veneciji.
Glas koji je osvajao svet
Pored glume, Olivera Katarina bila je i izuzetna pevačica. Njeni nastupi u čuvenoj pariskoj dvorani "Olimpija" postali su legendarni, održala je čak 72 uzastopna koncerta, što je retkost i za najveće svetske zvezde.
Italijanski RAI proglasio ju je jednim od najlepših glasova Mediterana, dok su strani mediji hvalili njenu harizmu i scenski nastup. Njene interpretacije pesama poput "Đelem, đelem", "Alaj mi je večeras po volji" i "Šu šu" ostale su među najprepoznatljivijim izvođenjima u domaćoj muzici.
Susret koji je postao legenda
Jedna od najpoznatijih priča iz njenog života vezana je za slavnog slikara Salvadora Dalija. Nakon jednog nastupa u Parizu, umetnik je, fasciniran njenim glasom i pojavom, kleknuo pred njom. Taj događaj godinama je prepričavan, pa je Olivera ostala upamćena kao žena pred kojom je čuveni nadrealista iskazao svoje divljenje na nesvakidašnji način.
Ljubavi koje su obeležile život Olivere Katarine
Privatni život često je izazivao pažnju javnosti. Posle braka s Vučom, bila je u vezi sa proslavljenim vaterpolistom Milanom Galetom Muškatirovićem, a kasnije i s Ratkom Draževićem. Jednom prilikom otkrila je da joj se tokom boravka u Parizu udvarao jedan evropski monarh, ali je njegovu pažnju odbila zbog tadašnje ljubavi.
Kasnije se udala za Miladina Šakića, s kojim je dobila sina Maneta, danas poznatog slikara.
– On je bio zgodan čovek, dopadao se mnogim ženama, a mene je punih deset godina osvajao mangupskim trikovima, ali to mu je napokon pošlo za rukom kada mi je rekao kako želi da sa mnom ima sina – prisetila se.
Par je 1971. dobio sina, a Olivera Katarina je istakla da ju je uloga majke mnogo promenila jer je "sebi postala skoro nebitna" i trudila da se, koliko god može, bude tu u "u službi sina".
Međutim, baš kada je delovalo kao da je pred njom idiličan život, nedugo nakon što su postali roditelji, Šakić je poginuo.
– Kada je Mane imao samo sedam meseci, Miladin je poginuo u saobraćajnoj nesreći kod Mladenovca vraćajući se sa službenog puta. Ceo svet mi se srušio, ostala sam prepuštena sama sebi. Bilo je veoma teško, ali morala sam da nastavim da se borim, ako ne zbog sebe, onda zbog Maneta. Nastavila sam da snimam filmove kako bih imala novca za podizanje sina. Samo ja znam kako mi je bilo, ali bila sam dostojanstvena i tokom najveće bede – priznala je ona.
– Muškarca već dugo nemam. Prerano sam ostala sama i odabrala sam život u samoći – rekla je jednom prilikom za Blic.
Slava joj nije donela lagodan život
Iako je važila za jednu od najlepših žena bivše Jugoslavije i ostvarila zavidnu međunarodnu karijeru, njen život nije bio bez teških trenutaka.
Uu to što je izgubila supruga, u jednom periodu suočila se sa ozbiljnim finansijskim problemima, zbog kojih je bila prinuđena da proda deo nameštaja i ličnih stvari kako bi podmirila dugove.
Nikada nije volela da traži pomoć, već je, kako su govorili njeni prijatelji, sve životne izazove pokušavala da prevaziđe sama.
Nagrade za životno delo
Za doprinos domaćoj kulturi dobila je brojna priznanja, među kojima se izdvajaju Zlatni pečat Jugoslovenske kinoteke, uručen 2017. godine, kao i Nušićeva nagrada za životno delo, koju je primila 2020.
Vest o njenoj smrti je potvrdila porodica, a informacije o komemoraciji i sahrani biće saopštene naknadno.
BONUS VIDEO
Godišnjica rođenja Paje Jovanovića
NE PROPUSTITE
