Pre 60 godina je strahovala i to ne bez razloga: Ostvarila se najveća noćna mora Džeki Kenedi, predvidela je haos

Upozorila je da je sve što želi mir, da mu ne trebaju nikakvi spomenici, već da želi da sebe i njega poštedi kontroverzi 

Pismo Džeki Kenedi iz 1964. godine, decenijama skriveno od očiju javnosti, iznenada je postalo jedna od glavnih tema u Vašingtonu.

 

Dok Donald Tramp sprovodi radikalne promene u Kenedi Centru, reči bivše prve dame zvuče kao gotovo proročanska najava onoga što se danas odvija na američkoj kulturnoj sceni.

 

Dokument, napisan samo godinu dana nakon atentata na Džona F. Kenedija, otkriva da je Džeki od samog početka bila duboko zabrinuta zbog ideje da nacionalni kulturni centar ponese ime njenog supruga.

Najviše ju je plašilo da bi ta institucija mogla postati poligon za političke interese, bojazan za koju mnogi danas tvrde da se u potpunosti obistinila povratkom Donalda Trampa u Belu kuću 2026. godine.

 

U pismu upućenom Rodžeru Stivensu, tadašnjem predsedniku centra, Džeki je otvoreno govorila o svom unutrašnjem nemiru.

 

- Prošle zime, kada je doneta odluka da se centar nazove po njemu, nisam bila u stanju da donosim bilo kakve odluke, a pritisak ljudi bio je ogroman - napisala je tadašnja udovica, pa je dodala:

- Ne mislim da mu je potreban ikakav spomenik, njegov grob i njegova biblioteka su to već postali. Ovaj Centar je problem koji je nasledio… Jedino do čega mi je sada stalo jeste da ga poštedim kontroverzi. On ima pravo na mir. Zato morate razumeti moju neodlučnost.

 

Džeki je u istom pismu postavila jasne uslove pod kojima bi pristala da se projekat nastavi. Zahtevala je pravo glasa pri izboru direktora i članova upravnog odbora, a posebno je insistirala na tome da politika ne sme imati presudan uticaj.

- Imenovanje poverenika nikada ne sme pasti u sferu političkog pokroviteljstva - upozorila je 1964. godine i dodala: - Ako aktuelni predsednik ima prijatelja koji se iskreno zanima za umetnost – u redu, on bi trebalo da bude u odboru… ali neko ko se imenuje kao nagrada za prošle usluge ili u nadi za buduće donacije kampanji – ne bi smeo da bude tamo.

 

Čak je zapretila da će, ukoliko se ti uslovi ne ispune, od Kongresa tražiti da se ime centra promeni.

 

Šest decenija kasnije, njene reči deluju zastrašujuće aktuelno. Samo mesec dana nakon povratka u Belu kuću, Donald Tramp je sebe postavio za predsednika Kenedi Centra, a u tradicionalno dvostranački odbor imenovao je svoje lojalne saradnike.

Rik Grenel, jedan od njegovih najbližih saveznika, postao je predsednik uprave, dok je Serđo Gor imenovan za sekretara.

 

Situacija je dodatno eskalirala kada je, uprkos tome što je za takve poteze potrebno odobrenje Kongresa, Trampovo ime osvanulo na spoljašnjosti zgrade. Reakcija umetničke zajednice bila je burna, brojni izvođači otkazali su nastupe u znak protesta, a prodaja ulaznica naglo je opala.

 

Kao poslednji potez, Tramp je prošle nedelje najavio da će od 4. jula Kenedi Centar biti zatvoren na dve godine. Kao razlog naveo je da je zgrada "umorna, oštećena i oronula" i da joj je potrebna temeljna rekonstrukcija.

 

Kritičari, međutim, veruju da je reč o pokušaju potpunog preoblikovanja institucije i brisanja Kenedijevog nasleđa, upravo onoj vrsti političke trgovine od koje je Džeki Kenedi strahovala pre više od pola veka.

 

Bonus video:

Kenedi nema velike šanse protiv Bajdena