Na današnji dan, 19. decembra 2013. godine, napustila nas je velika, slavna, obožavana Ružica Sokić.
Ružica Sokić, jedna od najznačajnijih jugoslovenskih i srpskih glumica, koja je jednako blistala na pozorišnoj sceni, filmu i televiziji, rođena je u Beogradu 14. decembra 1934. godine, a umrla pet dana posle 79. rođendana.
Ljubav prema glumi pokazala je vrlo rano i još kao dete bila je deo Dečje radio-dramске grupe Radio Beograda, što je nagovestilo njen budući životni poziv. Iako je isprva upisala Filološki fakultet, ubrzo se okrenula Akademiji za pozorišnu umetnost, koju je završila 1958. godine. Profesionalnu karijeru započela je u Savremenom pozorištu, a potom je postala stalna članica čuvenog Ateljea 212.
Tokom bogate i dugotrajne karijere, Ružica Sokić ostavila je neizbrisiv trag u domaćoj kulturi, tumačeći upečatljive uloge u filmovima poput „Kad budem mrtav i beo“, „Žuta“, „Užička republika“, „Tesna koža“ i „Zona Zamfirova“, kao i u popularnoj televizijskoj seriji „Srećni ljudi“. Njeno umetničko stvaralaštvo nagrađeno je brojnim prestižnim priznanjima, među kojima su Dobričin prsten, nagrada „Žanka Stokić“, Sterijina nagrada, Zlatni ćuran, Pavle Vuisić, Joakim Vujić i Zlatna arena.
Misli Ružice Sokić
Iza sebe je ostavila knjigu „Strast za letenjem“, a u intervjuima koje je davala retko najčešće je govorila o svom poslu i velikoj ljubavi prema glumi, u kojoj je pronašla sve što je tražila, koja joj je omogućila da proživi mnoge živote, zbog koje se odrekla majčinstva i koja je do kraja ostala njena najveća ljubav.
- „Često me pitaju za to što nemam decu. Кo zna šta sve još nemam. Ali ja sam glumi dala sve. Neko će možda reći da je to budalasto ili da je ludo, ali za mene je ta potpuna okrenutost glumi pun životni smisao.“
- „Ako se čovek i u ovakvim i u onakvim okolnostima, s puno dobre volje i svom snagom istinski bori, može svašta da postigne i da uradi.“
- „Porazi su moji pokretači, a moj cilj je uvek daleko, pa ako i promašim, nije važno... Važno je gađati...“
- „Ništa u životu nisam želela tako jako i dosledno kao svet mašte, iluzije i umetnosti, kojem sam posvetila svoj život.“
- „Volim život, ljude, sva živa bića. Žalim drvo kad seku, razgovaram sa cvetom, ubeđena sam da me taj cvet razume. . Meni je potrebna ljubav."
- „Meni se ništa u životu nije dopadalo i uvek sam gledala da napravim neki drugi život, a njega sam našla u ovoj profesiji. Kao mala sam išla na hor, folklor, kasnije dramsku sekciju. U privatnom životu ni za šta nisam mogla da se izborim, ali sam u umetnosti to mogla.“
- „Pisci, slikari, kompozitori žive za večnost, njihova dela ostaju. Glumac živi za trenutak, i to za ovaj trenutak, i ako ga propusti, nije ni postojao...“
- „Da se razumemo, nikada nije bilo lako raditi, ali to ne znači da nije na ovaj ili onaj način i lepo. Jer drži čoveka neki polet, ponese ga ideja, uznese smisao… to ume da vas podigne i kad je najteže i kad se posrće, pa i kada se padne. Danas je na poseban način teško raditi jer vlada neka sveopšta nervoza i, da se izrazimo biranim rečima, namrgođenost.“
- „Ako su pisci savest čovečanstva, glumci su njegovo ogledalo...“
BONUS VIDEO
Govor Milice Janevski o Ružici Sokić
NE PROPUSTITE
