Bez obzira na to da li je život uredio da sa Vesnom Čipčić (58) provedete dva sata u istom društvu ili se to druženje u određenim periodima ponavlja, utisak je jednak: iskustvene priče razmenjujete sa vrhunskom umetnicom koja je u privatnom životu mnogo više od toga. Pre svega majka, a onda prijatelj, drug, emotivni partner... I sve to tokom cele godine, a kada se s prvim danima leta svetla pozornice pogase, a glumci poput veselih đaka krenu iz teatra put svog letnjeg raspusta, ona se u svom intimnom svetu daje bez zadrške. Baš ovih dana, kada se joj se prepliću zadovoljstva proistekla iz ličnog uspeha, ali i ona koja dolaze od njene ćerke Anje (23) koja je krenula maminim stopama, Vesna lagano pakuje kofere za novu, dugu letnju avanturu.
- Nakon Divčibara, na koje idem sa majkom i sinom Ivanom, provešću neko vreme u Rovinju, gde 15. avgusta uzimam učešće u veoma lepoj i ekskluzivnoj večeri mog prijatelja, operskog pevača Ronalda Brausa, na Crvenom otoku. Sa sinom ću potom otići do jezera Lago di Garde i Venecije... Leto ću začiniti Utrehtom i Amsterdamom. Dakle, veoma dinamično.
Story: Da li to što putujete samo sa sinom znači da se Anja potpuno osamostalila?
- Volela bih da sa Anjom potprašim neke krajeve koje nismo obišle, ali avaj, ona trenutno ima pametnija posla. Nastavlja snimanje serije Ruža vjetrova u Splitu. U dogledno vreme obići ću je i obasuti delicijama koje joj mnogo znače. A za naša putovanja ima vremena...
Story: Možete li kroz brojne uloge majki da osetite razliku u materinstvu pred kamerom ili na sceni u odnosu na ono koje živite u realnom životu? U čemu se ogleda razlika u odnosu prema ženskom i muškom detetu?
- U pozorištu, odnosno na filmu, odnos je već determinisao pisac, odnosno scenarista. Život nam nudi nešto sasvim drugo. Kad to prepoznam kao majka, takav odnos iz života mogu da primenim na sceni. Neke se stvari i pojave, kada je muško dete u pitanju, naprosto prepuštaju ocu. Na sceni može da se koriguje život, a i te kako u životu može da se koriguje scena. Sve zavisi od rasvete.
Story: Kako znate i ocenjujete koji su postupci ispravni kada je reč o roditeljstvu?
- Važno je imati samokorektiv i uspostaviti autoritet smisla. Znanje i intuicija su pravi putokaz u vaspitanju. Pomaže mi neposredno iskustvo. Razgovor sa decom me i dalje podučava i koriguje. Moja deca su veoma kritički raspoložena kada je reč o životu, a Boga mi i kada ja sam u pitanju. Zašto da ne!
Story: Da li je žena kompletna tek kad postane majka? S obzirom na to da ste ćerku Anju rodili u trideset petoj, smatrate li da je to iz bilo kog razloga možda bilo kasno ili naprotiv, baš pravo vreme?
- Da li je bilo kasno ili rano, to je bilo upravo moje vreme. Tada sam istinski osetila majčinski poriv i rodila moju Anju, a potom i Ivana. Šta znači kompletna? Ne mislim da je svaka žena koja ne rodi nekompletna.
Story: Jeste li mogli da zamislite da će vam Anja jednog dana postati koleginica? Koliko ste i kako vi i vaš bivši suprug Aleksandar Alač uticali na tu njenu odluku?
- Ni zamisliti nisam mogla. Do pred kraj gimnazije bila je poprilično nezainteresovana, ali kada je rešila, tu više nije bilo povratka. To je bila isključivo njena želja i odluka. Šarmantno nas je stavila pred svršen čin. Naš zadatak je bio da je podržimo jer smo prepoznali njenu iskrenu želju i ljubav za profesiju koju je izabrala.
Story: Nakon serije Ruža vetrova mnogi Anji predviđaju divnu karijeru. Osećate li strah, tremu i odgovornost prema njenom radu?
- O, da! Dobro znam koje prirode su ove naše muke. Poznate su mi baš sve radosti i tuge. Anja je posve svoja. Vredna je i hvata u letu. Ozbiljna je i posvećena.
Story: Možete li da utičete i na druge njene životne odluke ili to činite samo prema sinu pošto je mlađi?
- Imam u Anju bezgranično poverenje. Ivanu sam trenutno potrebnija, pa samo mu je 17 godina.
Story: Podržavaju li vas deca u svemu? Pošto ste prebrodili razvod, možete li danas, četiri i po godine kasnije, da kažete kako ste od svih neprijatnosti uspeli da zaštitite svoju decu na pravi način?
- Ju, zar je četiri i po godine već prošlo?! Baš godine lete! Posle kraha u porodici, svi boluju. Čini mi se da je naš porodični prag osetljivosti poprilično nizak, pa nas je jače i bolelo. Mislim na našu tročlanu posadu! Što se medija tiče, hvala vam na razumevanju. A da je bilo i grubosti, bilo je.
Story: Da li vas je dosadašnje iskustvo naučilo da je između ljubavi i mržnje tanka linija? Postoji li neki životni moto kojim svaki put, kad naiđete na neku prepreku, iznova otvarate nova vrata?
- Vrata nikada ne otvaram nogom. Pristojno je zakucati, pa ako ste željeni, otvoriće vam se možda i ona velika. Mržnja, šta je to? Nemam vremena za tu komplikaciju.
Story: Koje je bilo vaše najveće iskušenje u životu?
- Stati na ludi kamen. Dugo sam ga preskakala.
Story: Da li je čovek u svojoj suštini monogamno biće ili to uči da bude tokom socijalizacije i odrastanja? Treba li svaki put u novoj ljubavi verovati da je baš ona prava i za ceo život i da li samo s tim stavom čovek može da bude ispunjen u ljubavi?
- Ja sam apsolutno monogamno biće dok volim... Ne umem, ne želim, i ne pristajem na odnos koji ne podrazumeva posvećenost do kraja. Pa koje je to zadovoljstvo - kalkulantsko, polovično, sa zadrškom? Od toga bih se, čini mi se, brzo zagrcnula.
Story: Donosi li zrelost određenu dozu racionalnosti u ljubavi ili kad srce vodi priču, racio tu nema šta da traži?
- Kad srce vodi priču, racio nema prava na odmor, pa makar bio i zaslužen. Tako sam mislila i kada sam bila veoma mlada.
Story: Može li žena da voli dva muškarca istovremeno?
- Može i četiri: sina, muža, oca i brata.
Story: Ima li razlike između zaljubljenosti koja se oseća u dvadesetim i one u pedesetim godinama?
- Jednom zaljubljen, uvek zaljubljen, dok je u ljubavi malo drugačije.
Story: Da li kao prava Vojvođanka smatrate da put do muškog srca vodi preko stomaka?
- Razni su putevi Gospodnji. Na jednom takvom, samo njoj određenom, Vesna sledeći svoj instinkt, razum i srce, ispisuje stranice svoje životne priče. Čaroban susret sa umetnikom Zoranom Tairovićem, s kojim će kao i sa Nevenkom Šešić 1. septembra učestvovati na grupnoj izložbi u Amsterdamu gde će predstaviti svoje klovnove koje godinama pravi, uneo je neke nove radosti u njen život. Otkako su se sreli, onaj deo tog svog puta koji svakoj ženi kada njime korača u paru doliva sigurnost i samopouzdanje čini snažnijim, više ne prelazi sama.
Story: Kakav je vaš stav povodom upoznavanja dece sa novim emotivnim partnerima? Smatrate li da oni treba da budu potpuno upućeni u nove živote svojih roditelja nakon razvoda?
- Kad za to dođe vreme i ako oni sami to požele.
Story: Možete li sebe ponovo da zamislite u braku? Šta sa vašim iskustvom možete da kažete da brak zapravo znači?
- Sizifov posao, ali zašto da ne...
Story: Mnogi smatraju kako je vreme relativna kategorija, a da godine mere samo njegovu prolaznost. Da li oduvek niste imali predrasude prema tome da muškarac u vezi može biti mlađi od žene, s obzirom na to da je i vaš bivši suprug mlađi od vas?
- Da.
Story: U čemu je draž pedesetih godina? Jeste li nekada bili opterećeni time da će vam one doneti neku vrstu opterećenja ili ste mogli da predvidite uzbuđenja koja su sa njima stigla u vaš život?
- Ja sam sa svojim godinama na TI! Zasigurno znam šta hoću, a šta neću.
Story: Gledate li stare serije koje se repriziraju poput Vrućeg vetra, Žikine dinastije, Pop Ćire i pop Spire i kako reagujete kada vidite sebe iz mlađih dana?
- Pomislim: Bože, al’, si bila vitka k’o, pritka. Ha, ha, ha...
Razgovarala: Jasmina Antonijević
