Život i smrt Anastasije Romanove intrigiraju vek kasnije: Mnoge žene su tvrdile da su ona, a šta se zapravo desilo?

Šta se dogodilo s Anastasijom Romanovom, jedno je od često postavljanih pitanja proteklih 100 godina, iako smo potresan odgovor odavno dobili...

Na današnji dan, 17. jula 1918. godine, u Jekaterinburgu je ubijena ruska carska porodica Romanov.

Pored cara Nikolaja II i njegove supruge carice Aleksandre, stradalo je njihovo petoro dece: Olga, Tatjana, Marija, Anastasija i Aleksej, kao i svi koji su bili s njim u zatočeništvu.

Međutim, decenijama je opstajalo verovanje da je veliga kneginja Anastasija preživela, a mnogi, uprkos dokazima koji pokazuju suprotno, i danas misle da je najmlađa ćerka poslednjeg ruskog cara uspela da se spase.

Popularnosti Anastasije Romanove i njenog kulta umnogome je doprineo "Diznijev" animirani film nazvan "Anastasija" iz 1997, u kojem se opisuje mogući dalji tok života ćerke cara Nikolaja i carice Aleksandre.

 

Ko je bila Anastasija Nikolajevna Romanova?

Anastasija je došla na svet u Peterhofu 18. juna 1901. godine, kao četvrta ćerka para, u trenutku dok je cela carevina željno iščekivala da će konačno biti rođen princ. I roditelji i dalji rođaci bili su razočarani, a navodno je car Nikolaj nakon što je prvi put video Anastasiju otišao u dugu šetnju kako bi se smirio.

Iako su deca cara jedne od najvećih sila 19. veka, naslednici Romanovih su vaspitavani vrlo skromno i, za mnoge, surovo: spavali su na tvrdim krevetima bez jastuka, koji su im davani samo kad su bili bolesni, a svakog jutra su se kupali i umivali hladnom vodom, sami su čistili svoje sobe i pleli džempere, koje su potom prodavali na humanitarnim događajima.

Anastasiju čak ni sluge nisu oslovljavale njenom titulom velike kneginje, pa ni "Vaše imperatorsko visočanstvo", već samo imenom i patronimom – Anastasija Nikolajevna, a ponekad i nadimkom Nastja.

 

U detinjstvu je bila vrlo živahna devojčica, inteligentna, talentovana, niska, plavooka, crvenokosa, a njena guvernanta Margareta Eger ju je opisivala kao "najšarmantnije dete koje je upoznala". Od ostale carske dece izdvajala se svojim sklonostima da pravi smicalice i nestašluke. Međutim, njena dalja rođaka Nina Georgijeva tvrdila je da je Anastasija umela da bude toliko neprijatna da se to ponekad graničilo sa zlobom pošto je umela da vara u igrama i tuče se sa ostalim takmičarima.

Njena tetka velika kneginja Olga Aleksandrovna strahovala je da Anastasija, kao i ostatak porodice, pati od hemofilije, a poznato je da je kao mala imala probleme s mišićima leđa i stopalima.

U danima Prvog svetskog rata je sa sestrom Marijom posećivala ranjenike, a pošto nije u tim godinama mogla da radi kao bolničarka, trudila se da pacijentima ulepša boravak u bolnici tako što je s njima igrala šah i bilijar.

 

Smrt porodice Romanov

Detinjstvo Anastasije Romanove bilo je istovremeno obično i neobično, a onda je došla ta kobna 1917. godina. U tom trenutku, ona je bila 16-godišnjakinja, a sa celom porodicom je završila u kućnom pritvoru i njen otac je abdicirao. S roditeljima, sestrama, mlađim bratom i njihovom pratnjom završila je u petosobnoj kući sa stalnim nadzorom u Jekaterinburgu, gde su Romanovi proveli 78 dana.

Omladini u kući nije uvek bilo lako da ostanu disciplinovani, a Anastasija je u jednom trenutku viđena kako viri kroz prozor i plazi se jednom čoveku koji je bio na čelu streljačkog voda. Navodno joj je baš on kasnije presudio.

Romanovi su u noći između 16. i 17. jula na kraju odvedeni u podrum i rečeno im je da se postroje kao da treba da poziraju za portret. Svi su se prekrstili i 20 minuta kasnije bili mrtvi, nakon čega su njihova tela spaljena i zakopana u napuštenom rudniku.

 

U beleškama o streljanju Romanovih piše da se činilo da se meci odbijaju o korsete velikih kneginja, a kasnije je otkriveno da je razlog bilo to što su one ušile drago kamenje u odeću kako bi ih sakrile od svojih stražara. Anastasija i Marija ubijene su šćućurene pored zida, rukama pokrivajući glave prema nekim izvorima, a stražar Petar Jermakov je svojoj ženi ispričao da je Anastasija dokrajčena bajonetima.

Da li je Anastasija Romanova preživela masakr?

Nakon pogubljenja Romanovih, počele su širom Evrope da se pojavljuju glasine da je najmlađa ćerka cara Nikolaja preživela.

Sve više žena se javljalo medijima i članovima šire porodice Romanov tvrdeći da su one Anastasija, a najpoznatija od njih bila je Ana Anderson.
Žena za koju je kasnije utvrđeno da je zapravo Franciska Šankovska pronađena je u vrlo lošem stanju u Berlinu samo nekoliko dana nakon što su Romanovi pogubljeni i odvedena u bolnicu. Ona je govorila nemački s ruskim akcentom i imala misteriozne ožiljke, a dve godine je odbijala da priča o sebi i svom identitetu, da bi 1922. rekla da je ona velika kneginja Anastasija.

 

Mnogi su poverovali zbog brojnih sličnosti sa najmlađom ćerkom Romanovih, uključujući pomenute ožiljke, ali Anastasijina dalja porodica u to nije poverovala. U međuvremenu se Franciska preselila u Ameriku i počela da koristi ime Ana Anderson, ali je do kraja života – do 1984. godine – tvrdila da je Anastasija nikolajevna Romanova.

Zbog toga je kasnije urađena DNK analiza na osnovu ostataka njene kose, koja je otklonila svaku sumnju. Velika kneginja i Ana Anderson nisu bile ista osoba.

Nakon što je 1991. godine pronađena grobnica, umesto 11 očekivanih skeleta, u njoj se nalazilo samo devet. U grobu je, međutim, identifikovana Anastasija, a tela su sahranjena u Sankt Peterburgu, u Sabornoj crkvi Petra i Pavla, 17. jula 1998, tačno 80 godina od ubistva.

 

U avgustu 2007. godine, ruski arheolozi pronašli su još dva skeleta u blizini Jekaterinburga, a utvrđeno je da oni pripadaju careviću Alekseju i jednoj od njegovih sestara.

 

Inače, Ruska pravoslavna crkva je 2000. godine kanonizovala carsku familiju Romanov, a 1981. proglasila ih svetim mučenicima.

 

BONUS VIDEO

Rusija u doba Romanovih