Ona je bila najdugovečniji monarh kojeg je Britanija imala
Čuvena britanska kraljica Elizabeta rođena je 21. aprila 1926. godine u Mejferu, u Londonu iz braka vojvode i vojvotkinje od Jorka, Džordža VI i kraljice Elizabete, kraljice majke. Odrasla je uz titulu princeze i oslovanjavanje "vaša kraljevska visosti". Sa tri godine našla se na naslovnoj strani "Tajmsa".
Krštena je u kapeli Bakingemske palate kao Elizabet Aleksandra Meri. Prvo ime je dobila po majci, drugo po prababi Aleksandri, kraljici i princezi Danske, a treće po babi, kraljici Mariji.
Retko ko je tada mogao i da nasluti da će baš ona postati kraljica Britanije i da će 2015. godine postati najdugovečnijih monarh u istoriji ove zemlje.
NE PROPUSTITE
U to vreme ona je bila treća u redu nasledstva, posle strica Edvarda i oca Džordža. A nakon što je 1936. godine kralj Edvard VIII abdicirao, a njen otac postao kralj Džordž VI, došla je do mesta naslednice prestola.
Kraljica je imala četiri godine mlađu sestru Margaretu, o njihovom vaspitanju se brinula guvernanta, ali sve pod budnim okom njihove majke. Od malih nogu Elizabeta je dobila nadimak Lilibet, koji sada nosi ćerka princa Harija i Megan Markl.
Tokom Drugog svetskog rata morala je sa porodicom da napusti London, a ostala je upamćena i po tome što je bila jedina je žena iz kraljevske porodice koja je prošla vojnu obuku.
Bilo je predloga da se princeze prebace u Kanadu, ali je njihova majka, kraljica Elizabeta to kategorički odbila govoreći: "Deca neće ići bez mene, ja neću ići bez kralja, a kralj nikada neće otići". Elizabeta se 1940, preko BBC-jeve emisije posvećene deci, obratila deci koja su bila evakuisana iz svojih domova na sela i deci koja su ostala bez domova tokom bombardovanja britanskih gradova.
Princeza Elizabeta se udala 20. novembra 1947. za grčko-danskog princa Filipa.
Elizabeta i Filip su rođaci u trećem kolenu preko danskog kralja Kristijana IX i britanske kraljice Viktorije. Neposredno pre venčanja Filip je postao britanski državljanin, morao se odreći pravoslavne vere i preći u anglikansku, morao je opovrgnuti vernost grčkoj kruni i odreći se titule princa od Grčke i Danske.
Tom prilikom je dobio titulu vojvode od Edinburga i uzeo prezime Mauntbaten. Venčanju nije smeo prisustvovati niko od njegovih rođaka iz Nemačke, tj. niko sem njegove majke. Venčanju nije htela prisustvovati ni Elizabetina tetka, princeza Marija, jer na venčanje nije pozvan Elizabetin stric bivši kralj Edvard VIII zbog svog braka sa Volis Vorfild. Nakon venčanja Elizabeta i Filip su otputovali na Maltu (gde je Filip služio kao mornarički oficir), na kojoj su živeli od 1949. do 1951.
5 godina od njene udaje za Filipa njen otac je preminuo. Usledio je logičan nastavak, Elizabeta je preuzela presto, pa je krunisana 2. juna 1952. godine u Vestminsterskoj opatiji. Uzela je vladarsko ime Elizabeta II, a braku sa vojvodom od Edinburga dobila četvoro dece, Čarlsa, Anu, Endrua i Edvarda. Dan njenog krunisanja je i jedan od najtužnijih dana u njenom životu jer je tada njen otac preminuo.
Kako se zdravlje starog kralja Džordža pogoršavalo princeza Elizabeta je počela preuzimati neke njegove dužnosti. Džordž VI je umro 6. februara 1952. godine. Vest o očevoj smrti zatekla ju je u Keniji, gde je boravila sa suprugom. Čim je obaveštena o očevoj smrti vratila se u London. Uzela je vladarsko ime Elizabeta II. Istog dana je proglašena za kraljicu Kanade a sledećeg dana i Ujedinjenom Kraljevstvu. Svečano je krunisana 2. juna 1953. godine u Vestminsterskoj opatiji.
Njena vladavina je u prvim decenijama bila obeležena postupnim nestankom Britanske imperije, kao i stagnacijom i siromašenjem Velike Britanije, trendovima koji su na određeni način preokrenuti za vreme premijerskih mandata Margaret Tačer i Tonija Blera. Takođe njen boravak na tronu od 70 godina je obeležio i niz geopolitičkih dešavanja, početak i završetak Hladnog rata, osnivanje Evropske unije i izlazak samog Ujedinjenog Kraljevstva na čijem je tronu iz nje.
Takođe tu su i vrhunac i pad SSSR- a, vraćanje Hongkonga Kini, promena raznih režima u svetu, stvaranje novih država, granica, procvat masovne kulture muzike i filma, svedočenjem sa početka vlasti konzervativnog života Zapada do današnjeg liberalnog, menjanja javnih i političkih diskursa sveta u svakom pogledu itd.
Kraljica Elizabeta je šef države koji je posetio najviše zemalja sveta. Posetila je čak 116 zemalja, šef je države 15, a vladala je u prošlosti sa još 17, od kojih je poslednja Barbados, zemlja koja je postala republika 30.11.2021.
Elizabeta, jedan od najdugovečnijih monarha u savremenom svetu, uživa veliku popularnost među svojim podanicima. Najpopularniji je član kraljevske porodice, a jedini popularniji od nje su jedno vreme bili Dajana, princeza od Velsa, i njen unuk princ Vilijam.
Lično bogatstvo kraljice procenjeno je na 520 miliona dolara 2018. godine.
Tokom 2022. proslavila je 70 godina vladavine kao prva britanska vladarka koja je to ostvarila. Svega nekoliko vladara na svetu je imalo vladavinu dužu od 70 godina. Nedostaju joj još dve godine vladavine da pretekne Luja XIV, i još 12 za Sobuzu II.
Bonus video:
Kakva je privatno bila kraljica Elizabeta?
NE PROPUSTITE
