Na svet je stigla u skromnoj porodici, kao jedna od osmoro dece, a potom odbila ugovoreni brak, uzela konce u svoje ruke i promenila svoj život iz korena
Na današnji dan, 1. aprila 1965. godine, preminula je Helena Rubinštajn, jedna od najznačajnijih žena kozmetičke industrije 20. veka.
Rođena je u porodici poljskih Jevreja kao Čaja Rubinštajn 25. decembra 1872. godine, kao najstarija od osam ćerki. Na svet je stigla u Krakovu, u Malopoljskoj, u vreme austrougarske okupacije, a veoma mladoj joj je ugovoren brak.
Čaja je odbila da se uda i odmah potom 1896. emigrirala u Australiju, gde je stigla bez novca i znanja engleskog jezika. Međutim, čak i kad je bila siromašna, trudila se da se oblači elegantno, a svojom lepotom i stilom je ostavila utisak na gradske dame.
Uskoro jena pijaci u Zapadnoj Viktoriji počela da prodaje svoje domaće kreme na bazi lanolina, koji je dobijala zahvaljujući farmi na kojoj je njen ujak i poznati trgovac držao ogromna stada ovaca.
Neko vreme je imala pomoć ujaka, ali se uskoro posvađala s njim, te je počela da radi kao konobarica u melburnškim čajdžinicama i guvernanta. Sve vreme je, ipak, vredno radila na proizvodnji krema za lice, a nakon izvesnog vremena privukla je pažnju jednog udvarača, koji je bio spreman da plati njeno lanciranje kreme Crème Valaze.
NE PROPUSTITE
Uskoro je počela da se predstavlja svojim klijentima kao Helena, a posao joj je napredovao tako brzo da je ubrzo uspela da priušti sopstveni salon u ulici Kolins.
Nakon ogromnog uspeha prodavnice, brigu o njoj preuzela je Helenina sestra Česka, dok se sama Rubinštajnova preselila u London kako bi pokrenula međunarodnu kompaniju. Kako u to vreme žene nisu mogle da dobiju kredit, uložila je svoj novac.
Iste godine kad je stigla u London, 1908, udala se za američkog novinara poljskog porekla Edvarda Vilijama Titusa, s kojim je dobila sinove Roja i Horacija, a potom se porodica preselila u Pariz. Tamo je Helena postala prava zvezda društvene scene i sa suprugom priređivala zabave za visoko društvo, a među njenim gostima bili su ambasadori, pisci i mnoge ugledne ličnosti.
Tih dana je, prva, klasifikovala četiri tipa kože: suvu, normalnu, masnu i kombinovanu, a za svaki je je napravila posebnu kremu, dok je za žene tamnije puti osmislila crème gypsy.
Nakon što je izbio Prvi svetski rat, porodica se preselila u Njujork, gde je Helena otvorila kozmezički salon i njen uspeh bio je vrtoglav.
Međutim, svoj američki biznis prodala je kompaniji Lehman Brothers 1928. godine, za nevereovatnih 7,3 miliona dolara, a njeno bogatstvo i rad na više frontova nastavili su da rastu i razvijaju se. Kako je jednom prilikom i sama zaključila, ona "jednostavno nije mogla da ne stvara novac".
NE PROPUSTITE
U međuvremenu se razvela od Titusa i udala za princa Arčila Gurijelija Čkonija, koji je bio 23 godine mlađi od nje. Navodno je Helena žudela da ima titulu i progonila je princa sve dok ga nije zavela, a liniju muške kozmetike nazvala je po njemu.
Preminula je prirodnom smrću 1. aprila 1965. godine i potom sahranjena u Kvinsu. Iza sbee je ostavila ogromnu kolekciju umetnina i skupoceni nameštaj koji su potom prodati na aukciji.
Kompanija "Helena Rubinštajn" prodata je 1973, najpre Colgate-Palmolive-u, a danas je deo kompanije L'Oreal.
Bila je čuvena po citatu:
– Ne postoje ružne žene, samo lenje.
* Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
BONUS VIDEO
Pirinčana voda za lice
NE PROPUSTITE
