Belgijsko–australijskog pevača, tekstopisca i kompozitora Votera de Bejkera poznatijeg pod umetničkim imenom Gotje, sve češće porede sa Stingom i Piterom Gebrijelom. Ovaj skromni momak rođen je 21. maja 1980. godine u Brižu, u Belgiji, ali kada je bio dvogodišnjak, njegovi roditelji preselili su se u Melburn. Tamo su mu tokom školovanja nadenuli englesku verziju imena Gotje – Volter koje je koristio u Australiji. Kao tinejdžer osnovao je bend Daunsters u kom je svirao i njegov sadašnji pratilac na turnejama Lukas Taranto. Sa grupom The Basics snimio je tri studijska albuma sa pop muzikom koja obiluje primesama indijskog zvuka. Dobio je muzičku nagradu ARIA, u nekoliko kategorija, a bio je nominovam i za MTV nagradu za područje Azije i Pacifika. Gotjeov evropski uspeh počeo je 2008. kada je izdao singl Coming Back koji je izbio na prvo mesto slušanosti u Belgiji. Uspeh albuma Like Drawing Blood doneo mu je osamostaljenje i kupovinu nekretnine u Melburnu, a 2010. singlom Eyes Wide Open prevazišao je očekivanja mnogih koji su mu predviđali briljantnu karijeru. Usledio je album Making Mirrors za koji ga je inspirisao o rad koji je njegov otac naslikao 1982. godine. U februaru 2012. počeo je sa probojem na američko tržište, a ogroman uspeh postigao je njegov singl Somebody That I Use to Know, koji izvodi sa novozelandskom pevačicom Kimbrom Džonson, po mišljenju mnogih veoma sličnoj sa Keti Peri. O njegovom privatnom životu malo se zna jer ga čuva upravo poput Stinga i Pitera Gebrijela čijim ga naslednikom smatraju. Poznato je da je u srećnoj vezi sa kantautrokom Taš Parker (26), s kojom se prošle godine pojavio u sidnejskoj Allphones areni na dodeli ARIA Awardsa.
Kako je moguće da neko ko je u srećnoj i dugoj vezi, tako strasno peva o raskidu?
- Laži, laži... Sve o čemu pevam su laži. Šalu na stranu, kada sam pisao Somebody That I Use to Know, prolazio sam kroz iskustvo raskida. Sada sam u dobrom periodu za ljubav ali i dalje pišem stvari koje sam nekada osetio na svojoj koži, a one često imaju veze sa tugom i melanholičnim stanjima i osećanjima.
Četiri godine ste u vezi sa muzičkom umetnicom Taš Parker. Znači li to da ste sa njom raskidali pa se mirili, budući da Somebody I Use to Know niste napislai tako davno?
- Najradije bih odgovorio jednim stihom Džona Bouvija iz osamdesetih, ali ću ipak citirati nekoga ko je ostavio komenatar ispod moje pesme na YouTube-u: Čuo sam tvoju pesmu i shvatio da to nisam bio ja, kada sam raskidao s devojkom. Odvezao sam se do njene kuće, napravio nekoliko krugova okolo, gađao joj u prozor kamenčićem i sada smo opet srećni.
Zbog čega je umesto vaše devojke Taš, novozelandska pevačica Kimbra otpevala duet s vama?
- Prvo smo želeli da to učini Taš, ali smo se oboje složili kako je bolje da to bude Kimbra. Ona je divna, imamo mnogo toga zajedničkog i bilo je lepo govoriti istim muzičkim jezikom tokom snimanja pesme.
Kako provodite slobodno vreme?
- Zaista volim da izlazim sa svojom devojkom Taš. Uživamo u jedostavnim stvarima. Često su to samo šetnje i ne opterećujemo se pričom o karijerama. Volimo zajedno da vozimo bicikl, čitamo, gledamo filmove ili samo da pričamo na francuskom.
Da li vam je komponovanje i pisanje tekstova najveća životna inspiracija?
- Umetnost je beg od problema svih vrsta, a pisanje tekstova je jeftinije nego bilo koja terapija. Još ako potom odeš i na turneju i odživiš sve što si napisao, osećaš se sjajno.
Kažete da se svojom muzikom borite protiv sopstvenih moralnih principa i normi. Kako je to moguće?
- Bilo bi dobro da mogu da rezervišem muziku samo za noć, za odabrani krug ljudi i da kroz nju izražavam ono što zaista osećam. Ovako, kada svoj rad demonstriram milionima širom sveta, osećam da izvodim nešto ogoljeno, na šta nisam ponosan.
Čini se da stvarate samo za sebe?
- Da li slučajno dugujem onima što ponekad plate da bi videli moj šou? Ne dugujem im ništa, osim malo poštenja. Samo kreiram nešto što ima angažujući faktor, što smatram interesantnim, što me izaziva i kroz šta se izražavam.
Nikola Rumenić
