Nepunih godinu dana nakon što je u maju prošle godine izgovorila sudbonosno da diplomati Slavku Kruljeviću (61), diva domaćeg glumišta Svetlana - Ceca Bojković (63) seli se s njim u Helsinki. Naime, njen suprug je ukazom predsednika Srbije Borisa Tadića nedavno postao naš ambasador u Finskoj i Estoniji, a tokom četvorogodišnjeg mandata na severu Evrope, društvo će mu praviti i slavna umetnica koja se raduje skorom preseljenju. U intervjuu za Story, zvezda brojnih domaćih serija, filmova i pozorišnih predstava otkriva da u martu počinje njeno potpuno novo životno poglavlje, ali ipak tvrdi da se još nije zauvek oprostila od glume.
Story: U pojedinim medijima pojavili su se naslovi poput onog da napuštate glumu. Da li je to tačno?
- Ovo je prvi intervju koji dajem na tu temu. Mnogi su pomislili da napuštam glumu zbog vesti o mom preseljenju u Finsku. Nije baš tako i ne povlačim se do kraja iz posla, ali posle svih ovih godina tokom kojih sam sebe maksimalno dala pozorištu i filmskoj umetnosti, prirodno je da napravim pauzu. Neću raditi nove predstave jer to zahteva da budem prisutna na određenom mestu i u određeno vreme, ali neke od komada ipak ću zadržati. Za pojedine ću imati alternacije, dok bih za Gospođu ministarku odlazila u Banjaluku jednom u dva meseca da je igram. Svakako planiram da dolazim u Beograd na desetak dana u dva meseca jer su mi ovde majka i ćerka.
Story: Gde će publika moći da vas vidi tokom naredne četiri godine?
- Trenutno igram samo u tri predstave, ali doći ću na snimanje filma o Desanki Maksimović za koji je scenario pisao Miloš Paramentić. On bi trebalo da se snima u septembru povodom dve decenije od smrti naše slavne pesnikinje.
Story: Radujete li se odlasku u Finsku?
- Radujem se zato što je to nova etapa u mom životu. Idem pod dobrim okolnostima i pruža mi se prilika da, koliko to bude u mojoj moći, doprinesem prezentovanju i afirmaciji srpske kulture u Finskoj. Ništa ne obećavam, pošto nisam nikakav kulturni ataše, ali maksimalno ću se potruditi. U toj priči problem finansiranja bio bi ozbiljno pitanje koje je u određenoj meri u domenu državnih institucija i privatnih donacija. Imam želju da upoznam finsku kulturnu scenu i da je upoređujem s našom. Prema onome što sam do sada pročitala, u savremenom stvaralaštvu Finska ima veliku raznovrsnost. Razvijene su razne umetničke oblasti, od dizajna i muzike do pozorišne scene. U samom Helsinkiju ima oko četrdeset pozorišta i potrudiću se da što bolje upoznam njihov kulturni život.
Story: Kako vam se dopao izbor zemlje u kojoj je vaš suprug sada zvanično ambasador?
- To je nešto na šta nisam mogla da utičem, ali ne smeta mi što idem u hladnije krajeve. Zanimljivo mi je što se selim u meni do sada nepoznatu zemlju, ali sređenu i mirnu u kojoj nema histerije u svakodnevnom životu. Nadam se da će mi ostati više vremena i da se posvetim sebi. Čeka me gomila nepročitanih knjiga, putovanja po Finskoj, blizu mi je i Petrograd, radujem se i šetnjama pored brojnih finskih jezera. Inače, moj će suprug biti ambasador i u Estoniji koja mi je tek potpuno nepoznata. Živećemo u Helsinkiju i po potrebi odlaziti u Talin.
Story: Kada napuštate Beograd?
- Putujemo početkom idućeg meseca, a najkasnije do petnaestog marta.
Story: Jeste li mogli da naslutite ovoliku promenu u svom životu pre nego što ste upoznali Slavka?
- Da mi je neko pre tri godine rekao u kojem smeru će mi se život promeniti, rekla bih da je to nemoguće, ali vidite kako ništa ne može da se predvidi.
Story: Kako su reagovali vaši prijatelji na vest o selidbi?
- Žao im je, a ja im stalno govorim da ću dolaziti jednom u dva meseca. Stižem već u maju na festival Mucijevi dani u Ateljeu 212. Tada ću odgledati i nove predstave, videću se sa kolegama, a pre svega sa svojom majkom i ćerkom.
Story: Hoće li vas ćerka Katarina Žutić posećivati u Finskoj?
- Naravno. U deobi koja se desila u decembru 2011. godine, rezidencija u Helsinkiju pripala je Hrvatskoj, tako da ćemo se po odlasku u Finsku prvo baviti nalaženjem prostora za iznajmljivanje u kojem ćemo živeti. Potom ćemo ga uređivati do leta, a onda ćemo biti spremni da primamo posete.
Story: Hoćete li se sami baviti uređivanjem enterijera kada se uselite u zvaničnu rezidenciju?
- Trudiću se da ostavim svoj pečat, ali moram voditi računa da prostor učinim sofisticiranim jer to ostaje u amanet sledećem ambasadoru. Detalji su ono što čovek nosi od kuće da bi otoplio prostor, a ono što je u njemu bazično, to ostaje nepromenjeno.
Story: Plašite li se viška slobodnog vremena?
- Ne, jer sebi uvek umem da zadam sto obaveza. Možda će mi pasti na pamet da nešto i napišem. Uz svakom slučaju, otvara se jedan novi prostor u mom životu i radujem se tome što je on na izvestan način za sada prazan. Sigurna sam da ću ga ispuniti tako da mi neće biti dosadno, kako mi proriču neke kolege. Nisam tipična glumica i nisam sposobna samo za taj poziv.
Story: Dok u pozorištu uverljivo dočaravate lik ministarke, hoće li vam u privatnom životu smetati to što će vas pojedinci vezivati za muževljevu titulu?
- Ne, naprotiv. Došlo je vreme za to i s velikim zadovoljstvom prihvatam ulogu supruge ambasadora. Ona mi je sigurno lakša od dosadašnjih koje sam sama u životu igrala.
Story: Strahujete li od eventualnog trajnog rastanka od glume?
- Nemam strah, a Bože zdravlja, opet ću valjda nešto raditi kad se vratim, naravno, mnogo manje nego sada. Ispunila sam i zaokružila svoju karijeru i nemam za čim da žalim. Nisam tipična glumica i mogu bez glume, ali još se od nje ne opraštam zauvek.
Story: Ovo preseljenje je zajedno sa večnim odlaskom vašeg prijatelja Petra Kralja veliki rez u vašem životu. Da li je njegova smrt doprinela vašem ravnodušnijem stavu prema glumi?
- I to sigurno utiče. Njegovom smrću završen je veliki četrdesetogodišnji period mog specifičnog glumačkog života. U intimnom smislu, ništa mi više nije isto kada je reč o glumi.
Story: Nakon ovako pompeznog ispraćaja, kakav doček iz Helsinkija priželjkujete?
- Divno me vi novinari ispraćate pozivima za brojne intervjue, ali ne znam hoćete li me tako i dočekati. (Smeh) Sve zavisi od toga kako ću ja tamo živeti i šta ću raditi, ali sigurno ću želeti da se vratim u Beograd.
Story: Jeste li pomalo naučili finski jezik?
- Za sada osvežavam samo znanje engleskog jezika tako što idem na časove. U Helsinkiju skoro svi govore engleski, ali sigurno ću se potruditi da savladam najosnovniju konverzaciju na finskom. Ako mi se dopadne, možda nastavim i dalje.
Story: Uzimate li suprug i vi savete od prethodnog ambasadora u Finskoj?
- Da, upoznali smo gospođu Vericu Mavrić koja se uskoro vraća iz Helsinkija. Dva puta smo s njom razgovarali. Davala mi je neke praktične ženske savete jer ja se ne mešam u posao ambasadora. O tome ona razgovara sa mojim mužem odvojeno od mene. Ne mešam se u politiku. Volela bih samo da se uspostavi neki kvalitetan kulturni most na relaciji Srbija – Finska.
Story: Zamara li vas priča o politici otkako ste se udali za diplomatu?
- On je profesionalni diplomata i nas dvoje skoro da ne pričamo o politici. Imamo zajednički jezik na temu kulture i tu se odlično slažemo. On je državni službenik i ne pada mi na pamet da se mešam u njegov posao. I ja se trudim da svoj posao ostavim po strani, van kuće, ali neminovno je da više pričamo o tome. Ukratko, Slavko sada češće ide u pozorište nego ranije. (Smeh)
Story: Gde biste voleli da proslavite godišnjicu braka koja se navršava krajem proleća?
- Izgleda da će to biti u Helsinkiju, što nije loše. To će biti naš prvi zajednički dom, iako ćemo tamo biti samo privremeno i mada nije u našem vlasništvu.
Story: Kako ćete komunicirati sa prijateljima i porodicom u Srbiji?
- Pored telefona i mejlova, naučiću da koristim i skajp. Dakle, imaću ja mnogo posla tamo.
Nikola Rumenić
