Peti put zaredom održan je međunarodni filmski festival Kustendorf koji je još jednom svog osnivača, čuvenog reditelja Emira Kusturicu (57), stavio u žižu medijskog interesovanja. Jer, ovaj umetnik svake godine svoje idilično selo Mećavnik, u kojem se festival održava, pretvara u pravo stecište priznatih gostiju iz zemlje i sveta, među kojima su ove godine bili francuski glumci Izabel Iper i Tahar Rahim. Zadovoljan što je još jednom sve proteklo u najboljem redu, Emir uživa u tome što zimske dane, kao pravi hedonista, provodi u svom domu, pravom malom raju koji je sam izgradio strogo se pridržavajući svojih životnih pravila.
Story: Zbog čega ste svoj dom izgradili baš na Mokroj gori?
- Takvo mesto teško je naći jer ga okružuju planine poput nekih čuvara. Dugo sam tražio prostor gde ću se skrasiti i pošto nemam potrebu da živim u gradu, ovo je predstavljalo idealan izbor.
Story: Delujete pomalo nepristupačno, a vaši prijatelji tvrde da ste zabavan čovek. Da li je odbojan stav vaš odbrambeni mehanizam?
- Ljudi imaju takav utisak zbog mog izgleda koji je posledica teškog buđenja. Uglavnom sam umoran pa delujem namršteno i neraspoloženo. Pojedinci misle i da sam alkoholičar, što nije tačno.
Story: Da li i dalje pijete pivo isključivo posle svirki?
- Da, pivo je dobro zbog vitamina B i zato što pozitivno deluje na bubrege.
Story: Po prirodi niste čovek koji poštuje pravila koje društvo nalaže. Jeste li takvi i kod kuće?
- Nemamo nikakva pravila. Postoji jedan prirodni autoritet koji se poštuje, ali manje-više sve se nekako podrazumeva. Uz razgovor uvek primirimo ponekad ostrašćenu prepirku. Kod nas ne postoji hijerarhija koja je uspostavljena formalno, nego se sve dešava nekako uobičajeno i normalno.
Story: Koliko imate vremena za privatni život budući da mnogo radite i više vremena provodite u avionu nego na zemlji?
- Nažalost, ne mnogo. Sve ovo što radim zahteva dobru organizaciju i čvrst koncept. Uvek se setim kako sam kao mladić gledao fudbalske utakmice naše reprezentacije koja je stalno gubila jer nije imala dovoljno istrajnosti, snage i želje. Moja htenja su javna, pa je na neki način i moj intimni život u tom pogledu nepostojeći. Svaki normalan čovek uzme odmor u trajanju od mesec, dva, ali meni se to ne dešava jer sam potpuno upregnut tokom celog života, što mi ne smeta. Zadovoljstvo koje mi pričinjavaju uspesi članova moje porodice sasvim mi je dovoljno.
Story: Da li ste zadovoljni kako je protekao ovogodišnji Kustendorf film festival, čiji ste vi osnivač?
- Da, jer je to pre svega festival koji ima veliki potencijal. Održava se na pravom mestu gde mladi ljudi pokreću ideje i iznose njihovo viđenje kinematografije i to dok još nisu zatrovani prevelikim obavezama koje tržište nalaže, što festival čini zanimljivijim i boljim. On je napravljen da bi film bio zabava, ali i mnogo više od toga.
Story: Koliko se razlikuje saradnja sa stranim glumačkim zvezdama u odnosu na onu sa domaćim umetnicima?
- Saradnja sa domaćim glumcima nekada je bolja od one sa strancima. Nažalost, mi smo neintegrisani u svetskom sistemu, ali je budućnost otvorenija. Naši ljudi treba da budu što više okrenuti ka svetu, ali i da ostanu svoji.
Story: Pojedine vaše kolege tvrde da vam Srbija nikada nije oprostila svetsku slavu?
- Svi koji to kažu lažu jer je dovoljno proveriti sajtove ili forume i videti da je samo jedna mala grupa ljudi protiv mene. Siguran sam da su i oni proizvod rada raznih političkih službi koje žele da stvore lažnu sliku o meni.
Moni Marković
