Dok se sa osmehom priseća svega što mu se dogodilo tokom 2011. godine, zvezda filma Montevideo, Bog te video, Petar Strugar (23), ima mnogo razloga da bude srećan. Od momka koji je najradije išao na pecanje, šetao bos po plaži u rodnoj Budvi ili igrao odbojku sa prijateljima, zahvaljujući velikom talentu i posvećenosti u kratkom roku postao je poznati glumac, a njegove najsmelije želje počele su da se ostvaruju kada je posetio neka mesta o kojima je do tada samo sanjao. U intervjuu za Story, ovaj šarmantni mladić otkriva koliko mu je važna porodica, da li je uzor mlađoj sestri i braći, zbog čega nije postao odbojkaš i zašto sebe ne vidi kao frajera, ali i kako najradije provodi vreme sa devojkom koju želi da sačuva samo za sebe.
Story: Po čemu ćete pamtiti godinu na izmaku?
- Ima mnogo lepih privatnih stvari koje su mi se desile, a što se tiče posla neverovatan je osećaj kada se setim da sam u jednom trenutku bio u Moskvi, upoznao čuvenog Nikitu Mihalkova i spavao u jednoj od čuvenih staljinki, soba u hotelu Ukrajina, a onda se posle dva dana vratio na Tenerife i bio na vrhu vulkana na 3.718 metara visine.
Story: Uštinete li se nekad da proverite da li se sve to baš vama dešava?
- Pa, zapitam se ponekad. Kad je sve posle premijere filma Montevideo krenulo, sklonio sam se malo sa strane jer je to bio ogroman šok za mene i hteo sam realno da sagledam gde sam to ja. Sada polako počinjem da se snalazim, ali nisam od onih koji jure slavu po svaku cenu. Ako ja kao glumac dobro odradim svoj posao, verujem da će to skrenuti pažnju na mene. Neću da reklamiram sebe bez osnova. Mislim da sam dobro uradio posao, ali nisam odigrao kuma. Ovo je prva uloga i tek treba da se najedem soli i steknem životno i glumačko iskustvo, da bih mogao da kažem: E, sad sam napravio nešto! Po samoj prirodi posla već sam u prvom planu jer nas ljudi gledaju i poistovećuju se sa nama.
Story: Da li vam je drago što ste uzor mnogim klincima koji sada stasavaju?
- Mislim da je to velika odgovornost, ali nadam se da sam dobar uzor. Međutim, čuo sam i da sam se više dopao starijoj publici. U svakom slučaju za ovih godinu dana dosta toga se promenilo u meni, tako da i ja definitivno odrastam.
Story: A prija li vam kada čujete da važite za dobrog frajera?
- Naravno da mi laska, ali ne doživljavam sebe tako, niti sam ikada mogao jer jednostavno nisam u tom fazonu. Milije mi je kad kažu da sam dobar i fino vaspitan dečko.
Story: Zbog čega se i dalje ne pojavljujte u javnosti sa devojkom?
- Neću se slikati sa njom ako to ne želi. Ona nije iz javnog života i ne mora da nosi breme medijske eksponiranosti. Mislim da svako ko normalno razmišlja ne želi da se prikazuje u tom smislu, a neću ni da joj govore: Evo je devojka Petra Strugara.
Story: Mislite li da bi to naškodilo vašoj vezi?
- Ne bi, ali ja ni sebe ne trpam po novinama, pa što bih to njoj radio.
Story: Kako provodite zajedničko vreme?
- Vodimo sasvim normalan život, volimo da idemo u pozorište i u bioskop, na karting i stoni fudbal sa drugarima ili da iznajmimo Sony i mlatimo Taken 4. Super funkcionišemo i dobro se provodimo, a kao i svi mladi ljudi volimo ponekad i da izađemo uveče.
Story: Može li ona da isprati vaš avanturistički duh?
- Može da me isprati ili da, ako ne želi da izađe, ostane kod kuće, a ukoliko se meni ne izlazi može da ide u provod
Story: Znači da imate vrlo fleksibilnu vezu?
- Mislim da je to potpuno normalno. Zašto bih pritiskao partnera ako mu se nešto ne radi. Moja devojka mi odgovara u potpunosti kao osoba, drug i partner i imamo lepu vezu.
Story: Koliko vam je važan izgled devojke?
- Bitan mi je fizički izgled jer kao i svako volim da neko ko je sa mnom lepo izgleda, ali mi je važnije da je negovana jer znam da tako drži do sebe, vodi uredan život i daje sebi na značaju. Smatram da ako ne ceniš sebe, neće te ni drugi ceniti.
Story: S obzirom na to da zbog snimanja mnogo putujete, kako prevazilazite razdvojenost?
- Hvala Nikoli Tesli jer živimo u tehnološki veoma razvijenom vremenu, SMS je majka, a tu je i Skype. Naravno da voljena osoba uvek fali kad nije kraj tebe, ali zato šaljemo jedno drugom mnogo poruka i uvek smo na nekoj vezi.
Story: Ima li ponekad ljubomore među vama?
- Nema! Zašto bi je i bilo? Ako nema poverenja, ne znam zbog čega bismo bili u vezi.
Story: Jeste li emotivac?
- Jesam i ne mislim da je to nešto loše, ali čuvam svoja osećanja za sebe i svoje bližnje.
Story: Rasplačete li se nekad?
- Nikad ne plačem, iako mi se ponekad nešto stegne u grlu kad glumim ili gledam film, ali suzu nikad ne pustim. Ne znam da li je to zbog mog vaspitanja ili nekog mačoizma.
Story: Kako teče nastavak snimanja filma Montevideo, Bog te video?
- Po sadašnjem planu u januaru bi posle praznika trebalo da putujemo u Urugvaj gde će se snimati scene igranja fudbala. Onda bi trebalo da se vratimo i posle male pauze ponovo otputujemo na Tenerife. Priča se zahuktava i biće mnogo interesantnija, a tu je i jedan novi lik, Ivica Bek, koga igra moj kolega i drugar Ivan Zekić. Sada treniramo fudbal tri puta nedeljno i idemo u teretanu da bismo što spremnije ušli u snimanje tih scena.
Story: Koliko je vama bitno da izgledate dobro?
- Treba da budem fit, ali ne želim da izgledam kao slon na terenu. (Smeh) Bitno mi je da održavam taj sportski način života jer sam ceo život u sportu i osećam se nekako nezdravo kada ne treniram.
Story: Hoćete li opet imati neke zahtevne, ljubavne scene?
- Ne znam, ali nemam ništa protiv. Snimili smo nešto dosta zanimljivo, ali nisam siguran koliko toga će ući u film. A šta fali tim scenama, one su skroz kul! (Smeh) Naravno, treba ih raditi samo kada imaju poentu.
Story: Snimali ste i seriju Budva na pjenu od mora reditelja Milana Karadžića. Jeste li zadovoljni?
- Da, imam malu epizodnu ulogu, ali drago mi je zbog toga jer sam bukvalno radio ispred kuće. Bila je smešna situacija kada mi je jednom devojka iz organizacije rekla da će me čekati šofer na aerodromu i da će me odvesti u jednu vilu u Budvi gde je ostatak ekipe, na šta sam joj rekao: Đevojko, ja sam iz Budve, vozi me kući, nisam lega' u svoj krevet godinu dana!
Story: Porodica vam je veoma važna?
- Da i čim osetim potrebu, pobegnem malo kod svojih. Iznerviraju me oni za pet sekundi, ali šta da radim, moji su! (Smeh) Jedan brat živi u Novom Sadu gde igra odbojku, a drugi brat u Budvi svira gitaru. Inače, ja sam najstariji, pa onda ide sestra i dva mlađa brata. Malo smo raštrkani, ali čujemo se često.
Story: Jeste li im, kao najstariji, uzor?
- Ne, i dobro je da je tako. Ja sam dosta dugo igrao odbojku i brat je krenuo tim stopama. On je izrastao mnogo više od mene pa može da se bavi tim sportom i za sada je veoma uspešan. I moći će da uradi sve ono što ja nikad nisam mogao jer sam ostao mali. Radujem se zbog njega, ali ne praktikujem da idem na njegove utakmice jer se mnogo nerviram i voleo bih da sam na terenu, a to ne mogu, pa me to jako frustrira. Obojica smo išli u istu odbojkašku školu, a letos smo igrali odbojku na plaži u Bečićima i niko nije mogao da nas pobedi. E, to je bilo sjajno. (Smeh)
Jelena Kulović
