Iako je vlasnika modnog studija Click i osnivač Belgrade Fashion Weeka, Nenada Radujevića (44) život je mogao da odvede u potpuno druge vode. Nakon odrastanja u Zemunu, završetka arhitektonske škole i odsluženja vojnog roka on je na pragu poslednjeg građanskog rata odlučio da bude hrabar i da za životno opredeljenje izabere svoju najveću ljubav - modu. Nenad je spojio lepo i korisno i posao pretvorio u zadovoljstvo koje između ostalog podrazumeva i divna druženja sa ljudima čija imena predstavljaju sam vrh svetskog džet-seta. U nedelji kada se već petnaestu godinu zaredom održava 30. Amstel Fashion Week, a na kome će se pojaviti veliki broj renomiranih dizajnera i brendova, Radujević se priseća trenutaka kako je sve počinjalo, šta je i ko je na njega uticao, ali i koja će prijateljstva sačuvati za čitav život.
Story: Ko vam je od svetski slavnih ličnosti koje ste upoznali u poslu ostao u divnom sećanju?
- Svakako bih izdvojio Žan-Pola Gotjea, kog sam upoznao prvo kao fan na Mikonosu još 1994, zatim bio na njegovoj reviji i žurki u Parizu 1995, potom skoro redovno posećivao njegove revije na Pariskoj nedelji mode, ali definitivno smo se bliže upoznali kada sam bio njegov domaćin tokom Evrosonga u Beogradu gde je bio zvanični komentator za francusku televiziju. On je sjajna osoba, veliki kreativac i moj uzor u mnogim stvarima koje su u vezane upravo za način rada, odnosno za neku vrsta dečijeg pristupa ili poigravanja s modom. Pravo je zadovoljstvo družiti se s takvim velikanima koji su zapravo pristupačne i jednostavne ličnosti i verovatno je i to deo njihove veličine.
Story: Kako ste se osećali kada ste upoznali svoju tinejdžersku ljubav, čuvenu pevačicu Blondi?
- To su možda i najlepši trenuci koje mi je omogućio ovaj posao, da upoznam neke svoje tinejdžerske idole. Odrastao sam na muzici 80-ih i u urbanom duhu Beograda, divio sam se našim zvezdama iz tog vremena poput Bebi Dol, Slađane Milošević, Marine Perazić, Sonje Vukićević, Mirjane Karanović. Jedna od takvih situacija bila je i sa Debi Hari, alias Blondi, za vreme koncerta u Beogradu, kada sam imao prilike da je lično upoznam, predam joj poklon koji je bio sastavljen od modnih detalja naših autora i dobijem zajedničke fotografije. Osećao sam se kao tinejdžer. Ono što je još zanimljivije jeste da smo se nakon dve godine sreli i u Njujorku na reviji Boja Džordža gde sam joj prišao, podsetio je ko sam, a ona se setila tog poklona i izljubila me jer je nekoliko dana pre toga baš koristila te stvari.
Story: A kako ste se, nasuprot svim ugodnostima koje sa sobom nosi moda, snašli u uštogljenom svetu vojničkih uniformi?
- Bio sam u vojsci u Kraljevu i Somboru kao poslednja generacija koja je služila 15 meseci. Bio sam primeran vojnik, dobijao i nagradna odsustva, ali nekoliko puta bio sam i kažnjavan. Jednom jer sam zavrnuo rukave na uniformi, jer tada u vojsci nije bilo košulja s kratkim rukavima, a drugi put kada sam uniformu zamenio takozvanom civilkom i to vrlo trendi kombinacijom.
Story: Malo je poznato da ste odrasli u Zemunu, završili arhitektonsku školu, igrali fudbal… Kako ste sa takvom startnom pozicijom stigli do mode?
- U to vreme sve je zapravo bilo mnogo pitomije i naivnije nego danas. Tinejdžerske godine bile su bezbrižne, bili smo zaštićeni od svakodnevnih životnih problema i Zemun je u to vreme bio samo jedna fina oaza. Zemunska gimnazija je tada bila najopasnija škola, ali ne zbog kriminala, nego zbog strogih profesora. Aktivno sam trenirao i plivanje, zatim fudbal, ali sam išao i na takmičenja iz fizike. I danas volim sport i držim se devize: U zdravom telu - zdrav duh. Nakon eksperimenata na različitim poljima ipak je moda ta koja me je opčinila.
Story: U tom periodu bili ste u dugoj vezi sa kantautorkom Leontinom Vukomanović. U kakvom ste odnosu ostali nakon raskida?
- Leontina i ja smo bili u vezi između 1995. i 1998. godine i to vreme ću zaista pamtiti, naravno, više one lepe trenutke, jer u kombinacji dve Škorpije u horoskopu veza je vrlo uzbudljiva i nema sredine, pa ili je sve belo ili crno. I danas smo u kontaktu, ne tako često, zbog naših obaveza, ali sam srećan što ima porodicu i što radi posao koji voli jer malo ljudi zna da je ona završila muzičku akademiju i to pedagoški odsek. Oduvek je bila sjajna u odnosu sa decom . Žao mi je što nije do kraja iskoristila svoj izvanredni muzički talenat i za nastavak svoje dobro započete karijere čiji sam i ja bio deo na početku, bar što se njenog modnog imidža tiče.
Story: Bili ste zaljubljeni u devojku koja se dopadala i sinu tadašnjeg predsednika Srbije Marku Miloševiću. Je li vam to stvaralo neprilike?
- Poenta je da sam tada uspeo nekako da se sačuvam, bez obzira na to što je i Marko bio zainteresovan za Leontinu. Ne znam kako smo uspeli da se izvučemo, ali recimo da je ljubav pobedila. Ta želja da budem normalan i da me ne pokvari sve ono što se događalo okolo zapravo je pobeđivala sve vreme u tim surovnim devedesetim.
Story: Uprkos četrdesetim u koje ste zagazili izgledate mladoliko. Jeste li pristalica estetskih korekcija?
- Mnogi komentarišu moju mladolikost i ti komentari postaju problematični jer mi više niko ne veruje da nisam radio estetske intervencije. Javno kažem da nisam radio baš nijednu operaciju te vrste, niti planiram, jer nemam takvu potrebu. Ali u isto vreme nemam ništa protiv kad neko želi da iskoristi i takve mogućnosti savremene medicine. Naravno, treba uvek naći dobru meru kao i u svim ostalim segmentima života.
Story: Šta je podrazumevalo osnivanje modnog studija Click neposredno pred izbijanje rata 1991. godine?
- U to vreme družio sam se sa dosta kreativnih mladih ljudi i samo mi je u jednom trenutku kliknulo da bismo mogli da se organizujemo i zajedno radimo neke zanimljivije stvari. Moda je bila samo poligon za kreativnu energiju fotografa, dizajnera, kreatora, modela, šminkera, frizera, koreografa koji su se tada okupili oko te ideje i modnog studija Click. Prva revija održana je 13. juna 1991. godine, a samo dve nedelje nakon toga počeli su ozbiljni problemi sa Slovenijom i onda, redom, svi mogući ratovi. Trebalo je ne samo verovati u svoju ideju, nego je čovek morao biti i malo fanatičan da bi nastavio sve to i dalje da radi. Ono što je najvažnije, i posle 20 godina nas pokreće i entuzijazam i ta vera da radimo kvalitetan posao bez obzira na okruženje i veoma teške uslove.
Story: Koliko je danas srpska moda važan deo evropske, a samim tim i svetske modne scene?
- Na ovo pitanje mogu se dati dva vrlo različita odgovora, jedan vezan za posao kojim se bavim i drugi za našu modnu i tekstilnu industriju. Prvi odgovor je vrlo pozitivan, jer je beogradski Fashion Week prvi projekat takve vrste u istočnoj Evropi i kao takav doprineo je razvoju modne scene, a naši dizajneri sve češće plene pažnju u svetskim centrima. Drugi odgovor nažalost još nije toliko pozitivan, ali perspektiva i potencijali postoje. Međutim veliko je pitanje koliko država stavlja naglasak na ovu industriju. Meni je trenutno najvažnije da je beogradski Fashion Week svrstan među 40 najznačajnijih u svetu i da će biti deo novog svetskog projekta World Fashion Weeka koji se pokreće ove godine u Njujorku.
Story: Kako je došlo do organizacije prve Beogradske nedelje mode?
- Preko Francuskog kulturnog centra je u Beograd došao Xavier Chaumette istoričar mode i profesor u pariskoj školi za modu Esmod i tražio da se upozna sa našim kreatorima. Sledeće godine Dragana Ognjenović i ja smo bili njegovi gosti na Pariskoj nedelji mode. Tada sam prvi put video kako izgledaju ozbiljne revije i za nepune dve nedelje Dragana i ja smo videli dvadesetak. Pored toga uspeo sam da se umuvam u njihov back stage i uživo video tada neprikosnovene manekenske zvezde. Sve u svemu, napunio sam se neke neverovatno inspirativne energije, a godinu dana kasnije organizovao sam prvi Belgrade Fashion Week. Sada je na red došao i jubilarni 30. na kome će učestvovati brojni renomirani autori i brendovi, biće tu zanimljivih modnih performansa, izložbi, ali i mladih kreatora i studenata.
Moni Marković
