Kada bi se u svetu dodeljivala priznanja za optimizam, ono najgrandioznije završilo bi u rukama popularnog muzičara i finaliste prve sezone rijaliti šou-programa Farma Igora Lazića Niggora (40). Nakon svih nedaća s kojim se proteklih godina suočio, od smrti bliskih prijatelja i članova grupe Montenigers koja ga je proslavila, Nebojše Saveljića i Duška Nikolića, zatim pogibije oca u saobraćajnoj nesreći, iznenadnog odlaska trinaestogodišnje bratanice Teodore i hrabre borbe sa tumorom, uspeo je da sačuva zdrav razum. Ipak, pre godinu dana počele su da mu se dešavaju i lepe stvari: prvo je shvatio da je ozdravio, a potom je sreo i sadašnju devojku Suzanu Pažin (27) s kojom je nedavno otpočeo i zajednički život. U intervjuu za Story, Niggor govori o razlozima za sreću i tugu, svojoj vezi, želji da postane otac, ali i stavovima po pitanju braka.
Story: Kako ste se Suzana i vi upoznali?
- Prvi put smo se videli slučajno na jednom splavu, na Savi. U početku ni jedno ni drugo nismo verovali da bi među nama moglo da se desi nešto ozbiljno, ali vremenom je naš odnos prerastao u jednu kvalitetnu vezu. Pre nekoliko meseci počeli smo zajednički život i izuzetno nam je lepo.
Story: Da li među vama nekada dolazi do razmirica?
- Kao i u svakoj drugoj vezi, i među nama dolazi do nesuglasica jer niko nije savršen, a pogotovu ja zbog posla kojim se bavim. Oduvek sam bio čovek kojeg je teško uhvatiti i često sebe doživljavam kao helijumski balon, a Suzanu kao devojčicu koja drži taj balon. Treba me zadržati, spustiti i držati u nekoj normali i nimalo nije lako biti sa mnom. Kao što mojoj devojci ne odgovaraju sve moje osobine, tako ni meni ne prijaju sve njene, ali idealno je što se suprotnosti privlače. Treba provesti dosta vremena zajedno da bi se ljudi navikli jedni na druge, ali i da bi neke stvari korigovali kod sebe. Trudim se da se promenim koliko mogu, ali kada bih se potpuno izmenio, onda to više ne bih bio ja.
Story: Razmišljate li o venčanju?
- Ovo pitanje stalno mi postavlja moja majka i ponavlja: Svadba, svadba... To je za mene samo zakonski čin. Živim sa Suzanom i to je potpuno isto kao da smo u braku, ali na ovaj način i vežbamo za ono što će doći kasnije. Verovatno ću se oženiti jednog dana, ali nisam tip za venčanja, čak ne mogu ni da zamislim kako bi ono izgledalo, jedino znam da neće biti narodnjaka. Osim toga, mnogi moji prijatelji žive u nevenčanim zajednicama, imaju decu i super funkcionišu.
Story: Želite li da se ostvarite kao otac?
- Razmišljam o očinstvu, možda mi je i ranije bilo vreme da postanem otac, ali sticajem okolnosti još nemam decu. Međutim, ne želim da nešto radim zato što to tako treba, već kad im dođe vreme. Ima ljudi koji su godinama u braku pa nemaju decu, s druge strane ima i onih kojima to odmah pođe za rukom... Siguran sam da bih bio sjajan ćale jer sam u stvari dete u duši. Verujem da bi mom klincu bilo dobro sa mnom, a i svemu bih ga naučio. Jedva čekam tu ulogu, ali ne mogu da idem protiv prirode. U svakom slučaju, radimo na tome.
Story: Kakav je vaš stav po pitanju abortusa?
- Strašno je kada neko ko želi decu ne može da ih ima, a onaj ko to može odlučuje se za abortus. To je nešto što me strašno pogađa i da se ja pitam, svakako bih to kažnjavao i tretirao kao ubistvo.
Story: Da li ste sada zdravstveno dobro, pošto ste pre dve godine operisali tumor?
- Ozdravio sam, super se osećam i pun sam snage kao nekad. Redovno odlazim na kontrole zbog predostrožnosti, ali sve drugo je kako treba, pa mogu da idem dalje.
Story: Kako se uspeli da se izborite sa svim nedaćama koje su vas snašle u životu?
- Nekada se i sam sebi divim jer ne znam odakle mi snaga. Posle situacije koja je zadesila mog brata Goran kada mu je umrla ćerkica, stalno sam sebi postavio pitanje kako on uspeva da izdrži jer ne postoji bol koji s tim može da se poredi. To je bila porodična tragedija, ali ne može se porediti moja ljubav prema njoj u odnosu na njegovu, i mada mi je bila kao dete, to nije isto. Osim toga, gledao sam i moju majku koja je izgubila muža i na koji način se ona borila s tim gubitkom. Jednostavno, morao sam da budem hrabar kako zbog sebe, tako i zbog njih, trudio sam se da ne prolupam. Takav je život, sastavljen je od uspona i padova.
Story: Jeste li temperamentni ili najpre o svemu dobro razmislite?
- Imam veliki prag toleranciji, nikoga ne diram, ne ponižavam, ne vređam, nisam zavidan jer sam zadovoljan sobom i nikada se ni s kim ne bih menjao. Isto tako, ne dozvoljavam da me bilo ko uvredi ili povredi. Znam da izgledam kao šaljivdžija, ali svakog dva puta opomenem, a onda postajem ofanzivna ručna bomba koja ubija u sekundi. Najbolje sam sebe objasnio u pesmi Pasji pas sa početka karijere.
Story: Svima je poznato da ste Vlado Georgiev i vi dobri prijatelji, ali ostalo je nepoznato kako je vaše druženje počelo?
- Sa Vladom sam se upoznao 1996. preko zajedničkog prijatelja Li Mena s kojim smo se pokojni Nebojša Saveljić i ja intenzivno družili. On nam je pričao kako je upoznao sjajnog muzičara koji je i odličan producent, pa smo tog dana odlučili da ga upoznamo. Zanimljivo je da smo posle šest meseci nas dvojica postali cimeri, što dovoljno govori o tome da smo se odmah razumeli.
Story: Planirate li da i ovo leto provedete u rodnom Herceg Novom?
- Kao i svake godine do sada, početkom jula planiram da odem u Crnu Goru kako bih se fizički i psihički odmorio. Želim da se kupam, sunčam, sedim na barci, pričam sa prijateljima iz Kotora, pijem pivo ispod bora na ponti. Baš su mi prošle nedelje javili da je bilo nevreme i kako je u to mesto udario grom, što me baš nasmejalo. Inače, kao i prošle godine trebalo bi da i ove budem promoter za After beach partyje koji se održavaju na deset lokacija na Crnogorskom primorju.
Story: Šta trenutno profesionalno radite?
- Trenutno radim kao DJ po klubovima, osim toga angažovan sam i na raznim poslovima koji imaju veze sa kafićem Bau Bau čiji sam suvlasnik, ali i u saradnji sa jednom producentskom kućom trenutno realizujem televizijsku emisiju Ukus Srbije. Naime, ja sam voditelj koji ide po zabačenim, malim planinskim selima u Srbiji gde sa lokalnim meštanima spremam specijalitete karakteristične za ta mesta, ali s njima razgovaram i o nekim specifičnostima oblasti iz kojih potiču. Do sada smo snimili četiri emisije i trenutno razmišljamo kojim televizijama da ponudimo projekat.
Story: Razmišljate li da publiku iznenadite novim muzičkim projektom?
- To je još jedno pitanje koje mi majka stalno postavlja. Zbog pretrpanosti obavezama koje nemaju veze sa muzikom, teško uspevam da nađem vremena i radim nešto na tom planu. U poslednje vreme ljudi me često zovu za duetski vid saradnje, ali malo sam se umorio od toga. Sve češće razmišljam o svom singlu, snimanju spotova za pesme sa svog poslednjeg albuma iz 2003. godine koji je nezapaženo prošao, a smatram da na njemu ima kvalitetnih stvari koje zadovoljavaju standarde kakve danas promoviše MTV. Osim toga, imam nameru da uradim remiks pesama grupe Montenigers i prilagodim ih sadašnjoj publici koja je u momentu kada su one objavljene imala pet, šest godina.
Moni Marković
