Neobična pevačica sa ulica Monmartra, Izabel Žofrua, čije je umetničko ime Zaz, rođena je u Tursu u Francuskoj. Tridesetjednogodišnja umetnica koja je karijeru i evropsku slavu stekla pevajući na ulicama Pariza mnogi klasifikuju kao naslednicu legendarne Edit Pjaf, pošto glasovnim mogućnostima i raskošnim talentom podseća na nju. Izabel je odrasla u porodici učiteljica francuskog jezika i radnika u elektro-energetskoj kompaniji. Sa samo pet godina ušla je u konzervatorijum Regional de Ture, gde je sa bratom i sestrom do svoje jedanaeste godine pohađala kurseve. Studirala je muziku, posebno teoriju, ali i instrumente: violinu, klavir, gitaru, kao i horsko pevanje. Profesionalnu muzičku karijeru počela je 1994. godine, kada je došla u Bordo, a od sledeće godine počela je da se izdržava pevajući prateće vokale. Zanimljivo je da je pevačica svoj nemirni duh osim kroz muziku iskazivala i kroz sport, a omiljena aktivnost joj je bila kung fu. Veliku želju da se učlani u školu moderne muzike ostvarila je 2000. godine kada je dobila stipendiju Regionalnog saveta, tačnije Centra za informisanje i muzičke aktivnosti. Muzički ukus izgradila je slušajući Vivaldijeva Četiri godišnja doba, džez pevačicu Elu Ficdžerald, francuske šansone, Enrika Makijasa, Bobija Mekferina, Ričarda Bona, afro, latino i kubanske ritmove. Kada se 2006. godine preselila u Pariz, počela je da kombinuje džez i francuske šansone. Takođe se oprobala i u rep bendu 4P koji je izbacio uspešne singlove L'Aveyron i Rugby Amateur.
Pravi uspeh je stigao sa albumom Ni oui ni non, koji je i u Srbiji zahvaljujući sajtu YouTube dostigao veliku popularnost, a pevačica trenutno učestvuje na brojnim festivalima u Evropi. Iako uglavnom peva o ljubavi, pevačica još uvek nije našla svoju srodnu dušu, a s obzirom na to da ne voli često da se pojavljuje u medijima, privatnost čuva daleko od očiju znatiželjne javnosti.
Zbog čega ste odlučili da po dolasku u Pariz pevate na ulici uz akustične insturmente?
- Energija koju pruža publika na ulici je divna. To pozitivno osećanje me ponese do te mere da sam i ja srećna dok pevam za njih.
Kako je počela vaša profesionalna karijera od kada ste došli u glavni grad Francuske i kako ste dobili nadimak Zaz?
- Karijeru sam započela kao pevačica bluz benda Fifty Finders pre tačno deset godina. Ubrzo sam prekinula rad sa njima i nastavila da radim sa drugim džez kvintetima. Nadimak Zaz sam dobila dok sam pevala u bendu Don Diego. Ideju za način pevanja koji danas preferiram dobila sam kasnije kada sam godinu i po dana pevala u kabareu Aux 3 Mailletz, gde sam sve vreme pevala bez mikrofona. To mi je dalo podsticaj i slobodu da postanem ulična umetnica.
Kako ste živeli dok niste objavili prvi album, da li vam se isplatilo da pevate pod vedrim nebom?
-Pevala sam na ulicama Monmartra, a rekordna zarada je bila 450 evra za sat vremena. Prosek je bio dvadeset do trideset evra po osobi.
Jeste li vi pripadnik francuskog džet-seta, osećate li se sada tako s obzirom na to da je vaš prvi studijski album veoma uspešan?
- Ne. Nemam televizor kod kuće, ne čitam novine i ne pratim dešavanja. Jednostavno, imam neki svoj svet.
Osećate li da ste sada popularna pevačica?
- Ne, ne osećam. Sve što se oko mene dešava je jednostavno i simpatično.
Pevate uglavnom o ljubavi, a vaš album Ni oui ni non pun je emocija.Da li ste i vi takvi privatno, jeste li utkali deo sebe u pesme?
- Upravo tako, ali sve je to život. Ko dobro sluša moje pesme može da vidi da su mnogo stvari ili crne ili bele.
U jednoj od najpopularnijih pesama, Je veux, pevate o tome kako ne želite novac i pokazujete prezir prema potrošačkom i komercijalizovanom društvu. Da li to stvarno mislite?
- Novac je potreban ako želite da radite neke pametne stvari. Sreća je u običnim stvarima, zemlji koju volite, deci, smehu… Novac je samo neophodan za neke obične stvari.
Kako je došlo do toga da kao ulična pevačica snimite studijski album?
-Pre četiri godine videla sam oglas na Internetu u kom je producent i tekstopisac Keredin Soltani tražio umetnicu sa glasom koji je promukao i malo slomljen. Saradnja se realizovala i on mi je pronašao izdavača.
Zanimljivo je da ste imali dvonedeljnu turneju u Rusiji, sa kim ste tamo nastupali?
- U decembru 2008. Godine u organizaciji Francuske alijanse u Vladivostoku pevala sam u Rusiji. Za 15 dana održala sam čak 13 koncerata sa pijanistkinjom Žilijen Lifzic.
Imali ste brojne mogućnosti za svetski uspeh, ali ste se ipak vratili na ulice Monmartra. Zbog čega?
-U januaru 2009. godine osvojila sam treće mesto na prestižnom takmičenju mladih talenata Le Tremplin Génération France Bleu/Réservoir u Parizu. Nakon toga sam imala turneju u Africi, a posle toga sam učestvovala i na brojnim festivalima u Auziji. Ipak, vratila sam se na Monmartr jer se tamo najbolje osećam.
Ksenija Konić
