Dizajnerka nameštaja i vlasnica kompanije Lorca Design, Elena Karaman-Karić (38), šestu godišnjicu braka sa suprugom Jugoslavom Karićem (31) proslavila je ovog marta u Maroku. Iako su supružnici u prvi mah hteli da odu u Indiju i na Tajland gde su želeli da posete bajkovite plaže, ipak su odlučili da svoj jubilej obeleže u Maroku. Sedmodnevni odmor u ovoj dalekoj zemlji posvetili su jedno drugom, njihovoj ljubavi, ali i poslu. U kraljevini Maroku na severozapadu Afrike, Elena i Jugoslav bili su posvećeni jedno drugom, ali i istraživanju kulture i umetnosti ove veoma zanimljive zemlje. Na put su otišli bez sinova Mateje (13) i Simona (4) s kojima su nedavno uživali u hedonističkom odmoru u Parizu, dok je njen najstariji sin Luka (18) u Njujorku gde studira glumu.
Story: Kako ste i gde ovog marta proslavili godišnjicu braka?
- U krugu bliskih prijatelja.
Story: Planirali ste da otputujete u Indiju, ali ipak ste otišli u Maroko, zbog čega?
- Kad god je to moguće, trudim se da spojim ugodno sa korisnim, tako da sam svoja putovanja uskladila sa poslovnim obavezama. U Maroku sam imala zakazane poslovne sastanke, reč je o budućoj saradnji sa jednim od najznačajnijih umetnika za dekorativnu rasvetu, tako da sam odložila putovanje za Indiju. O uspehu ovog vrhunskog majstora dovoljno govori činjenica da je radio kompletan Royal Mansour, najlepši i najskuplji hotel na afričkom kontinentu, tako da bi saradnja s njim predstavljala dodatan uspeh i veliki izazov za moju kompaniju.
Story: Da li vas je suprug iznenadio tim putovanjem?
- Nije, ja sam njega.
Story: Jesu li i deca putovala s vama?
- Ovog puta nisu. Zbog svega što se dešava na severu Afrike, odlučili smo da ostanu. Iako je narod Maroka vrlo privržen svom kralju, nismo hteli da rizikujemo.
Story: Volite li da jedno drugo iznenađujete poklonima za specijalne prilike ili to radite svakodnevno?
- Mi zapravo uopšte ne iznenađujemo jedno drugo za specijalne prilike. Kada očekuješ poklon, valjda to onda i nije neko iznenađenje. Uglavnom se to dešava u običnim, svakodnevnim situacijama.
Story: Upražnjavate li romantične večere ili ipak preferirate drugačije proslave?
- Volimo da provodimo vreme zajedno, nije važno da li je to za romantičnom večerom, dok uspavljujemo klince ili razgovaramo. Obožavamo naš brak i porodičnu zajednicu koju smo stvorili, nekada je ona božanstvena i harmonična, a drugi put sačuvaj Bože.
Story: Prošle godine proslavili ste godišnjicu u Veneciji, da li vam je to praksa da godišnjice slavite na putovanjima?
- Da, uvek zbrišemo malo i posvetimo se jedno drugom. Mada, otkad se meni intenzivirao posao, najčešće se to na kraju ispostavi i kao neko polubiznis putovanje.
Story: U svetu je sve popularnije obnavljanje bračnih zaveta, planirate li vi i Jugoslav da to učinite?
- Mom mužu to sve češće pada na pamet i u poslednje vreme prilično je uporan u toj zamisli. Ja sam zagovornik teze da se bračni zavet kroz dela ponavlja na svakodnevnom nivou. A ta dela ponekad su takva da naprosto pomislim kako je brak jedina stvarno uspela osveta Boga ljudima (smeh).
Story: Kako je Jugoslav reagovao kada ste odlučili da vašem prezimenu dodate i devojačko?
- Bunio se taman toliko da mu ne zamerim kako je indiferentan.
Story: Evocirate li uspomene na početak veze?
- Najčešće kad jedno drugom stanemo na žulj. Onda vaskrsavamo ono divno biće sa početka zabavljanja i kažemo kako smo bili u zabludi ili da su to bila lepa vremena!
Story: Smejete li se nekim anegdotama koje su se dešavale tokom prvih meseci braka?
- I te kako. Najčešće se Jugoslav zafrkava i opisuje kojom brzinom jednom nedeljno pakujem kofere i vraćam se u svoj stan. I dan-danas mi nije jasno otkud mi tolika količina energije za tako nešto. Tada pakujem bukvalno sve: od dece, kučića, sebe same… A spakovati moj robni inventar predstavlja podvig ekvivalentan osvajanju Mont Everesta. Bili smo mala pokretna čerga. Do te mere sam ozbiljno pristupila problematici i formiranju života u funkciji selidbe da sam kupila drugi stan, u istoj ulici i identično ga opremila, da deca ne bi primećivala razliku! Na kraju su oni počeli da komentarišu: Idi ti mama slobodno, mi ćemo ovde sa Jugom. I tako ćeš sutra da se vratiš. A onda je Jugoslav počeo da primenjuje fantastičnu foru u stilu - nemoj ti, ja ću. Izađe na kafu i dok se vrati, već sam zaboravila zbog čega sam htela da idem.
Story: Niste znali da je Jugoslav mlađi od vas, kako ste reagovali kada ste dobili tu informaciju?
- Kad sam saznala, već je bilo kasno. Mogao je, što se mene tiče, da ima i 5, ali i 105 godina!
Story: Ko je koga zaveo i da li i dalje jedno drugo zavodite?
- Zaveo je on mene, naravno, ili to bar on misli.
Story: Kada se posvađate, ko uvek prvi popusti?
- Ja sam očajna žena koja nema partnera za svađu! Flegmatičnost moga muža i nezainteresovanost za bilo kakav oblik verbalne agresije dovodi me do ludila.
Story: Pomažete li savetima jedno drugom u poslu?
- Mi smo partneri na svim nivoima i potpuno je normalno da se konsultujemo i po pitanju posla. Moj posao je kreativan, dok je Jugoslav izuzetno pragmatičan i poslovan, tako da su mi njegovi saveti u operativnom smislu od neprocenjive vrednosti. Sve u svemu, dobar smo tim. Kada se ujedine, paukove mreže i lava mogu da sapletu (smeh).
Story: Jeste li razmišljali o proširenju porodice, želite li još jednom da se ostvarite u ulozi majke?
- Znate kako se kaže: Ako ćemo da se vređamo, i ti imaš klempave uši. (Smeh) Dosta je što se mene tiče. Dva života da živim, ne bih mogla da kompenzujem hronični deficit sna. Pre nekoliko dana, kada smo ostavili Simona u školicu, Jugoslav i ja smo komentarisali koji nam je ovo put da idemo u isti razred, istu školu, istom maršrutom.
Story: Da li ste se sada već navikli da vam je najstariji sin u Americi, jeste li zadovoljni kako se snašao?
- Nikada se ne mogu navići na činjenicu da je toliko daleko.
Story: Podržavate li ga u želji da postane glumac?
- Podržavam ih svu trojicu i bodrim da u životu rade ono što vole i slede svoje snove jer je to od neprocenjivog značaja. Jedino tako će moći da porastu kao ličnosti i osete potpunu slobodu duha.
Story: Koliko često odlazite u Ameriku?
- Kad god je to Luki potrebno. Ne postoji ništa što bi me moglo sprečiti da, ako mi javi da sam mu potrebna, sednem u prvi avion za Njujork.
Story: Sa sinovima Matijom i Simonom bili ste u Parizu. Šta im se najviše svidelo?
- Ceo put je zapravo bio organizovan zbog Matijine želje da vidi Luvr i Simonove da upozna Notr Dam, pretpostavljam zbog filma o Kvazimodu koji obožava. Mi smo u Šato le Krejers imali poslovne sastanke, pa su tako deca imala priliku da vide i Reims regiju najboljih šampanjaca i jedan od nama najdražih dvoraca u okolini Pariza u kome Three Michelin star Chef pravi najneverovatniji desert na svetu od flambirane kruške.
Story: Šta je glavna preokupacija vaših sinova?
- Škola, pre svega, zatim sport i muzika. Matija trenira tenis i svira gitaru. Simon je bar za sada batalio muziku i posvetio se slikanju. Veoma mi je drago što prepoznajem značajan talenat kod njega za tu vrstu umetnosti. Za sada mu je ideja da, kako on kaže, bude arhitektor kad poraste. Što bi naš narod rekao: Gde će kruška nego po krušku!
Story: Usmeravate li njihova interesovanja?
- Svakako. Kao roditelji normalno je da ih osluškujemo, prepoznajemo njihove talente i kanališemo lična interesovanja. Učimo ih da rade i dobiju ono što vole, da ne bi bili prisiljeni u životu da vole ono što su dobili.
Story: Čime vas oduševljavaju, da li vam je žao što tako brzo rastu i menjaju se?
- Rastu neverovatnom brzinom i prosto mi je ponekad žao što ne mogu da, kao što bi Bajaga rekao, zavrtim unazad planetu. Budući da u našoj kući vlada demokratija na parlamentarnom nivou, svako ima svoje pravo glasa i iznošenje svojih pro et contra stavova u odnosu na neki tekući problem. Od toga gde se ide na sledeće putovanje, pa do onih od krucijalnog značaja poput toga u kom će se kafiću ove nedelje piti topla čokolada! To je iz nedelje u nedelju predmet ozbiljnih debata u našoj maloj zajednici. To kako se trude da opravdaju svoj stav i promovišu svoju ideju, dovodi me do suza ili smeha.
Story: Vaš brend Lorca Design biće predstavljen u izdanju prestižnog Quintessentially Booka koja će biti objavljena u maju, drugi put nakon 2007. godine kada je izašlo prvo izdanje. Šta ćete predstaviti?
- Quintessentially Living je knjiga koja predstavlja najpoznatije dizajnere enterijera i nameštaja, odnosno brendove koji su obeležili Britaniju i oni trenutno vladaju tržištem. Biti uvršćen u takvu grupu ljudi predstavlja izuzetno priznanje za moj truda i počastvovana sam pozivom da Lorca Design bude deo tog prestižnog izdanja. Kriterijumi izdavača su izuzetno visoki zbog ciljne grupe kojoj je knjiga namenjena, a koja traži samo najbolje od najboljeg. Ponosna sam što će moj rad biti eksponiran na ovaj način, kao i zbog činjenice da sam prva Srpkinja koja je predstavljena u ovim izdanjima. Knjiga će biti u prodaji u Britaniji i širom sveta u maju.
Story: Prestiž je da se brend pojavi u ovoj knjizi, kako je došlo do toga da se i vi kao dizajner enterijera nađete u njoj?
- Lorca Design postoji već godinama u Britaniji, tako da sam sve ove godine imala priliku da sarađujem sa raznim ljudima, između ostalog i sa glavnim ljudima u okviru kompanije koja izdaje knjigu. Britanija je tržište gde se unikatni komadi nameštaja izuzetno cene, kao što se ceni kombinacija tehnologije i dizajna koja je primenjivana pri izradi istih.
Story: U vreme ekonomske krize mnoge kompanije žale se na lošije poslovanje, u vašem slučaju čini se da je stvar potpuno suprotna. Kako to uspevate?
- I u kriznim vremenima postoje ljudi koji opremaju domove i imaju sredstva da ulože u nameštaj vrhunskog kvaliteta pravljen za njihove potrebe. Efekte krize osećamo svi, ali ekonomija je ciklične prirode i treba verovati u bolje sutra. Uostalom, najpopularniji brendovi na svetu kao što su Google, Nike i Disney započeti su svoj rad u vreme ekonomskih kriza, ali i dalje opstaju i vladaju.
Story: Da li ste zadovoljni kako radi vaš showroom u Beogradu?
- Vrlo sam zadovoljna radom svog showrooma u Beogradu jer sam svesna ekonomske situacije u kojoj mnogi ljudi žive, a opet žele da sebi priušte nešto lepo i kvalitetno. Ulaganje u dom je dugoročno ulaganje, a život u lepo opremljenom prostoru utiče na kvalitet života uopšte. Posebno mi je drago što me zaposleni redovno obaveštavaju koliko ljudi kod nas vrednuju ručni rad, unikatne komade ili ograničenu proizvodnju nameštaja. Sve je to umetnost druge vrste i ima svoju cenu.
Story: Planirate li proširenje biznisa i na druge velike gradove na Balkanu?
- Imam ponuda za otvaranje nekoliko franšiza u zemljama u regionu. Trenutno razmatram čitavu situaciju i nisam sasvim sigurna da ću poći tim putem.
Story: Gde pronalazite inspiraciju za vaše poslovne poduhvate?
- Tamo gde i inspiraciju za životom, roditeljstvom, duhovnim razvojem... Najteže nasleđe koje čovek može da povlači za sobom kroz život jeste siromaštvo ambicijama i inspiracijom.
Story: Smatrate li da je nameštaj koji vi dizajnirate i prodajete preskup za srpsko tržište?
- Ne bih baš tako lako potcenila ovo tržište. Moji klijenti su ljudi istančanog ukusa, oni koji vrednuju nešto što se zove unikatno i svesni su činjenice da su to umetnički komadi koji će trajati i za koje će se vezati. Oni znaju da je takva stvar nemerljiva sa serijskim proizvodnjama u bilo kom smislu, pa i u onom materijalnom.
Story: U poslednje vreme često vas klasifikuju kao kraljicu džet-seta, slažete li se s tim?
- Istina se upravo zato i prikazuje gola, da bi svako mogao da je obuče prema sopstvenom nahođenju. Ako bih mogla da biram, vrlo rado bih menjala to kraljevstvo za neko u kome se vrednuje privrženost, posvećenost, talenat i poneki kliker u glavi.
Ksenija Konić
