Dragan Petrović Pele: Ne bih menjao ništa osim sebe

Glumac Dragan Petrović Pele otkriva kako ga je osvojila supruga Olga Odanović, priznaje da u njihovom dve decenije dugom braku nema tajni i objašnjava čemu uči ćerku Lenku i sina Jakova
0
1 / 6 Foto: Vladimir Šporčić

Iako na prvi pogled deluje pomalo strogo i nepristupačno, glumac Dragan Petrović Pele (49) koji se proslavio ulogom u seriji Bolji život, a potom i u filmovima Lepa sela lepo gore, Mala noćna muzika, Točkovi, Četvrti čovek i serijalu Vratiće se rode, zapravo živi mirnim porodičnim životom daleko od znatiželjne javnosti. Ovaj vrsni umetnik više od dve decenije je u skladnom braku sa koleginicom Olgom Odanović (52) s kojom ima sina Jakova (22) i ćerku Lenku (13). Markantni umetnik koji igra u novim epizodama serijala Selo gori, a baba se češlja otkriva kako funkcioniše njegov brak, čemu uči svoje naslednike, objašnjava na koji način je naučio da kontroliše emocije, ali i zbog čega nikada nije bio sklon porocima.

Story: Kako funkcioniše brak između dvoje ljudi koji se bave istim poslom? Da li je to privilegija ili otežavajuća okolnost?

- Nije privilegija, a mislim da to nije nijedan brak, ali nema ni otežavajućih okolnosti. Brak kao takav funkcioniše po principu uvažavanja, koegzistencije i dobre bilateralne saradnje.

Story: Utisak je da uprkos velikim ulogama vaša supruga i vi vodite miran život i da bežite od popularnosti. Zbog čega?

- Hvala, trudimo se. Nema ništa lepše nego voditi miran život. Zamislite koliko je nemiran život kraći i nekvalitetniji od mirnog, a o nesanici da i ne govorimo. Šalu na stranu, ne vidim ništa dobro u preteranoj eksponiranosti po svaku cenu i onda kada nema ništa novo da se kaže. Tome služe, osim popunjavanju praznog prostora, ničim izazvane piruete tipa: Eto mene i kad otvorite frižider! Malo je neukusno, zar ne?

Story: Šta je presudno da supružnici i posle dve decenije braka ostanu zajedno?

- Tajna je u tome da nema tajni. To je presudno.

Story: Pamtite li i dalje trenutak kako ste upoznali Olgu?

- Da, upoznali smo se radeći studentsku predstavu Groblje automobila od Arabala.

Story: Čime vas je osvojila i jeste li već tada znali da je ona prava žena za vas?

- Na prvi i drugi pogled izgledom, a tek potom unutrašnjom lepotom i energijom. Malo sam pojednostavio stvari, ali s ove vremenske distance preporučljivo je tako.

Story: U kojoj meri se vas dvoje nadopunjujete, a po čemu ste različiti?

- Po temperamentu se razlikujemo, a po njemu se i dopunjujemo.

Story: Umete li nekada da povisite ton jedno na drugo?

- Kakav bi to odnos bio bez tona? Gluv i bezličan. Naravno da se i to desi ponekad.

Story: Ko je od vas dvoje veći autoritet u kući? Da li je Olga stub porodice?

- Stub porodice ne bi trebalo da bude jedan čovek ili jedan ljudski organ. Stub porodice je zajednička energija ljudi koji čine porodični krug.U našem slučaju to je spoj muškog i ženskog principa. To je i stub i autoritet u našoj kući!

Story: Kako ste uspeli da odolite svim iskušenjima koja nailaze tokom braka i nekim drugim ženama?

- Otkud znam kako, tek odolevam kao čovek.

Story: Šta mislite kakav ste suprug i otac?

- Dobar sam suprug i odgovoran roditelj. Nemam običaj da gušim ukućane, da ih gnjavim i solim pamet. Ne radim drugima ono što ne želim da oni rade meni.

Story: Jeste li svojoj deci autoritet ili s njima gradite prijateljski odnos?

- Ja sam svojoj deci roditelj, a prijatelje i drugare imaju izvan kuće.

Story: Šta vam je bilo najvažnije da naučite sina Jakova i ćerku Lenku?

- Da obrate pažnju na to da osim ograničene i konačne horizontalne ravni postoji i  beskonačna i bezvremena vertikalna dimenzija. Da čovek ne sme da radi sve što može, da dobar i lud nisu braća rođena...  

Story: Da li ste namerno želeli da razlika među njima bude devet godina ili je to bio splet okolnosti?

- Nismo planirali da bude tolika razlika, ali nije loše imati dva jedinca.

Story: Je li njima ikada zasmetalo što imaju  poznate roditelje?

- Oni nas ne doživljavaju tako, kao što uostalom ni mi ne pridajemo tome značaj.

Story: Jeste li se zabrinuli kada je vaš sin Jakov odlučio da studira produkciju na istom fakultetu gde vi predajete?

- Nisam. Jaša je završio elektrotehničku srednju školu i jedno vreme bio je zainteresovan za tehničke nauke. Nakon srednje škole odlučio se za produkciju i to je samo njegova odluka.

Story: Pokazuje li Lenka sklonost ga glumi?

- Za sada ne, ali nemam ništa protiv.

Story: Očevi su najčešće slabi na ćerke. Da li je i u vašem slučaju tako?

- Tačno je, ali  nisam sklon preterivanju, tako da je sve pod kontrolom.

Story: Zbog pojedinih uloga delujete pomalo strogo. Kakvi ste zaista u privatnom životu?

- Ja samo tako izgledam, a u suštini sam strog kada nema drugog načina. Strog sam u smislu neodustajanja od razumnih zahteva, što samo po sebi i nije definicija strogosti.

Story: Smatrate li sebe boemom i koji je vaš najveći porok?

- Ne, nisam boem i ne konzumiram alkohol. Pijem samo voćne sokove. Moj najveći porok su cigarete, za neke druge poroke tipa motorcikli, automobili ili avioni nikada nisam imao dovoljno novca.

Story: U kojim trenucima pobesnite?

- Nema tih trenutaka. Vremenom sam naučio da se kontrolišem tako da štedim druge i sebe od izliva preteranih i nekontrolisanih emocija. Čak i kada bih bio u situaciji da nekoga nokautiram, uradio bih to smireno i bezbolno.

Story: Odakle crpete energiju kada vam je teško?

- Trčim, čitam, vežbam, pa onda sve to, ali obrnem redosled.

Story: Diplomirali ste na čuvenoj prvoj klasi Vladimira Jevtovića, zajedno sa Draganom Bjelogrlićem, Miloradom Mandićem Mandom, Srđanom-Žikom Todorovićem, Vesnom Trivalić...Da li se i danas s njima privatno družite?

- Malo je reći da se družimo, a to je po svemu posebna glumačka klasa. Darko Tomović, Dušanka Stojanović, Milorad Mandić Manda, Tanja Venčelovski, Dragan Bjelogrlić, Branka Pujić, Srđan Todorović, Vesna Trivalić, Slobodan-Boda Ninković, Vesna Stanojević, Mirjana Joković su kolege bez kojih ne mogu da zamislim veći deo svog ne samo glumačkog života. Od prvog dana kada smo upisali glumu u klasi dr Vladimira Jevtovića, pa sve do danas, ostali smo prva klasa. Veoma smo pozitivno uticali jedni na druge tokom studiranja i dopunjavali se vođeni dobrom energijom i pažnjom. I posle više od četvrt veka, do danas nas drži na okupu isto osećanje punoće i svežine naših odnosa. Sve moje kolege sa klase su daroviti, vredni, sposobni, pošteni i lojalni ljudi. Prema svima osećam iskrenu ljubav kakva se neguje u skladnim porodičnim odnosima. Ponosan sam na njih i sve uspehe koje su postigli.

Story: Zbog čega ste odlučili da se povučete iz pozorišta i posvetite ulozi profesora glume na FDU?

- Nisam se povukao iz pozorišta, već sada tamo više nemam radni, nego samo glumački odnos. Opredelio sam se za FDU i nisam se pokajao jer je divno raditi sa mladim ljudima. Uče oni od mene, učim ja od njih, a zajednički cilj je umetnost glume i susret sa publikom.

Story: Mnoge vaše kolege kažu da nemaju mnogo prilika da rade zbog navodnih klanova u glumi koji stalno angažuju iste umetnike. Da li i vi tako mislite?

- Glumačka profesija spada u rizično i neizvesno zanimanje. Ma koliko bili daroviti i upućeni, niko ne može unapred da pruži čvrste garancije da ćete uspeti. To je dug, često mukotrpan i nepredvidiv proces. Svaki put kada se grupa glumaca i reditelja sastane radeći na novom komadu, oni čine interesnu grupu okupljenu oko zajedničkog cilja. Nije mi poznato, bar ja nikada nisam čuo da jedna grupa zabranjuje rad ili na bilo koji način ukida ili zakida neku drugu grupu ili pojedinca. Naravno da u glumačkoj profesiji, uostalom kao i u bilo kojoj drugoj, ima pojedinaca koji zamišljaju da su oni sami za sebe interesna grupa ili klan, ali to su izuzeci koji potvrđuju pravilo da su budale ravnomerno raspoređene.

Story: Jeste li razmišljali da kao neki drugi glumci stanete iza kamere ili postanete biznismen?

- Za tako nešto nije dovoljno da to želite. Ima mnogo drugih preduslova koji se podrazumevaju, a ja nisam siguran da li ih ispunjavam. Bavim se glumom i pedagogijom u glumi i to mi je sasvim dovoljno.

Story: Kako je došlo do toga da zaigrate u poslednjoj sezoni serije Selo gori, a baba se češlja i kakav je vaš lik?

- Autor serijala Selo gori, a baba se češlja Radoš Bajić pozvao me je i ponudio ulogu. Reč je o liku koga zovu Kožni. On je lokalni zelenaš i sitni kriminalac koji nosi teret svoje burne ratne biografije i zanimljiv je karakter.

Story: Da li je na neki način zadovoljstvo glumiti u seriji u kojoj se ulogom Zlatane proslavila vaša supruga Olga?

- U seriji se Zlatana i Kožni ne poznaju, pa čak i ne sretnu. To su dva potpuno različita sveta sa svojim problemima i nevoljama.

Story: Priželjkujete li da posle mnogo godina zaigrate sa Olgom u nekom komadu?

- Ne priželjkujem, što ne znači da ne želim. Ako nam neko ponudi da igramo u istom komadu ili sarađujemo na nekom drugom projektu, sa zadovoljstvom ću prihvatiti.

Story: Pripremate li trenutno neke nove uloge?

- Trebalo bi uskoro da počnu probe u Zvezdara teatru komada Duška Kovačevića Život u tesnim cipelama. Veoma se radujem početku rada.

Story: Jeste li zadovoljni svojim životom ili biste nešto rado promenili?

- Hvala Bogu na svemu što mi je podario. Ne bih menjao ništa osim sebe.

Jelena Kulović

makonda-tracker