Otkako su se sreli pre petnaest godina, glumica Srna Lango (39) i njen suprug i kolega Irfan Mensur (58 ) žive život protkan neizmernom ljubavlju i strašću koja ni danas ne jenjava. Uprkos tome što su različitih temperamenata, ovi slučajni partneri na sceni, a skladni supružnici u privatnom životu, ne prestaju da istražuju i uče jedno od drugog. Iako Irfan iz prethodnog braka ima sina Filipa (26), a Srna Aleksu (17), kao i zajedničkog naslednika Pavla (11), oboje se svim silama trude da decu izvedu na put učeći ih da neguju različitost. U intrigantnom zajedničkom intervjuu, ovi vrsni umetnici za koje se spekuliše da će u decembru postati učesnici rijaliti šou-programa Parovi koji će se emitovati na TV Happy, govore o svojoj intimi, da li se još udvaraju jedno drugom, kao i jesu li okusili bračnu monotoniju.
Story: Jeste li spremni da žrtvujete svoju intimu u rijaliti šou-programu Parovi?
Irfan: Pogrešno je mišljenje da je reč o iznošenje intime jer je naša apsolutno nedodirljiva. Kada bi se desilo da uđemo u tako nešto, to bi bio deo avanture koju možemo sebi da dozvolimo. Nama se zbog tog eventualnog učešća ne može promeniti karijera jer sami upravljamo svojim životima.
Srna: Niko nas nije kontaktirao tim povodom niti smo bilo šta potpisali, već smo za to saznali od prijatelja i iz medija. Možda neko pod najvećom intimom smatra seksualnost, ali naša suštinska intima je mnogo više od toga. Ona je iznad fizičkog, u nepreglednim dubinama naše mašte, ličnosti i pogleda s kojima jedno drugom možemo mnogo toga da kažemo. Kada bi ona bila samo presvlačenje veša ili seks, bila bih užasno nesrećna osoba i verovatno već odavno prodala svoju intimu.
Story: Kako izgleda život koji vodite?
Irfan: Ljudi će se strašno razočarati kada kažem da smo mi mnogo običniji od drugih. Ponosan sam na to što živimo običan i mali život ne zato što smo to hteli, već zbog toga što smo to nas dvoje. Jedino što je neobično jeste to da smo oboje kreativni ljudi koji se ne zadovoljavaju samo glumom.
Srna: I to što možemo da govorimo uvek ono što mislimo.
Story: Kako su vaši sinovi reagovali na ideju da učestvujete u rijaliti šou-programu?
Irfan: Najstariji sin Filip koji već živi svoj život rekao mi je: Nije red da meni ne kažete, ali ne bi bilo loše da odete tamo i zabavite se. Iznenadilo nas je kako je to sagledao sa pozitivne strane. Aleksa je mudro ćutao, ali o svemu se dobro obavestio preko Interneta, a najmlađeg Pavla deca su pitala u školi i samo je kazao: A kad vi idete? Ispalo je da bi ta promena svima prijala, što nas je iznenadilo.
Story: Čemu ste učili svoju decu?
Irfan: Nisam insistirao da bilo šta nauče jer sam shvatio da će uz mene i Srnu živeti život za koji smo se mi odlučili. Naši temperamenti su nespojivi, ali je pristajanje na tu razliku nešto što održava našu kuću. Držim do apsolutne tolerancije u smislu neinsistiranja. Funkcionišemo kao mašina, odnosno motor koji radi na različitim taktovima.
Story: Da li s njima gradite prijateljski odnos ili ste ipak autoritet?
Srna: Priznajem da verujem u autoritet i ne bih se tako lako odrekla te funkcije jer smatram da ga deca moraju imati, a nisam sigurna da im se van kuće nudi dovoljno autoriteta. Prijatelj sam im mnogo više nego što to oni znaju, ali ne želim da im budem drugarica.
Irfan: Evo, ja sam im najbolja drugarica! (Smeh)
Story: Da li neko od njih pokazuje sklonosti ka glumi?
Srna: Sva trojica imaju apsolutan višak pameti i to ne govorim oduševljeno jer se bojim da im život neće biti lak. Na sve to su još i šarmantni, što je ipak previše jer sigurno komplikuje život. Samo se nadam da će drugi umeti da cene sve ono što nose sa sobom. Filip je razmišljao da upiše glumu, ali tada smo mu rekli: Nemoj, molim te. Danas je uspešan marketing menadžer. To ne znači da nije bio za glumca, već da nije bio zadrt do kraja.
Story: Prebacuju li vam ponekad to što su deca poznatih roditelja?
Srna: Njima je strašno smešno, kao i meni, da se na prostoru koji je tako mali barata terminom slavni.
Story: Da li je teško izaći nakraj sa četiri muškarca u kući?
Srna: Naravno, s tim što sam vrlo često ja najveće muško u kući. Mislim da je u tome ključ naših vrlo dobro podeljenih uloga! Jesmo se malo obrnuli, ali to je strašno zgodno jer Irfan i ja po potrebi menjamo i polove. (Smeh) Ponekad mi se učini da malo gubim na ženstvenosti u toj igri s gomilom testosterona po kući, ali oni kažu da grešim, što znači da su dobri kavaljeri. Najslađe mi je kada mi deca kažu da sam preosetljiva i nisam s ove planete, što je za mene najbolji kompliment.
Story: A kako izgleda živeti sa Srnom?
Irfan: Ja ne živim sa Srnom, već s njom trajem. Od prvog momenta kada smo se upoznali, mi smo počeli da trajemo, ona toga nije bila svesna, ali ja jesam. Vrlo brzo smo počeli da funkcionišemo kao dve osobe koje se nadopunjuju da bi se ostvarili. Moj život se nije promenio, već je čekao Srnu. Živeh pre nje jedan brak i pravo ludilo od karijere, ali ozbiljan život nekog pravog muškaraca i lidera počeo sam da živim tek kada sam nju upoznao. Tada sam došao do suštine, sve do tada bila je penušava masa koja mi je prolazila kroz ruke, bio sam je svestan i uživao u njoj. Ali, shvatio sam da postoje neke druge vrednosti i kada sam ih dotakao, više ih ne dam nikome.
Story: Da li još pamtite kako ste se upoznali?
Irfan: Radili smo zajedničku predstavu u KPGT-u 1995. godine. Bio sam ogorčen na ponašanje mlade koleginice koja je kasnila na prvu probu.
Srna: Da, jer sam hranila dete.
Irfan: Ali, ja to nisam znao. U suprotnom bih zajedno sa rediteljem tražio oficijelnu pauzu. (Smeh) Naše poznanstvo u stvari kreće od borbe za telefonsku slušalicu. Kada smo krenuli da putujemo s tom predstavom, jureći između hotela trčali smo do prvog slobodnog telefona da pitamo kako su nam deca. Shvatili smo da imamo iste porive i interesovanja, prepoznali se i tako je počela naša veza.
Story: Srna, kako ste vi prepoznali Irfana?
Srna: Kao apsolutnog saveznika kada sam već došla do telefonske slušalice i čim mi je doneo med za bolesno grlo u sobu. (Smeh) Prvih meseci veze oboje smo bili zaljubljeni u istu osobu, a to sam ja. Ostatak zajedničkog života, ovih petnaest godina koje su proletele, takođe smo zaljubljeni u istu osobu, a to je on.
Story: Da li to znači da ste i dalje zaljubljeni i jedno u drugo?
Srna: Apsolutno i svako u sebe ponaosob, što je potpuno u redu. Možemo da se rastanemo jedno od drugog, ali sami od sebe ni slučajno.
Irfan: Moju ljubav prema meni niko ne može ugasiti. (Smeh)
Story: Kako ste uspeli da uskladite svoje različite temperamente?
Irfan: Pristali smo na različitosti jer je sve u toleranciji. Jedan moj prijatelj Srnu zove bura. Ljudi prepoznaju njen temperament, a za mene kažu da sam veoma miran i racionalan, ne znajući kakve bure i tornada postoje u meni. Verovatno funkcionišemo tako što se ta dva naša tornada sretnu i izbore za svoja mesta.
Srna: Strašno mi imponuje kada kažu da sam temperamentna jer sebe ne doživljavam tako i znam koliko ponora i tišina ima u meni. Stalno mislim da nisam dovoljno uradila, a pri tom ne mislim samo na profesiju. Imam kompleks da nisam na pravi način iskoristila dan ili deci dovoljno toga rekla, da nisam dovoljno naučila ili pokazala. Uvek mislim da mogu bolje i sigurnije. Zato se postidim kada mi neko kaže da sam bura i da mogu da pomerim sve što hoću.
Story: Kako se borite protiv monotonije u braku?
Irfan: Jao, ja bih tako voleo da dođe do monotonije, jedva čekam da nas dvoje dugo ćutimo, na miru pijemo kafu i bušimo plafon našim pogledima. Maštam da je to nirvana. Da li bračna monotonija znači da su nam ustaljene navike? Pa, mi se borimo za njih ceo život i kad ih nešto poremeti, strašno smo uvređeni.
Story: Zanimljivo je da, za razliku od mnogih parova u vašim godinama, još izlazite.
Srna: Mislim da tek sada imam pravo na dobru zabavu jer sam veoma mlada dobila prvo dete i dugo sam smatrala da mi mnoge stvari ne pripadaju. Ja sam smislila dete da bih imala smisao života te 1993. godine. Taj sadržaj bio mi je mnogo zabavniji od svega drugog. Sada se vreme promenilo, tako da ponekad volimo da se opustimo i to sam naučila od Irfana.
Story: Šta ste još naučili od njega tokom zajedničkog života?
Srna: Mnogo toga. Od njega sam naučila glumački zanat, Irfanov sam večni neformalni student i mislim da imam neverovatnu privilegiju. Takođe, gledala sam kako relativizuje probleme jer ume da kaže: Ok, dalje ne mogu, sad je sve u višim rukama. Ali, još nisam naučila da se isključujem na dugme, a to je veliki talenat.
Story: Da li je zbog razlike u godinama među vama dolazilo do sukoba?
Srna: Jeste, jer on nikako da odraste na neke teme. (Smeh)
Irfan: Taj sukob traje vekovima i meni se čini da toliko dugo živimo zajedno. Stalno sam na ivici da zaista poverujem kako je ona starija od mene.
Story: Šta činite da ugodite svojoj voljenoj?
Irfan: Sve što je u mojoj moći. Delujem od jutra do mraka, tako da mi zajedno funkcionišemo i samim tim joj ugađam.
Story: Da li osećate istu ljubav i strast kao na početku?
Irfan: Strast pripada životinjama jer se oni jedino njome bave, a ljudi i mnogo uzvišenijim stvarima. Strast je prisutna i od nje se kreće, ali posle postoji još mnogo stepenica. Ništa me ne primorava da s njom, držeći se za ruke, šetam bez reči do kuće.
Srna: Da ga ne cenim mnogo više nego prvog dana, ne bismo bili zajedno. Jedino biće koje u životu ne smeš nikada da ostaviš jeste sopstveno dete i to ne mogu da zamislim. A da budem s nekim na silu, nikada sebi ne bih dozvolila. Naša ljubav se menjala sa godinama, ali je dobijala i nove argumente. Da je Irfan isti kao kada smo se sreli, sada bi mi bilo malo, a tada mi je bilo puno i više nego što sam ikad srela. Od kompletnog odnosa između muškarca i žene odustala sam vrlo svesno mnogo pre nego što sam ga upoznala jer sam mislila kako je dovoljno da imaš posao, karijeru i dete. Zato sam bila zbunjena kada mi se učinilo da mogu da verujem u život dvoje ljudi koji imaju iste manire i ciljeve.
Story: Čime osvajate jedno drugo?
Irfan: Pre svega lepotom! (Smeh) A ona mene autoritetom.
Srna: Osim onog što je uočljivo, potpuno me opčinjava predanošću i talentom. Takođe, on je pametan i mudar čovek koji shvata kako treba da se potrudi oko mene, a ja valjda nešto i zaslužim. Tu je i njegova čistota, božanstveno je maštovit i tako šarmantno nema pojma o sebi, mada je ljupko ubeđen da sve zna. Promišljen je na temu posla, a u kući je spontan i dežurno zabrinut, uveren kako sve mora da drži u svojim rukama, iako pola toga ne razume jer su naša deca često veće barabe od njega. Sve je to tako neodoljivo.
Story: Irfane, mislite li da je vaša žena najlepša?
Irfan: Ne mislim, to je činjenica i ne dovodi se u pitanje. Opet ne mislim samo na spoljni izgled, već na moj način posmatranja i bavljenja nekim.
Srna: Inače, mi smo se sreli u mojoj životnoj fazi kada sam bila sve samo ne lepa spolja i to mi je bitno. Prilično sam se raspadala u trenutku kada smo se prepoznali kao ličnosti i partneri, pa me nije bilo baš zabavno gledati. Hodala sam kao potpuno bespolno biće.
Story: Irfane, da li se i danas udvarate svojoj voljenoj?
Irfane: Udvaram se od jutra do mraka poslednjih petnaest godina, a na njoj je da to prepozna. Uvek je oborim s nogu kada me pusti da sam odem na pijacu i donesem joj buket cveća. Kada se vratim kući, počinje takvo cvrkutanje da se pitam što to ne radim svakog dana!
Story: Kako izgledaju vaše svađe i da li u tim situacijama leti perje?
Irfan: Naše svađe nisu ishitrene i stvar kaprica, već konstruktivni sukob mišljenja i iz njih proizilazi neko rešenje. Srna je često nezadovoljna sobom i svetom oko nje, a kada pretera, kažem joj da nije u pravu.
Srna: Svaki zajednički život ima uspone i padove. Ja sam o sebi saznala nešto što nikad nisam ni pomislila, a to je da sam postala cinična, melanholična i presarkastična. Ono što nas spaja jeste naša zajednička grčevita potreba da se u nemanju uslova pošteno izborimo za malo prava na radost.
Story: Ko je u svađama glasniji, a ko traži pomirenje?
Irfan: Srna je upornija i glasnije se bori za pravo na svoje mišljenje. Ali, ponekada brzo shvatim da su moji argumenti isprazni i svađa prestaje, a ja stvarno volim da u životu kažem: Oprosti! Posle toga život kreće dalje.
Story: Kada će vas publika videti zajedno u nekom projektu?
Irfan: Srna i ja smo sa našim prijateljem iz Niša spremili filmski scenario za koji se nadamo da će biti realizovan, kao i nekoliko predstava, a ona piše i novu knjigu. Nismo često bili partneri na sceni, tako da se tome uvek nadamo jer se najbolje razumemo.
Jelena Kulović
