Nataša Ninković: Sebe preispitujem svakog dana

Osvrćući se na veliki broj glumačkih rola koje je imala u godini za nama, naša istaknuta umetnica priča i o onoj najvažnijoj ulozi koju obavlja prema naslednicima Luki i Matiji.
 

Mada je iza glumice Nataše Ninković uspešna godina s dve velike pozorišne premijere, snimljenim filmom "Ajvar" i drugom sezonom serije "Ubice mog oca", impresivna karijera nije joj uskratila bogat, lep i harmoničan porodični život. Blizanci Luka i Matija, koje ima sa suprugom Nenadom Šarencem, već su tinejdžeri koji idu u srednju školu i bave se sportom. U intervju za Glossy istaknuta umetnica govori o zamkama roditeljstva i tajni uspešnog braka.

 

U ovom periodu se nekako svode računi. Kakva je za vas bila 2017. godina?
- Radna, ispunjena, ali i dosta zahtevna. Imam osećaj da sam juče sklonila jelku iz kuće, i evo već sam je okitila za 2018, što znači da mi je godina brzo proletela.

 

 

Imate li neka velika očekivanja od 2018?
- Velika očekivanja obično nose sa sobom i velika razočaranja, tako da imam neke planove, ali ništa striktno i zakucano. Naučila sam da je to u mom poslu, a i u našem okruženju nemoguće. Moj posao, a i zemlja u kojoj živim puni su nepredviđenih obrta, "sticaja raznih okolnosti", tako da mi je jedini cilj da nastavim da radim na sebi i budem spremna za događaje i doživljaje koji slede.

 

Nastavak pročitajte na sledećoj strani...

 

Šta kao majka u takvom svetu savetujete svoju decu?
- Gledam da ih što manje savetujem, više da ih usmeravam na putu koji je njihov.

Da li ste strogi prema sinovima kao i prema sebi?
- Nisam stroga, ali postavljene su neke granice. Jedan je toliko samokritičan da mu nije potreban ničiji kriticizam sa strane, naprotiv, a drugi je više relaksiran, što opet mislim da nije loše. Naći će oni meru, sigurna sam.

 

 

Šta vam je u majčinstvu najteže, a šta najlepše?
- Najteže je svakodnevno preispitivanje da li radimo dobro, da li ih pritiskamo, da li ih preopterećujemo ili previše štitimo. To su problemi današnjeg roditelja. A najlepše je majčinstvo samo po sebi. Nema tu mnogo šta da se priča, to se oseća svim bićem.

 

Prošlu godinu obeležila je vaša uloga Natalije u seriji "Ubice mog oca". Ona je moderna Medeja. Zašto ste se toliko opirali da je igrate?
- Nisam se opirala kad sam pročitala poslednju epizodu i shvatila da ona ima i deo Medeje u sebi. Tad sam se obradovala tom izazovu i potrudila se da na njega odgovorim najbolje što sam umela. Uživala sam u radu na seriji. Sad ćete gledati drugi deo na Top kanalu ponedeljkom od 20 časova, i nadam se da će i publika uživati kao i mi.

 

Nastavak pročitajte na sledećoj strani...

Već u prvoj epizodi druge sezone partner vam je Sergej Trifunović. Nekako se u kadru vidi i radost kad zajedno snimate. Čime se Sergej odvaja od drugih kolega?
- Sergej je bio gost u jednoj epizodi, što je bila čast za seriju. Odvaja se definitivno svojom autentičnošću. On jednostavno skreće pažnju, kako profesionalno tako i privatno, i kad to ne želi, on to radi. A retko kad ne želi (smeh).

 

 

Zajedno ste s Trifunovićem snimali i prvenac Ane Marije Rosi. Koju simboliku nosi i krije naslov filma "Ajvar"?
- Rediteljka je uloge pisala za nas dvoje, a mi smo se trudili da tu intimnu priču o rastanku dvoje ljudi ispričamo najbolje što možemo. Kada znaš da je kraj, a ne znaš kako je do njega došlo i nisi spreman za njega. A i kad si svestan, pa možda i spreman a ne znaš kako, to su stvari kroz koje je prošao svaki čovek. Divna tema, veoma teška, iscrpljujuća, često sagledana iz suprotstavljenih uglova (muškog i ženskog), priča koja nema ni pobednika ni pobeđenih, samo dva čoveka koja su se mnogo volela i dopustila da ljubav ode.

U godini koja lagano ističe imali ste i veliku premijeru na Bitefu - "Carstvo nebesko". Kako gledate na saradnju s Jernejem Lorencijem?
- On je istinski umetnik kome je timski rad, oslobođen sujeta i onoga našeg prepoznatljivog ja, vrlo važan. Mnogo sam naučila o sebi, a i o drugima, kao i o načinu našeg funkcionisanja. Mi funkcionišemo po utvrđenim, sigurnim stazama unapred kalkulišući s reakcijama publike, zato se i ponavljamo i upadamo u određeni fah, što znači manipulišemo. Bez obzira na rezultat, to ima svoj rok trajanja. Ovaj način je klizav, nesiguran, ali pruža slobodu i bezbroj mogućnosti.

 

Nastavak pročitajte na sledećoj strani...

Kakve emocije budi epska poezija u vama dok je izgovarate sa scene?
- Ona je veliko blago ostavljeno nama u nasleđe, i budi ono iskonsko u čoveku. Gete je rekao za srpsku narodnu poeziju da je po svojoj lepoti uporediva i s biblijskom "Pesmom nad pesmama". One su prenošene s kolena na koleno vekovima, i zato je recimo Jerneju bilo bitno pripovedanje.

Kada pričamo o kulturnoj sceni, događaj godine bilo je gostovanje predstave "Olimp" u Bitefu i otvaranje Muzeja savremene umetnosti. Da li ste i vi to doživeli kao vraćanje u neko zlatno doba srpske kulture?
- Otvaranje Muzeja savremene umetnosti svakako je veliki podvig. Ne bih da se vraćam u prošlost, ali je sramota što on odavno ne postoji i što ga ne doživljavamo kao normalni deo naše svakodnevice,već kao podvig. Bitno je da nastavimo i da idemo dalje u tom pravcu i kada je reč o Narodnom muzeju i raznim drugim stvarima. Beograd je dovoljno veliki grad da bude metropola koja dozvoljava različitosti, pa samim tim, širi vidike i toleranciju, pa da jednog dana naši sugrađani pišu peticije i reaguju na nenormalan broj rijalitija i jeftinog sadržaja na nekim od nacionalnih televizija, a ne na jedan umetnički performans poput "Olimpa".