Zoran Kiki Lesendrić: Nisam umoran od čergarskog života

Muzičar Zoran-Kiki Lesendrić otkriva kako je uprkos iskušenjima sačuvao brak sa suprugom Ljiljanom, objašnjava zbog čega se posle sina Đorđa nisu odlučili na drugo dete, ali i kako je zaobišao svet poroka
0
1 / 4 Foto: Privatna Arhiva

Rok muzičar, kompozitor i producent koji se proslavio kao frontmen grupe Piloti, Zoran-Kiki Lesendrić (49), posle dvadeset godina održao je 2. oktobra veliki koncert u svom rodnom gradu, u Beogradskoj areni. U iskrenom intervjuu za Story, ovaj umetnik otkriva kako je upoznao svoju suprugu Ljiljanu s kojom je skoro tri decenije u skladnom braku, a koja radi u Ginekološko-akušerskoj klinici Narodni front. Popularni muzičar priznaje da je upravo njoj posvetio svoju najlepšu baladu Kao ptica na mom dlanu, govori da je sa sinom Đorđem (18) koji je krenuo njegovim stopama izgradio drugarski odnos, ali i da je njegov naslednik mnogo zreliji nego što je on bio u tim godinama.

Story: U kojoj meri vam je drago što je vaš sin Đorđe krenuo vašim stopama i osnovao svoj bend u kojem svira bubnjeve?

- On nije fasciniran svetom muzičara jer je video sve i svašta i upoznao mnoge od njih. Rekao sam mu da najpre razdvoji duhovno od materijalnog i da dobro zna za šta treba da se žrtvuje. Muzika je fenomenalna stvar koja ti daje ogromnu slobodu, ali prvenstveno moraš da budeš autor i da ne zavisiš od drugih. Đole ima bend koji se zove Greška u sistemu i dosta dobro zvuči jer je sastavljen od klinaca koji vole muziku i ne razmišljaju ni o čemu drugom, kao što je bilo i u mom slučaju kada sam počinjao. Mada ne vidim veliku perspektivu u svemu tome jer on sigurno ide na studije u Ameriku. Izrazio je želju da studira prava ili ekonomiju, ali mislim da će prevagnuti ovo prvo.

Story: Jeste li pokušavali da ga odgovorite od muzike?

- Želeo sam da ne svira bubanj nego gitaru! (Smeh) Odsvirao je sa nama dva celovečernja koncerta ove godine koja su odlično prošla kod publike i mislim da je već sada siguran u sebe. U svakom slučaju ima moju podršku, a na njemu je da odluči čime želi da se bavi u životu.

Story: Jeste li imali problema s njim kada je ušao u pubertet?

- On je do sada bio nevidljiv jer je još dosta bebast. Ima osamnaest i po godina, ali još nismo imali neki veći problem. Ima svoje društvo, izlaze puno, ali ja mislim da je to u redu. Obožava Beograd i kad god odemo u Grčku, jedva čeka da se vratimo. U stvari, mi smo se zbog njega definitivno i vratili u Srbiju jer nije hteo da ide u grčku školu.

Story: Kakav odnos imate vas dvojica?

- Mi smo prvenstveno drugari jer je takav i moj način života. Ponekad je tvrdoglav, ali hoće da posluša.

Story: Kojim vrednostima ste ga učili u životu?

- Najvažnije je da čovek ima poverenje u samog sebe i da tu nalazi snagu, kao i da može da se osloni na porodicu i prijatelje. Materijalno je bitno, ali ništa ti neće pomoći ako ne znaš kako to da koristiš. Neću mnogo toga da mu ostavim, ali najviše sam uložio u njegovo školovanje, što mi je na pravom mestu.

Story: Koje svoje osobine prepoznajete u njemu?

- Baš kao i ja, i on je trenutno dosta lenj, ali opet dosta lako i brzo dolazi do rezultata. Od majčinih Dimitrijevića nasledio je da bude precizan jer su svi u porodici moje žene stomatolozi ili lekari. Dobar je organizator, a iako svira bubnjeve, on je taj koji komanduje drugima i pali publiku svojom pričom, što je potpuno neverovatno.

Story: Da li od vas nekada traži savet kada je reč o devojkama?

- Ne baš, jer sam i ja sve to sam učio. Vrlo je bistar i mislim da se dobro snalazi u tome, a prevashodno uči od svoje generacije. On je miljenik devojčica i nekako je siguran u sebe, ne pridaje mnogo značaja tome što je nečiji sin jer u okruženju ima dosta dece poznatih ljudi. Ali, mislim da traži nešto više od dobrog izgleda. Kroz našu kuću prošištalo je dosta devojčica, ali ja ga ne ispitujem mnogo o tome. Kada ga pitam: Da li imaš neku ribu, on mi odgovara: Zorane, gledaj svoja posla! (Smeh) Često razmišljam kakav sam ja bio u njegovim godinama i mislim da je on sada mnogo zreliji od mene.

Story: Vaša supruga Ljiljana je ginekolog, a vi muzičar. Kako ste uspeli da pomirite tako različite profesije u kući?

- Ljilja i je se poznajemo još iz vremena dok je ona bila samo đak, a ja gitarista u pokušaju. Prošli smo zajedno njenu fazu završavanja škole, potom fakulteta, diplomiranja i zapošljavanja. Njeno zanimanje je specifično, ali se bazira na tome da nekome pomogneš i učiniš ga srećnijim, što je i moj posao. Nekome moja pesma deluje kao aspirin i to mi prija.

Story: Kako ste se vas dvoje upoznali?

- To je bilo davno, negde sredinom prošlog veka! (Smeh) Zajedno smo već dvadeset i sedam godina, a to je čitav jedan život. Bilo je to drugo vreme, izlazilo se na drugačija mesta, a i Beograd je bio drugačiji grad. Odrasli smo u istom kraju, a sve je poteklo iz drugarstva.

Story: Da li vam je zanimanje pomoglo da je šarmirate budući da žene vole muzičare?

- Ljilja nikada nije bila osoba koju to zanima, a i tada je slušala drugačiju vrstu muzike od mene. Kada smo se upoznali mislim da nisam ostavio nikakav utisak na nju i da joj se više svideo neki drugi tip koji je iste večeri imao koncert, dok je njena drugarica smatrala da sam ja super. Međutim, na kraju se ona udala za mene, a drugarica za tog drugog tipa. Ne može tu čovek nešto mnogo da odlučuje, kockice same počinju da se sklapaju... To je neobjašnjivo.

Story: Jeste li tada znali da je ona vaša žena za sva vremena?

- Teško da nekome možeš da objasniš da je on prava osoba s kojom želiš da proživiš ceo život. Svako zna do koje mere može da se žrtvuje za nešto. Imali smo tu nesreću da živimo u vreme raspada zemlje kada ljudi popucaju ili očvrsnu.

Story: Šta dvoje ljudi drži zajedno u braku skoro trideset godina?

- Drže te neke lepe stvari, dete, sećanje na putovanja ili strah od promena, ali ne bih mogao tačno da definišem šta je ono što drži nas. Veoma sam prilagodljiv i smatram da ne treba mnogo očekivati od života, pošto se na kraju sve svede na jednostavan izbor: možeš ili ne možeš. Meni se to još nije desilo, a pretpostavljam ni Ljilji, pošto bi me do sada otkačila već sto puta.

Story: Da li je supruga vaš najbolji prijatelj i stub porodice?

- Ona je to na prvom mestu jer na prijateljstvo najviše polažem u životu. To je kamen temeljac mog funkcionisanja, a najvažnija stvar u životu je imati poverenja u nekoga. Smatram da nijedna greška nije trajna i da se sve da ispraviti. Žena mora da bude stub porodice jer je to prirodno, a i žene tehnički imaju više genetskog materijala od nas. Inače, mislim da su one te koje uvek odlučuju jer su muškarci ipak negde kukavice. Za sve vreme koje smo proveli zajedno, stekao sam istinskog prijatelja kojeg volim i negujem godinama.

Story: Šta vam najčešće zamera?

- Neurednost, ali Đole je trenutno preuzeo primat, pa je on taj koji dobija kritike.

Story: Jeste li romantični i umete li da priredite supruzi iznenađenja?

- Jesam i priznajem da volim da gledam romantične filmove, zbog onog osećaja kada se čoveku sve skupi u grlu. Ali, ne kupujem ženi cveće, već emocije iskazujem na drugi način.

Story: Da li ste joj posvetili neku pesmu?

- Da, pesmu Kao ptica na mom dlanu

Story: Kako razbijate monotoniju koja je neizbežna u braku?

- Puno putujemo, jer čim sedneš u automobil i otputuješ, nešto se desi.

Story: Jeste li bili nekada u iskušenju da prekršite bračne zavete?

- Dešava se i danas da mi prilaze obožavateljke, ali ja tome nikada nisam pridavao značaj. U braku mora da postoji tolerancija, da budeš spreman da više popustiš nego što ćeš da dobiješ. Imam svoj prioritet i toga se držim. Naravno da sam kao i svaki drugi čovek bio u iskušenju. U svakom slučaju, kod mene u životu nema kajanja jer mislim da za sve postoji razlog. Svaki čovek mora da prolazi kroz te faze suprotstavljanja sa samim sobom. Ali, znam šta sam spreman da rizikujem, a šta nisam.

Story: Kako ste uspeli da odolite mnogobrojnim porocima koji prate svet umetnika?

- Nikada nisam pripadao svetu velikih poroka kao što su droga, kocka ili alkoholizam. Oduvek sam bio antinarkoman i nikada u životu nisam probao bilo kakvu supstancu jer to organski ne podnosim, iako sam imao u bendu ljude koji su bili ovisnici. Ne volim kada nešto ne zavisi od mene i nisam u tome nalazio nikakav smisao. S vremena na vreme volim jedino da cirkam.

Story: U kakvom vam je sećanju ostalo druženje sa liderom EKV-a Milanom Mladenovićem?

- Nas dvojica smo odrastali zajedno. Bili smo potpuno različiti kao ljudi i imali skroz drugačije bendove, ali uvek smo se dobro kapirali. On je bio introvertan, držao je do svojih stavova i prijatelja jako kruto, ali važio je za izuzetnog muzičara. Siguran sam da on nije bio na drogama, iako njegov bend jeste. On je imao neki sportski, čelični duh u sebi. Bio je skroman i nije razmišljao o zaradi, pošto mu je bilo bitno da napravi pesmu, a ne da li će imati tiraž od tri ili sto hiljada prodatih ploča. Uživao je u koncertima i imao je fanatične sledbenike širom zemlje. Zajedno samo učestvovali na jednoj od najposećenijih rokenrol turneja, posle koje se on razboleo, vratio iz Brazila i umro.

Story: Strahujete li da bi vaš sin mogao da uđe u svet poroka?

- Njemu majka celog života priča o tome jer se ona najviše plaši. Ja sam mu rekao: Lako se ulazi, ne izlazi se nikako. Đole je hedonista, ali svestan je da mu ne treba ništa što ne može da kontroliše.

Story: Da li vas je rat na prostorima bivše Jugoslavije, zbog koga ste otišli da živite u inostranstvo 1993. godine, omeo u proširenju porodice?

- Nikada nisam razmišljao o tome, pa čak ni o Đoletu, već su se stvari same dešavale. Kada se on rodio, te 1992. godine bilo je teško vreme i pitali smo se kako ćemo i s njim jednim da izdržimo. Išao sam od Južne Afrike do Grčke, stalno sa koferima u rukama kako bih obezbedio porodici bolji život.

Story: Nije vam žao što nemate više dece?

- Nemam tu vrstu kajanja.

Story: Jeste li u potpunosti zadovoljni sobom i svojim životom?

- Jesam i ništa ne bih menjao. Važno je da čovek uživa u jednostavnim stvarima, a ja uvek gledam napred i ostavljam sve ružno iza sebe.

Story: Niste se umorili od čergarskog načina života?

- Ma kakvi, to je kod mene večno. Jednom Ciganin, uvek Ciganin.

Story: Jeste li imali tremu pred koncert u Beogradskoj areni?

- Taj koncert bio je kruna dvogodišnje turneje Svet je lep kada sanjamo, repertoar pesama je proširen, a kao predgrupa nastupio je bend Fit iz Rijeke. Poslednji put sam koncert u Beogradu imao pre skoro dvadeset godina na Košutnjaku, pa sam se potrudio da ovaj bude mnogo bolji.

Jelena Kulović

makonda-tracker