Iza pop zvezde Nine Badrić je turbulentna godina koja je bila ispunjena i srećom i tugom. Prošlog oktobra pevačica se rastala sa svojim suprugom, šest godina mlađim zagrebačkim privatnim preduzetnikom Bernardom Krasnićem, ali se zakonski nisu razvodili. Nakon pola godine razdvojenosti njih dvoje su obnovili ljubav, a u međuvremenu Nina se posvetila karijeri i druženju sa dragim prijateljima, pa je tako u februaru krstarila mesec dana po Karibima na jahti Sandre Meljničenko i njenog supruga Andreja. Vrativši se u Zagreb, a nakon koncerta kolege Zlatana Stipišića Džibonija održanog u aprilu, na kojem se pomirila sa Bernardom, nastavila je da niže profesionalne uspehe i nastupa uglavnom na VIP zabavama, među kojima je bila i ona u Beogradu, kada je na uvce zapevala predsednicima Srbije i Hrvatske: Borisu Tadiću i Ivu Josipoviću. U intervjuu za Story, mesec dana pred izdavanje novog singla, Nina priča o obnovljenoj ljubavi sa Krasnićem i ističe da više nego ikad priželjkuje da se ostvari kao majka.
Story: Rastanak sa Bernardom pripisali ste dečjim nesuglasicama. Šta vas je navelo da se rastanete i kada ste ipak shvatili da ne možete jedno bez drugog?
- Kada sam rekla dečje nesuglasice možda sam pri tom mislila na sebe samu. Ja sam jedno veliko dete i to zna svako ko me dobro poznaje. Pojedine stvari ipak u životu dolaze onako kako to neko odozgo slaže. Ponekad mi se stvarno čini da je Bog neki duhovit tip.
Story: Jeste li jedno drugom oprostili sve dečje bolesti?
- Još muku mučim kako da oprostim to što je prljavog veša svuda po stanu. Doduše lepo je poslagan na gomilu, ali ga ima!
Story: Ima li razlika u godinama veze sa vašim rastankom?
- Godine nisu važne. Ima ljudi koji su emocionalno zreli već sa dvadeset godina i ostave vas u čudu svojim zrelim načinom razmišljanja ili postupcima koji su odgovorni. A ima i onih koji to neće postati ni za šezdeset godina.
Story: Jeste li ikada pomislili da ste zreliji od Bernarda u svojim postupcima?
- Ja ne mislim. Kapiram stvari kao Meša Selimović u knjizi Derviš i smrt. On kaže: Tridesete su godine koje se ničega ne boje pa niti sebe samih. Još sam u tridesetima.
Story: Jeste li se vas dvoje zakonski razvodili?
- Na čije zakone tačno mislite: Na ljudske ili božje?
Story: Nakon pola godine razdvojenosti sa suprugom Bernardom Krasnićem obnovili ste ljubav u aprilu na zagrebačkom koncertu vašeg kolege Džibonija. Da li su emocije sada jače nego ranije?
- Ma ko ima spravu da bi mogao sve to da meri? (Smeh) Bez šale, ostala sam i sama prilično zatečena interesovanjem pojedinih medija za moj privatni život. Bilo je tu i mnogo netačnih priča koje sam čitala ili slušala. Shvatila sam tokom proteklog vremena da je moj privatni život ipak samo moj. To su moja četiri zida. Više nemam nameru da govorim o svom privatnom životu jer sam pomalo naivno pokušala da na svoj način budem iskrena. Za pojedine medije nije bilo dovoljno pa su sami iskonstruisali neke nepostojeće bajke. Ipak, teši me činjenica da je većina bila fer i korektna. Ko zna šta je jače, a šta slabije.
Story: Jeste li razmišljali da ponovo upriličite venčanje, makar iz razonode, za najbliže prijatelje?
- Venčanje iz razonode? Dobar naziv za pesmu. Evo, već je pišem. (Smeh)
Story: Kako je moguće da i u periodu bračne pauze niste izgubili veru u ljubav?
- Veru u ljubav? Ako ikada izgubim veru u ljubav to će značiti da sam izgubila samu sebe. U ljubav verujem uvek i zauvek. Za mene je ljubav samo davanje. Sve ostalo bi bila sebična ljubav koja očekuje. A prava ljubav vas diže, greje, prašta, opravdava. Ljubav vas u životu pronađe onda kada joj se najmanje nadate. Nikada ne treba izgubiti veru u ljubav. Ona vas nikada ne može razočarati. To mogu samo ljudi.
Story: Da li intenzitet svoje ljubavi vi i vaš suprug merite od početka zabavljanja ili tek od nedavnog pomirenja?
- Javiću vam za nekoliko godina kada izmerim tačno onoliko koliko je bilo od početka pa do... početka.
Story: Ko vam je bio najveća podrška u periodu kada ste samovali?
- Blaženi moji prijatelji, moji anđeli čuvari. Nekako iza porodice koja je za mene moj stub i moje najveće utočište, najviše volim svoje prijatelje. Stvarno mislim da je pravi prijatelj dar od Boga, to nekako zaslužite ili ne. A pravi prijatelji su iskreni ma koliko istina bolela. Samo čovek koji vas istinski voli reći će vam istinu. Onima kojima do vas nije toliko stalo pustiće vas da odlepršate krivo. Hvala Bogu, svako od nas je gospodar svoga života i može da bira svoj put i ljude koji ga okružuju. Ja sam svoje odabrala i ponosna sam na njih. Pojavili su se i neki novi ljudi koji su mi bili velika radost u tom periodu.
Story: Šta danas, nakon svih emotivnih lomova koje ste prošli, može da vas rasplače?
- Uvek može da me rasplače ljudska dobrota. Na to sam nepopravljivo slaba. Kada čujem priču da je neko kao pobednik izašao iz naizgled nemogućih situacija, to me gane do suza. Generalno volim happy endove i svim srcem verujem u njih.
Story: Kako ćete Bernard i vi obeležiti četvrtu godišnjicu braka 11. septembra?
- Uh ...kriza je i recesija. Trebalo bi biti skroman i umeren u svemu.
Story: Možete li sebe u ovom trenutku nazvati srećnom ženom, i ako možete, šta vas konkretno čini srećnom?
- Kada naučite da živite i da se radujete malim stvarima, onda sebe možete smatrati srećnom osobom. Ma ja vam se radujem sitnicama! Činjenici da su svi moji još tu, pored mene, ručku sa prijateljicama koje dugo nisam videla, neplaniranim susretima, putovanjima, dobroj pesmi i svakom novom jutru.
Story: Želite li da se što pre ostvarite kao majka?
- Mislim da mi ljudi samo sanjamo i želimo, a dragi Bog odlučuje. Verujem da ću u pravo vreme i ja doživeti taj najlepši osećaj. Ne poznajem ženu koja ne želi da postane mama i verujem na reč da je to najčudesniji osećaj na svetu. Imam oko sebe mnogo presrećnih žena koje su mame… I prijateljice i sestru, i sve su odreda još lepše i ispunjenije sada nego ranije kada nisu osetile čari majčinstva.
Story: Hoće li tekstovi na vašem novom albumu biti autobiografski, budući da ste ranije pevali balade zbog kojih su drugi sekli vene, a vi ste tada proživljavali neke od najsrećnijih životnih faza?
- Mislim da imam taj dar da se do kraja uživim u pesme koje pevam pa tako mnogi misle da su neke moje pesme koje su napisali drugi autori, moje autorske i autobiografske. One koje ću ja napisati svakako će biti malena ogledala nečega što je prošlo kroz moje srce pa čekalo da izađe na svetlost dana. Dugo kuvam sve u sebi, a onda kad počnem da pišem obično napišem nekoliko tekstova za jednu noć. Neka sve izađe napolje, dobro je to.
Story: Nedavnim nastupom u klubu Cinema, ponovo ste oduševili publiku u Srbiji. Kakve utiske nosite sa svog poslednjeg boravka u Beogradu?
- Bilo je zaista predivno. Dve večeri zaredom nastupila sam u sjajnom ambijentu kluba Cinema. Obe večeri publika je bila glavna zvezda koncerta. Srećna sam što je došlo mnogo ljudi i zajedno sa mnom stvorili su čarobnu atmosferu na koncertima. Potpuno su me osvojili svojom pažnjom i ljubavlju koju su otvoreno pokazivali u svakoj prilici. Kada sam prilazila bini, nekoliko cura me je spontano zagrlilo i čvrsto stisnulo u zagrljaj. Samo su rekle: volimo te. To je najvrednije u ovome poslu kojim se bavim, ta ljubav ljudi koji dolaze na moje koncerte. To jedino brojim u svojoj glavi i od te ljubavi živim. Napravili smo sjajan tulum. Atmosfera je bila neponovljiva i istinski sam uživala.
Story: U kojoj meri ste svesni svoje popularnosti u Srbiji?
- Ljubav ne možete ne osetiti ako vam je ljudi tako otvoreno pokazuju. Naravno da sam svesna, ako to baš tako hoćete da nazovete, svoje popularnosti u Srbiji. Osećam da me ljudi vole, da mi se raduju, da se nasmeju kada me prepoznaju i to mi je dovoljno. Ako je to popularnost, onda sam, eto, popularna. U hotelu u kom sam odsela otišla sam na masažu i usput srela sobarice i čistačicu. Sve tri su me zagrlile i počele sa mnom da razgovaraju kao da se godinama poznajemo. Ljudi se ne boje da mi priđu. Činim im se bliska i drago mi je zbog toga. U Beogradu sam mnogo puta doživela prekrasne gestove od mnogih koje ne poznajem. Bilo mi je simpatično to što je neko poveće mlado muško društvo poslalo flašu vina za moj sto, a nakon toga svi odreda su ustali, prišli mom stolu i svako mi se predstavio i poljubio mi ruku. Ma džentlmeni, nema šta!
Story: Hrvatski mediji izraz muzička diva upotrebljavaju samo kada pišu o vama i Severini. Smatrate li da su nekoga zapostavili?
- Mislim da ste ipak zaboravili i Josipu Lisac, Terezu Kesoviju, Gabi Novak, Doris Dragović i mnoge druge sjajne muzičke dive. Niko od nas ne može da utiče na epitete kojima će nas, ili neće, ukrasiti neki novinar. Naziv diva treba i zaslužiti pa mi pored ovakvih dama svaki put nekako bude pomalo i neugodno. Mislim da sam još dovoljno mlada za izraz diva. Kada iza mene bude četrdeset godina karijere, onda ću se smatrati pravom, rasnom divom, a do tada se smatram divnom. (Smeh)
Story: Na VIP zabavi jedne srpske imućne porodice odbili ste da za veliki bakšiš produžite nastup. Šta je to što vam daje troliku sigurnost u ponašanju?
- Ljude klasifikujem na one dobre, i one loše. Ne postoji za mene čovek koji je vredniji pažnje samo zato što ima više novca. To me nikada nije impresioniralo. Impresionira me lepo ophođenje, kulturno ponašanje. Ne znači da svako ko ima mnogo novca u životu, ima i gospodske manire. Mnogi ne znaju, ali više nastupa sam odbila na VIP zabavama, nego što sam ih prihvatila. Razlog je jednostavan. Ako ne znam kome i gde pevam, tada tamo neću ni da nastupam. Bilo je mnogo poziva da negde dođem kao gošća iznenađenja, ali sve je bilo obavijeno nekakvim velom tajne. Ukoliko posumnjam da tu nisu baš neka čista posla, takve nastupe uredno odbijem. Sebe smatram osobom koja piše većinu pesama koje i izvodi. Nisam starleta koja je u ovom poslu slučajno, tek toliko da se, čim naiđe naizgled dobra prilika, dobro skući. Iza mene je gotovo dvadeset godina stabilne karijere jer od osamnaeste godine se profesionalno bavim muzikom i živim od nje. Kada mi neko priđe s namerom da me udari po guzi i kaže pevaj mala pa usput još dobaci dođi k meni za sto momentalno mi se smrači pred očima. Može biti i princ ili predsednik države, ali naprosto sam alergična na tipove koji misle da novac može da kupi sve i svakoga.
Story: Sad kada se prisetite svojih muzičkih početaka, mislite li da ste pravili kompromise i pristajali na ono što vam se ne sviđa?
- Kompromisa uvek mora biti, ali ja sam dugo terala samo po svome. Nije me bilo lako nagovoriti da malo popustim. Čudna sam vam ja biljka, svojeglava pa kad nešto zapilim idem do kraja. Ali, tome pripišite i mladost koja sa sobom nužno nosi samouverenost, ludost i neizmernu hrabrost. To su bile lude i prekrasne godine. Ja sam tada čak utuvila sebi u glavu da ću sa nekom pesmom biti na svim stranim top listama broj 1. I što je najbolje od svega, 1998. godine sam sa obradom pesme I am so excited zasela na sva prva mesta inostranih top lista i imala sam sjajne nastupe po celoj Evropi. Bio je to predivan period moje karijere. Ma, nije tako loše biti lud i beskompromisan.
Story: Imali ste prilike da krstarite jednim od najskupljih brodova na svetu, koji je u vlasništvu vaših prijatelja Sandre i Andreja Meljničenka. Šta vam je najlepša uspomena sa tog putovanja?
- Sve! Bilo je to nezaboravnih mesec dana Kariba. U jednom trenutku poželela sam da ostanem tamo jer je mesto čudesno lepo. Imala sam tu privilegiju da sam bila u sjajnom društvu gde smeha nije nedostajalo. No najviše ću pamtiti pecanje na otvorenom moru uz muzikui Šade Adu.
Story: Koliko iskrenih prijatelja zapravo imate?
- Imam mnogo poznanika koje većinom upoznajem na svojim putovanjima. Ima ljudi sa kojima nađete zajednički jezik, i onih koji vam se malo više dopadnu pa poželite sa njima da ostanete u kontaktu. Zahvaljujući muzici upoznala sam neke divne ljude koje danas mogu da nazovem pravim prijateljima. Onih najboljih je malo, ali dovoljno. To su ljudi koji su javnosti nepoznati i kojima mogu da se isplačem na ramenu kada mi je teško. Njih nema samo na mojim slavljima i u VIP ložama, oni su dragoceno bogatstvo jer su uz mene uvek kada su mi najpotrebniji. Blagoslovena sam takvim prijateljima i oni su za mene veliki dar.
Story: Uskoro izdajete novi singl. Kako će se on zvati i da li je pesma zaista nešto bržeg ritma nego što smo to od vas navikli?
- Strpite se još malo jer za mesec dana izlazi prvi najavni singl. Ne volim da pričam o pesmama pre nego što ih drugi ljudi čuju. U svakom slučaju mislim da će to biti pesma na tragu onih prvih pesama sa početka moje karijere kao što je Ja za ljubav neću moliti. A do kraja godine na tržištu bi trebalo da bude i novi album.
Story: Planirate li opet solistički koncert u Beogradu i razmišljate li možda o prostoru kakav je Beogradska arena?
- Beogradska arena je moja želja i verujem da ću novim albumom ostvariti taj svoj san. Kada album izađe, tada i kreće velika turneja koja će obuhvatiti sve velike gradove na prostoru bivše Jugoslavije.
Story: Po čemu ćete pamtiti ovo leto?
- Po moru, zalascima sunca u Dubrovniku, dobrim knjigama koje sam pročitala i divnim koncertima koje sam imala ovog leta. No eto, već stiže jesen. Ajmo dalje, što se odmaralo, odmaralo se!
Nikola Rumenić
