Nakon dramatičnog poraza na Svetskom prvenstvu u Južnoafričkoj Republici, kapiten fudbalske reprezentacije Srbije Dejan Stanković tugu zbog veoma lošeg rezultata u meču protiv selekcije Australije leči u krugu svojih najmilijih. Tridesetdvogodišnji fudbaler, koji je nedavno briljirao u italijanskom klubu Inter sa kojim je osvojio prestižno takmičenje Liga šampiona, ne krije da je izuzetno teško podneo neuspeh sa srpskom reprezentacijom i kako bi bio najsrećniji da je mogao da nestane. Nakon što se proteklog petka vratio u Beograd, Dejan za Story objašnjava kako se trenutno oporavlja kraj supruge Ane i sinova, osmogodišnjeg Stefana, sedmogodišnjeg Filipa i četvorogodišnjeg Aleksandra, koji jedini uspevaju da mu vrate osmeh na lice.
- Teško je... Imali smo kvalitet za prođemo dalje i izgubili smo utakmicu koju je trebalo da dobijemo. Tuga koju osećam neizmerna je i veoma mi je žao što je sve završeno na ovaj način. Ali, idem dalje... - vidno je potresen fudbaler koji tvrdi da za loš rezultat nisu krive navodne svađe među igračima naše reprezentacije o kojima se poslednjih dana spekulisalo.
- Priče o neslaganju u okviru našeg sastava nisu na mestu, a ni tačne. Kao kapiten tvrdim da je atmosfera bila odlična, svi momci su bili raspoloženi i međusobno smo se super slagali - ističe Stanković kojeg su u Beogradu sa nestrpljenjem dočekali voljeni članovi porodice.
- Prvo želim da se odmorim i naspavam, a potom ću zajedno sa suprugom i decom otputovati na odmor. Do sada smo svake godine letovali na Siciliji, ali sada bih želeo da tu praksu promenimo i odemo na neko drugo mesto. Bila je ovo najduža sezona u mojoj karijeri, zbog čega mi Ana i sinovi neizmerno nedostaju. Ipak, bićemo zajedno samo dvadeset dana posle čega ću morati da se vratim u klub Inter, sa kojim sam produžio ugovor do 2014. godine, a potom ću okončati karijeru. Razdvojenost od porodice veliki je problem svakog profesionalnog sportiste jer uvek ostanemo željni jedni drugih - sa setom priča sportista koji se uprkos brojnim obavezama u klubu trudi da bude dobar i posvećen otac.
- Stefan je drugi, a Filip prvi razred osnovne škole i dajem sve od sebe da sa njima provedem što više vremena i pomognem im oko svih školskih obaveza. Ne smatram sebe strogim, ali ni popustljivim ocem i trudim se da sa njima uspostavim drugarski odnos. Ipak, nijedan uspeh i pad ne bi bio isti bez moje Ane, pa sa njom najradije delim trijumfe, ali isto tako i kada se desi poraz ona me najbolje razume. Ona me poznaje bolje od svih ljudi i moj je najveći oslonac - iskren je Dejan.
Moni Marković
