- Za njih su moja vrata uvek otvorena i sanjam dan kada će na njih pokucati. Najlepše godine koje je trebalo da provedem sa njima meni su prošle. Ana je imala samo 14 godina godina kad sam napustio njenu majku. I ja sam imao oca koje umro vrlo mlad od alkohola. Ali nikad nisam nešto loše rekao o njemu. Sahranio sam ga po njegovoj želji. Smatram da i moja ćerka treba da stavi malo prst na čelo i proba da izvaga. Jedan je život. Voleo bih da mi ćerka oprosti greške, da mi pruži ruku, da porazgovaramo. Moje srce to želi - završava Stevan Kokić.
Baka Ane Kokić prošle nedelje je sahranjena na groblju Lešće, ali njena unuka tome nije prisustvovala:
- Ana je detinjstvo provela kod bake, a moje majke Ane, po kojoj je i dobila ime. Moja majka je bila mnogo vezana za unuke i posvetila im je život. Nedavno je preminula, a Ana nije došla na njenu sahranu. Jako mi je teško zbog toga. Prijateljica koju nisam video skoro dvadeset godina je prisustvovala sahrani, a moja ćerka nije. To boli. Ali, eto, nadam se da ćemo taj porodični problem rešiti. Ja bih iskreno voleo.
