Dona Ares: Neću dozvoliti da me bolest pobedi
– I onda se vi čudite što se ne javljam na ovim mrežama?! Pa taj članak govori o tome kako moram da nastavim život bez muzike i muzičke karijere jer sam se nekako izborila za isti iako ga moram nastaviti živeti kao invalid – bez pet organa (e to je tek tabu i ovde, a pogotovo na Balkanu). Zovu me od jutros da me pitaju čitam li komentare. Ne čitam, ali sada sam bacila pogled. Pa zar u svemu tome vi nalazite za bitno jedino da li ja dolazim iz Hrvatske ili iz Bosne. Predlažem svim univerzitetima da uvedu ovaj naš mentalitet kao stručni predmet na izučavanje, ali najozbiljnije. Ili smo mi neki eksperiment? Idemo li dalje, napredujemo li, pobeđujemo li bolesti. Pa ljudi??? Uvek sam bila ponosna na činjenicu da ujedinjujem Balkan što pesmama, što drugim lepim ili manje lepim momentima, ali sa ovim nikako ne mogu da se složim! Da li vi ljudi vidite išta dalje od zastave i nacionalnog ponosa. Volim što sam živa. Ne želim da iko oseti patnju raka, a umesto da raspravljate o mom pasošu ili putovnici bolje pogledajte kako to Danska radi kada je rak u pitanju! Ovde imaju sve uslove, pa ipak imaju previsoku svest o raku, o pomaganju drugom i potpuno su ujedinjeni u tome nebitno odakle ko dolazi. To je ono što sam pokušala da radimo zajedno ali nije išlo, a nije i neće jer kod nas se nikad ne gleda na srž problema, nego na sve ono što je manje ili čak nikako vazno. Hvala svima koji mi pružaju podršku – napisala je pevačica.
