Tridesetog septembra navršava se 27 godina od smrti čuvenog pesnika, kantautora i boema, koji je napisao neke od najlepših hitova narodne muzike koji su popularni i danas. Trećeg oktobra u 12 časova na Centralnom groblju biće održan pomen u znak sećanja legendu narodne muzike.
PREKO OKEANA
U leto 1972. godine, u Budvi se zaljubio u mladu Cetinjanku Nadu Radanović i odmah se oženio. Venčali su se na Ostrvu cveća, uz pesme Usnije Redžepove i Anđelke Govedarević. Ali, i ovaj brak kratko je trajao. Bilo je zaista teško pratiti ga, a on toga obično nije bio svestan. Često je ostajao bez dinara u džepu, a i zdravlje je počelo da ga izdaje. Bio je ubeđen da je rešenje njegovih problema u tome da napusti svoju zemlju, a samim tim stare prijatelje i loše navike.
Otišao je prvo u Ameriku, a potom se decembra 1974. zaputio u Kanadu. Tamo je upoznao frizerku Gordanu koja je insistirala na tome da se venčaju kada su ga već otpisale kolege, prijatelji i lekari. Sve lošijeg zdravlja, morao je u bolnicu, gde su ga dva puta operisali. Iako je nastavio da pije i puši, njegovo stanje samo se privremeno stabilizovalo. Nakon što se rodio sin Aleksandar u Torontu, krajem 1978. vratio se s porodicom u Jugoslaviju i snimio novi album. Pesme Umoran sam od života, Prokleta nedelja i Danka, brzo su našle put do publike.
Imao sam više sreće nego pameti. Sažalili su se na mene i zato me ponovo prihvataju. Da li zbog toga što znaju da sam bio bolestan i potucao se po Americi, Kanadi i vratio kući, a možda su me nekad i mnogo voleli, pa je to ostalo u njima. Meni je sve to što sam prošao i izdržao, moralo baš tako i da se dogodi. Ostao sam ja negde, u svom poslednjem genu, ipak malo seljače kog su novac i slava tresnuli u glavu. Ne, nije me sve to zbunilo, nego, ne znam ni sam, nekako nadmašilo. Ali, ne da se Toma, ne tako lako", govorio je po povratku u domovinu.
OPROŠTAJ
Posle 26 godina bavljenja muzikom, prvi solistički koncert održao je u beogradskom Domu sindikata, u februaru 1982. godine. Već tada je važio za gradsku legendu u čijem društvu su rado sedeli najveći intelektualci i umetnici tog vremena. Iako ga je bolest ponovo slomila 1987, na jesen je krenuo na turneju koja se reklamirala pod sloganom Oproštajni koncerti Tome Zdravkovića. Beogradski Dom sindikata bio je dvadeset dana pun svake večeri, a euforične scene ponavljale su se širom Jugoslavije. Naredni album Da l' je moguće doneo mu je još veću slavu.
Nije u pitanju samo muzika... Ljudi znaju šta sam sve radio i proživeo. Oni počinju da se identifikuju s tobom i zato te vole. Doduše, ima ljudi koji smatraju da sam budala bez para i pijanac, ali u suštini i to je deo onog što jesam. Malo otkačen, to je sigurno. Ranije sam mislio da sam pozer i da foliram ono što živim. Kasnije sam shvatio da to nema nikakve veze sa foliranjem. Sutra mogu da pevam u kafani za trista starih hiljada. Jer, jedino muzika može da me ispuni do kraja i bez ikakvih drugih želja. Od nje živim i za nju živim", priznao je Zdravković koga je u aprilu 1991. godine, na vrhuncu slave, posle albuma Kafana je moja sudbina, bolest prikovala za postelju na VMA u Beogradu.
Posle sedamnaest godina borbe s rakom prostate, preminuo je 30. septembra 1991. godine.
