Samo dva dana nakon devedeset trećeg rođendana koji je dočekala u staračkom domu u Beogradu, dramska umetnica Mira Stupica izgubila je životnu bitku i nakon drugog moždanog udara pridružila se glumačkim doajenima koji su se pre nje vinuli u legende
- Najvažnije mi je da se njega sećaju. Veliki dar, profesionalni i ljudski. Krut, disciplinovan. Ne znam čime sam ga otvorila. Svi su oko njega leteli, ja nisam. Valjda zbunjen, pitao se ko je ta osoba koja se ne interesuje za njega. U privatnom životu bila sam njegova kraljica... Izdvajao se talentom, božjim darom. Bilo je i lepših od mene, ali i ja sam posedovala dar. Imala sam karijeru i pre njega, ipak, ne tako veliku kao kasnije zajedničku. Njegova je nadvisivala sve ostale, pa i moju. Tempi passati... Četrdeset pet godina prošlo je od njegove smrti, ne mogu da verujem. Znam i zašto. Bojan je stalno sa mnom, ne samo u najlepšim godinama života – govorila je svojevremeno ova diva koja je suvereno vladala pozorišnom scenom. Obožavala ju je i publika i kritika, a svojim talentom i beskrajnim šarmom osvajala je sve čega se dotakne. Kremirana je na Novom groblju 23. avgusta u prisustvu porodice i brojnih prijatelja.
- Ko sam ja? Pokušala sam ne jednom da to saznam i uvek bih samoj sebi izmakla. U svakom takvom pokušaju, čovekovo biće uvuče se za sebe, sakrije pred nekakvim neprijateljem. U stvari, svesni deo čovekovog bića neprestano pokušava da otkrije onaj podsvesni, da ga savlada, pripremi za dnevnu svetlost, za saobraćaj s ljudima, društvom, zakonima, predrasudama. I tako stalno, čovek otkida deo sebe sve dok ne ostane kao iscrpljen rudnik iz koga izlaze poslednji vagoni. Ne znam ko sam. U kretanju sam u sebi i oko sebe i činim neprekidne napore da dosegnem svoju predstavu o čoveku – zabeležila je u svojoj autobiografiji.
