Olivija de Hevilend: Usponi i padovi jedne stogodišnjakinje

Jedina preživela diva zlatnog doba Holivuda, legendarna Olivija de Hevilend, koju publika pamti po ulozi u filmu Prohujalo sa vihorom, prvog jula proslavila je stoti rođendan, ponosna na blistavu karijeru koju je ostvarila uprkos privatnim lomovima kao što su bili razvod roditelja, sukobi sa rođenom sestrom, krah prvog braka i smrt drugog supruga

Nastupajući u drugim filmskim studijima, kao smerna i pouzdana Melani u MGM-ovom spektaklu Prohujalo sa vihorom 1939. godine, zatim kao učiteljica romantičnih nazora u Paramauntovoj melodrami Da zora ne svane iz 1941, Olivija je imala više prilika za afirmaciju nego u većini komedij, melodrama i vesterna matičnog studija.

- Melani je bila nešto potpuno drugačije. Ona je imala veoma izražene ženske vrline koje su bile deficitarne u to vreme, ali i generacijama kasnije. Upravo zbog održavanja tih pozitivnih osobina želela sam da igram takvu ulogu i ona je za mene srećna osoba – govorila je Olivija o svojoj ulozi u filmu Prohujalo sa vihorom koji ju je proslavio.

Kada je zakoračila u svet glume, njena majka oduševljeno ju je proglasila svojom mezimicom i ubrzo zabranila Džoan da koristi porodično prezime De Hevilend. Tako je mlađa ćerka bila primorana da preuzme očuhovo prezime i postala Džoan Fontejn. To je bio glavni razlog za produbljivanje jaza između dve sestre. Zbog toga je mlađa stalno bila u senci starije, ali je sve vreme pokušavala da je nadmaši i skine sa pijedastala. Objektivno, to joj je i uspelo jer je prva osvojila Oskara, ali se i udala, čak i stekla enormno bogatstvo.

Inače, da bi ušla u svet šou-biznisa, Džoan je prvo bila lična Olivijina sekretarica, koja je vodila računa o svim njenim dnevnim planovima i obavezama donoseći joj u studio čak i sendviče za užinu. Ovakvo njeno angažovanje nije ostalo neprimećeno i počela je da dobija manje uloge u filmovima B produkcije. Rivalitet između sestara je kulminirao kada je nakon ogromnog uspeha i nominacije za Oskara, Olivija poželela da tumači glavnu ulogu u filmu Rebeka, ali je Dejvid O. Sleznik tu rolu dodelio Džoan. Mlađa sestra za to je saznala dok je bila na medenom mesecu sa sedamnaest godina starijim glumcem Brajanom Ahernom. Džoani je ova uloga donela nominaciju za Oskara i razlog za definitivni sukob sa sestrom koji se i dogodio 1941. godine, kada su obe bile nominovane za istu nagradu u kategoriji najbolja glumica: Olivija za ulogu u filmu Da zora ne svane, a Džoan za ostvarenje Sumnja. Da bi se izbegao eventualni fizički sukob, organizator je bio primoran da sestre tokom ceremonije smesti u dva različita kraja sale. Te večeri Džoan je ipak bila ta koja je odnela pobedu i dobila Oskara.