Slavni naučnik Nikola Tesla rođen je u porodici pravoslavnog sveštenika 1856. godine, u selu Smiljanu, na teritoriji današnje Hrvatske, koja je u to vreme bila u sastavu Austrougarske monarhije. Na svet je došao 10. jula negde oko ponoći, a prema porodičnoj priči, te noći besnela je strašna oluja i babica je rekla da je to loš znak. Njegovi roditelji, Georgina i Milutin, dali su mu ime Nikola po dedi s očeve strane, a osim njega, imali su još troje starije dece: Daneta, Angelinu i Milku, kao i najmlađu ćerku Maricu. Nikola je u rodnom mestu proveo najbezbrižnije godine svog života, ali nakon nesrećnog slučaja u porodici Tesla, kad je poginuo sin prvenac Dane, preselili su se u Gospić gde je nastavio školovanje.
- Tek u zrelom dobu shvatio sam da sam izumitelj. Za to ima nekoliko uzroka. Kao prvo, imao sam izuzetno nadarenog brata, jednu od retkih pojava ljudske prirode koju biološka istraživanja nisu uspela da objasne. Njegova prerana smrt učinila je moje roditelje neutešnim. Imali smo konja kao poklon od dragog prijatelja. Bila je to sjajna životinja arapske rase, gotovo ljudske inteligencije, koju je cela porodica mazila i pazila pošto je jednom prilikom spasao život mom ocu pod neverovatnim okolnostima. Taj isti konj bio je kriv za povrede moga brata od kojih je on i umro. Bio sam svedok tragedije i mada je od tada prošlo 56 godina, slika toga događaja ni do danas nije izbledela – zapisao je Tesla u svojoj autobiografiji koju je nazvao Moji izumi, objavljenoj 1919. godine.
- Sećanje na ono što je on postigao činilo je svaki moj pokušaj bezvrednim u poređenju s njim. Ma šta vredno da sam radio, to je samo dovodilo do toga da moji roditelji još jače osećaju svoj gubitak. Tako sam rastao s malo poverenja u sebe – zabeležio je Nikola kome su u ranoj mladosti počele da se javljaju slike propraćene bleštavom svetlošću, koja mu je maglila pogled na stvarne prizore i predmete. Objašnjavao je da to nije halucinacija, već da u tom momentu stvarno može da uoči slike, u toj meri jasne i živopisne da nekada nije mogao da razjasni šta je stvarnost, a šta nije. Kasnije je tu moć pokušao da iskoristi i prilikom svog rada i stvaranja.
Nastavak pročitajte na sledećoj strani...
NAJVEĆA PODRŠKA
Nikolina majka Georgina, nadimkom Đuka, potekla je iz svešteničke porodice, a pošto joj je majka rano umrla, kao najstarije dete brinula je o šestoro braće i sestara, što ju je udaljilo od obrazovanja. Nije umela da čita, ali obožavala je poeziju i napamet znala hiljade stihova narodnih pesama, pa i odlomke iz Njegoševog Gorskog vijenca. Nikola je od nje nasledio fantastičnu moć pamćenja. Budući spretna i domišljata, još odmalena pronalazila je razne sprave i od beskorisnih stvari pravila korisne. Pokazivala je zavidno intelektualno umeće, ali nije imala uslove da se školuje. Govorilo se da je prava Samarićanka, jer je uvek imala potrebu da pomaže bolesnima i nemoćnima. Mnogo pažnje posvećivala je vaspitanju dece, učila ih da budu dobri ljudi i milostivi prema bližnjima. Brinula se, jer je Nikola bio bolešljiv i bojažljiv, živeći dugo, kako je kasnije priznao, u strahu od utvara, zlog duha, ljudoždera, ali ona je oduvek prepoznavala njegovu posebnost i davala mu podršku u svemu. Nikola je isticao da je ona bila dobar psiholog s jakom intuicijom. Nije krio da mu je majka pomogla da prevaziđe fazu koja je za njegovog oca bila neoprostiva. Naime, u mladalačkom zanosu bio je naklonjen kocki i samo je njegova majka to smatrala prolaznom strašću. Razumela je, zapisao je Nikola, mušku prirodu i znala da čovek može da se spase samo vlastitom voljom.
ČUDESAN OPORAVAK
Školujući se u Gospiću, a kasnije na Visokoj realnoj gimnaziji u Karlovcu, budući da su ga iskreno zanimale prirodne nauke, Nikolu je mučilo to što je trebalo da nastavi porodičnu tradiciju i postane sveštenik. Po završetku karlovačke gimnazije, na raspustu, vrativši se u Gospić razboleo se od kolere koja je u to vreme bila smrtonosna.
- U jednom od samrtnih trenutaka za koje su mislili da su mi poslednji, otac je ušao u moju sobu. Još pamtim njegovo bledo lice dok je pokušavao da me razveseli nesigurnim glasom. Rekoh mu: Možda bih mogao da se oporavim ako mi dopustiš da studiram tehniku. Na to je svečano odgovorio: Ići ćeš u najbolju tehničku školu na svetu, a znao sam da tako i misli. Pošto je usledio čudesan oporavak, kao što mu je otac i obećao, Nikola Tesla upisao je 1875. Višu tehničku školu u Gracu. Baš tu rodila mu se ideja o stvaranju obrtnog polja. Kada je jednom od svojih profesora izložio ideju da bi možda bilo moguće pokrenuti motor bez četkica, dobio je sledeći odgovor: Možda će gospodin Tesla uraditi velike stvari, ali ovo mu sigurno neće poći za rukom. To bi bilo kao kad bi se jedna konstantna privlačna sila kao što je gravitacija preobratila u rotacionu. To je perpetuum mobile, nemoguća ideja. Iznerviran tvrdnjom mladog naučnika, profesor je čak posvetio jedno predavanje dokazivanju nemogućnosti sprovođenja ove ideje u delo. Tesla je 1879. dobio prvi posao kao pomoćni inženjer u Mariboru, a iste godine umire njegov otac. Da bi ispunio očevu želju da završi fakultet, upisao je studije u Pragu, ali nikada ih nije završio zbog novčanih poteškoća.
Nastavak pročitajte na sledećoj strani...
RIVALSTVO SA EDISONOM
Dve godine kasnije izumeo je obrtno magnetno polje, a ubrzo zatim na preporuku svojih pretpostavljenih dobio je zaposlenje u Parizu u Edisonovom kontinentalnom društvu. U to vreme Tomas Edison bio je heroj elektrike koga je slavila čitava Amerika. Dao je Tesli 1884. godine posao u svojoj laboratoriji u Njujorku, ali njihova saradnja nije dugo trajala. Do raskola je došlo pošto Edison nije održao obećanje dato Tesli. Rekao je Nikoli da će mu dati 50.000 dolara ako mu završi neki skoro nemoguć zadatak, a kada ga je ovaj realizovao i tražio novčanu nadoknadu, Edison je odgovorio: Gospodine Tesla, vi baš ne razumete američki humor. Nakon tih reči, Nikola se odmah okrenuo, dao otkaz i otišao. Rivalstvo među njima bilo je ogromno, pa se tvrdi i da je Edison godinama kasnije lično spalio Teslinu laboratoriju. Iako je važio za cenjenog naučnika, u tom periodu jedva je sastavljao kraj s krajem, čak je navodno i kopao kanale u Njujorku za svega dva dolara po satu. Posle raskola sa Edisonom, osnovao je Tesla Arc Light Co gde je krenuo u realizaciju svojih projekata iz oblasti polifaznih naizmeničnih struja.
VEČITI NEŽENJA
Čim je 30. jula 1891. dobio američko državljanstvo, zaputio se na proputovanje Evropom gde je držao seminare kao uspešan i cenjen naučnik. U tom periodu američka žuta štampa, ali i novinari ozbiljnih naučnih novina počinju da polemišu na temu Teslinog ljubavnog života jer je važio za veoma poželjnog neženju pored koga su mnoge Amerikanke, a i žene s ovih prostora, želele da se skrase. Bio je markantan, visok metar devedeset devet centimetara i veoma vitak. Međutim, on nije razmišljao o ženidbi, uživao je u svom radu koji je trajao dvadeset sati dnevno, druženju s prijateljima koji su bili veoma istaknuti ljudi svog vremena i nekim malim ritualima do kojih je držao. Jedan od važnih ljudi u njegovom životu bio je pesnik i novinar Robert Andervud Džonson koji je, zbog odanosti i ljubavi prema prijatelju pronalazaču, počeo da uči srpski jezik, a među ostalim svojim pseudonimima imao je i jedan srpski: Luka Filipov. Njegova supruga Ketrin bila je takođe oduševljena naučnikom, veoma je držala do prijateljstva s Teslom i negovala ga je duže od dve decenije, toliko koliko nijednoj drugoj ženi nije pošlo za rukom da bude u njegovoj blizini. Još jedan odan i prisan prijatelj sve do smrti bio mu je književnik Mark Tven koji ga je često posećivao u laboratoriji. Iako je često predstavljan kao vrlo hladan čovek koji ne mari za osećanja, prepiska sa sestrama pokazuje ga u drugačijem svetlu. Mada ih nije često obilazio, redovno im je iz Amerike slao novac i o svom trošku školovao skoro svu decu svojih sestara.
Nastavak pročitajte na sledećoj strani...
OPSEDNUTOST GOLUBOVIMA I BROJEM TRI
Tesla je oduvek imao izoštrena čula, pa je tako tvrdio kako može da čuje grmljavinu na udaljenosti od 880 kilometara. Kucanje ručnog sata čuo je kroz tri sobe dok je lagano sletanje muve na sto u njegovoj glavi izazivalo pravu tutnjavu. Zvuk lokomotive, udaljene od njega tridesetak kilometara, uticao bi da se čak i njegov sto i tlo pod nogama zatresu, što je u njegovom telu izazivalo veliki bol. Zaglušujuća buka izbliza i izdaleka, pisao je, a doktori su ovo stanje proglasili kao slom živaca i bolest koja se ne leči.
Bio je fasciniram brojem tri, kao i svim brojevima koji su deljivi sa ovom cifrom. Morao je triput da opere ruke ili isto toliko puta da obiđe zgradu pre nego što uđe u nju. Mnogi su te njegove rituale povezivali sa opsesivno-kompulzivnim ponašanjem. Osim toga, mnogo je voleo golubove i bio očaran njima. Znao je da stane uz prozor i da zviždi, a golubovi bi doletali sa svih strana. U hotelskoj sobi, na zgražavanje posluge i gostiju, pomno je hranio i negovao na desetine golubova, kao najbolje prijatelje, a ranjene i bolesne odnosio je u svoj apartman, pa su se mnogi gosti hotela žalili na buku i smrad. Po priči njegovih prijatelja i onih koji su imali prilike da se zateknu u restoranima koje je posećivao, pre nego što bi zalogaj prineo ustima morao je da izračuna njegovu zapreminu jer u suprotnom ne bi osećao nikakvo zadovoljstvo u jelu. Računao je čak i zapreminu šoljice kafe, tanjira supe… Ono što je takođe veoma zanimljivo jeste to da je Tesla, u hotelu Njujorker gde je živeo do smrti, uvek obedovao sam, u isto vreme i za istim stolom. Retko kad je pristajao da s prijateljima ide na gradske prijeme na kojima je uvek bio dobrodošao, ali s druge strane voleo je da ih pozove kod sebe.
DOLAZAK U BEOGRAD
Naučnom svetu u Parizu Tesla je, za vreme svoje turneje, otkrio fundamentalne pronalaske u oblasti radio-tehnike. Interesantno je da je to učinio deceniju i po pre Markonija, s kojim je zbog toga kasnije vodio spor dug pola veka. Iako je italijanskom naučniku pripala čak i Nobelova nagrada za pronalazak radija, sud je rešio parnicu u Teslinu korist i tako potvrdio ko je zapravo zakoniti otac radija. O velikim nepravdama koje je proživeo nije često govorio, ali ostala je upamćena njegova rečenica: Ne žalim što su drugi pokrali moje ideje, već što nemaju svoje. Na balu koji je organizovan u Parizu nakon trijumfalnog predavanja, primio je šokantnu vest da mu je majka Đuka na samrti. Istog momenta otišao je u Gospić i zatekao ju je u životu, taman toliko da se oproste. Iz Gospića, Tesla se prvi i jedini put zaputio u Beograd, u kome je proveo tri dana. Bio je na audijenciji kod prestolonaslednika Aleksandra Obrenovića, a potom ga je primio namesnik Jovan Ristić. Posetio je zatim Veliku školu, u kojoj je razgledao kabinet i zbirke, a onda je stigao u svečanu salu Kapetan Mišinog zdanja, gde su ga oduševljeno pozdravili okupljeni profesori i studenti. Posle predavanja, u pratnji profesora Velike škole, obišao je Kalemegdan. Uveče je u Teslinu čast beogradska opština priredila večeru u Vajfertovoj pivari, a tada je pesnik Jovan Jovanović Zmaj pročitao svoju pesmu Pozdrav Nikoli Tesli. Dirnut toplinom reči ovog pesnika, koga je inače izuzetno cenio i rado čitao njegovu poeziju, Tesla je prišao Zmaju i poljubio mu ruku.
ZASLUŽENA PRIZNANJA
Od 1887. do 1890. godine prijavljuje svoje najpoznatije patente iz oblasti polifaznih naizmeničnih struja, generatore i motore. Pronalaske javno prikazuje u Američkom institutu elektroinženjera. Sa inženjerima kompanije Vestinghaus 1888. i 1889. u Pitsburgu radi na praktičnoj realizaciji svojih patenata. Tokom ovog perioda urađene su pripreme za realizaciju prve centrale na Nijagarinim vodopadima po Teslinom sistemu. Centrala je komercijalno otvorena 15. novembra 1896. puštanjem struje do grada Bafala i bila je uvršćena u jedno od svetskih čuda toga doba. Tri godine pre toga, kao eksperiment koji se na kraju pokazao uspešnim, Svetska izložba u Čikagu bila je osvetljena pomoću naizmenične struje. Predsednik Grover Klivlend saglasio se da on lično, svojom rukom, okrene zlatni prekidač kojim je pustio struju i svetlošću preplavio grad. Time što je predsednik, kao prvi čovek Amerike, prihvatio da okrene prekidač, pokazao je veliku hrabrost jer su se struje tada svi plašili, što je bila posledica Edisonove prljave kampanje. Sledeću veliku oblast njegovih istraživanja čine naizmenične struje visokih frekvencija i njihovo dejstvo. Tesla je 1893. godine svojim sistemom četiri kola u rezonanci pokazao da su antena, uzemljenje i rezonanca tri elementa koja mora da poseduje svaki predajnik i prijemnik za bežičnu telegrafiju, čime je utro put otkriću modernog radija. Jedan je od prvih naučnika na američkom kontinentu koji je dobio rendgenske snimke šake, lobanje, kolena i lakta. Prvi je istraživač koji je ukazao na veoma štetno dejstvo rendgenskih zraka na organizam pri suviše dugom izlaganju. Takođe, prvi je govorio o mogućnostima koje imaju današnje aplikacije pametnih telefona i kompjutera. Još davne 1926. godine predvideo je da će uređaji u budućnosti moći da prenose sliku kao što su tada preko radio-talasa prenosili zvuk.
ODBOJNOST PREMA BISERIMA
U tom periodu, mada je još bila srednjoškolka, lepa En Morgan, ćerka čuvenog bogataša Džona Pipronta Morgana, dosađivala je ocu da je upozna sa slavnim Teslom, u koga je bila zaljubljena. On joj je na jednom prijemu ispunio želju, ali od Tesle nije dobila ništa više od konstatacije da ima najlepše oči boje meda koje je ikad video. Ipak, naučnik je iskazivao najviše simpatija za lepu pijanistkinju Margerit Merington s kojom je voleo da provodi vreme. Ona je godinama posle njegove smrti tvrdila da je jedina žena koja ga je ikada dotakla. Međutim, njegovi prijatelji negiraju takvu mogućnost. Uz njegovo ime pominjane su i druge lepe, umne i bogate dame, ali nijednoj od njih nije pošlo za rukom da postane ono što su mnoge htele – gospođa Tesla. Osećao je veliku odbojnost prema ženskim minđušama, naročito bisernim, pa je čak izbegavao bilo kakvu konverzaciju s damama koje su ih nosile.
Nastavak pročitajte na sledećoj strani...
SPAVANJE KAO GUBITAK VREMENA
Bio je zagovornik vegetarijanstva kao etički, ekološki, ekonomski i zdravstveno opravdane ishrane, a Džon Džej O’Nil u Teslinoj biografiji Nenadmašni genije svedoči: U zrelim godinama, Tesla je odbacio mesnu ishranu. Zamenio ju je ribom. Kasnije je skoro potpuno izbacio ribu i prešao na vegetarijansku ishranu. Još 1900. godine rekao je: Namera povećanja broja stoke da bi se dobilo više hrane čini se ispravna, ali tako se mnoštvo može prehraniti samo na kratki dah. Svakako je važnije uzgajati povrće i žitarice, a isto tako smatram da je vegetarijanstvo preporučljiva polazna tačka za odricanje od uvreženih varvarskih navika.
Osim toga, Tesla je tvrdio da spava samo nekoliko sati dnevno. Kako je objasnio, spavanje je gubitak vremena.
PESNIK U NAUCI
Poslednju deceniju svog života proveo je u hotelu Njujorker u Njujorku. Živeo je u apartmanu broj 3327 na 33. spratu. U osamdeset sedmoj godini, 7. januara 1943, prestalo je da kuca srce ovog plemenitog naučnika. U Katedrali Svetog Jovana Bogoslova 12. januara okupilo se dve hiljade ljudi, među kojima veliki broj pronalazača, dobitnika Nobelove nagrade, svetski priznatih imena iz oblasti elektrotehnike, jugoslovenskih diplomata. Dva dana ranije, tadašnji gradonačelnik Njujorka Fjorelo la Gvardija održao je posmrtni govor koji je Radio Njujork direktno prenosio.
- Tesla je bio veliki humanista, čist naučni genije, pesnik u nauci. On je činio izvanredne, zapanjujuće, čudesne stvari u toku svog života. Radio je to jednostavno da bi služio ljudskom rodu, a za svoje usluge nije tražio ništa. Novac, on za njega nije mario. Počast, ko je taj ko može da počastvuje drugog. To je bio njegov stav. Zahvalnost, on je nije očekivao niti je tražio. Najvažniji deo Tesle živi u njegovom dostignuću koje je ogromno, skoro nemoguće da se izračuna, a sastavni je deo našeg života, naše civilizacije, naše svakodnevice i naših svakodnevnih napora…
Posmrtni ostaci jednog od najvećih ljudi koji su živeli u prošlom veku, nalaze se u Muzeju Nikole Tesle u Beogradu u urni idealnog sfernog oblika. O njemu su napisane mnoge knjige, ispredane razne moguće i nemoguće teorije, ali jedina istina jeste to da je Nikola Tesla bio veliki naučnik, čovek bez čijih izuma ne bismo živeli ovako kako danas živimo. Bio je vizionar i još tada je predviđao stvari koje se tek sada obistinjuju, tvrdio je kako će telefoni moći da stanu u džep od košulje i neće im biti potreban kabl i da će ljudi u svim krajevima sveta moći u isto vreme da gledaju utakmicu kao da su na njoj prisutni.
- Neka budućnost kaže istinu, procenite svakog čoveka prema njegovom radu i zaslugama. Sadašnjost je njihova, ali budućnost, za koju sam tako naporno radio, pripada meni – rekao je jednom.
