OPSEDNUTOST GOLUBOVIMA I BROJEM TRI
Tesla je oduvek imao izoštrena čula, pa je tako tvrdio kako može da čuje grmljavinu na udaljenosti od 880 kilometara. Kucanje ručnog sata čuo je kroz tri sobe dok je lagano sletanje muve na sto u njegovoj glavi izazivalo pravu tutnjavu. Zvuk lokomotive, udaljene od njega tridesetak kilometara, uticao bi da se čak i njegov sto i tlo pod nogama zatresu, što je u njegovom telu izazivalo veliki bol. Zaglušujuća buka izbliza i izdaleka, pisao je, a doktori su ovo stanje proglasili kao slom živaca i bolest koja se ne leči.
Bio je fasciniram brojem tri, kao i svim brojevima koji su deljivi sa ovom cifrom. Morao je triput da opere ruke ili isto toliko puta da obiđe zgradu pre nego što uđe u nju. Mnogi su te njegove rituale povezivali sa opsesivno-kompulzivnim ponašanjem. Osim toga, mnogo je voleo golubove i bio očaran njima. Znao je da stane uz prozor i da zviždi, a golubovi bi doletali sa svih strana. U hotelskoj sobi, na zgražavanje posluge i gostiju, pomno je hranio i negovao na desetine golubova, kao najbolje prijatelje, a ranjene i bolesne odnosio je u svoj apartman, pa su se mnogi gosti hotela žalili na buku i smrad. Po priči njegovih prijatelja i onih koji su imali prilike da se zateknu u restoranima koje je posećivao, pre nego što bi zalogaj prineo ustima morao je da izračuna njegovu zapreminu jer u suprotnom ne bi osećao nikakvo zadovoljstvo u jelu. Računao je čak i zapreminu šoljice kafe, tanjira supe… Ono što je takođe veoma zanimljivo jeste to da je Tesla, u hotelu Njujorker gde je živeo do smrti, uvek obedovao sam, u isto vreme i za istim stolom. Retko kad je pristajao da s prijateljima ide na gradske prijeme na kojima je uvek bio dobrodošao, ali s druge strane voleo je da ih pozove kod sebe.
DOLAZAK U BEOGRAD
Naučnom svetu u Parizu Tesla je, za vreme svoje turneje, otkrio fundamentalne pronalaske u oblasti radio-tehnike. Interesantno je da je to učinio deceniju i po pre Markonija, s kojim je zbog toga kasnije vodio spor dug pola veka. Iako je italijanskom naučniku pripala čak i Nobelova nagrada za pronalazak radija, sud je rešio parnicu u Teslinu korist i tako potvrdio ko je zapravo zakoniti otac radija. O velikim nepravdama koje je proživeo nije često govorio, ali ostala je upamćena njegova rečenica: Ne žalim što su drugi pokrali moje ideje, već što nemaju svoje. Na balu koji je organizovan u Parizu nakon trijumfalnog predavanja, primio je šokantnu vest da mu je majka Đuka na samrti. Istog momenta otišao je u Gospić i zatekao ju je u životu, taman toliko da se oproste. Iz Gospića, Tesla se prvi i jedini put zaputio u Beograd, u kome je proveo tri dana. Bio je na audijenciji kod prestolonaslednika Aleksandra Obrenovića, a potom ga je primio namesnik Jovan Ristić. Posetio je zatim Veliku školu, u kojoj je razgledao kabinet i zbirke, a onda je stigao u svečanu salu Kapetan Mišinog zdanja, gde su ga oduševljeno pozdravili okupljeni profesori i studenti. Posle predavanja, u pratnji profesora Velike škole, obišao je Kalemegdan. Uveče je u Teslinu čast beogradska opština priredila večeru u Vajfertovoj pivari, a tada je pesnik Jovan Jovanović Zmaj pročitao svoju pesmu Pozdrav Nikoli Tesli. Dirnut toplinom reči ovog pesnika, koga je inače izuzetno cenio i rado čitao njegovu poeziju, Tesla je prišao Zmaju i poljubio mu ruku.
ZASLUŽENA PRIZNANJA
Od 1887. do 1890. godine prijavljuje svoje najpoznatije patente iz oblasti polifaznih naizmeničnih struja, generatore i motore. Pronalaske javno prikazuje u Američkom institutu elektroinženjera. Sa inženjerima kompanije Vestinghaus 1888. i 1889. u Pitsburgu radi na praktičnoj realizaciji svojih patenata. Tokom ovog perioda urađene su pripreme za realizaciju prve centrale na Nijagarinim vodopadima po Teslinom sistemu. Centrala je komercijalno otvorena 15. novembra 1896. puštanjem struje do grada Bafala i bila je uvršćena u jedno od svetskih čuda toga doba. Tri godine pre toga, kao eksperiment koji se na kraju pokazao uspešnim, Svetska izložba u Čikagu bila je osvetljena pomoću naizmenične struje. Predsednik Grover Klivlend saglasio se da on lično, svojom rukom, okrene zlatni prekidač kojim je pustio struju i svetlošću preplavio grad. Time što je predsednik, kao prvi čovek Amerike, prihvatio da okrene prekidač, pokazao je veliku hrabrost jer su se struje tada svi plašili, što je bila posledica Edisonove prljave kampanje. Sledeću veliku oblast njegovih istraživanja čine naizmenične struje visokih frekvencija i njihovo dejstvo. Tesla je 1893. godine svojim sistemom četiri kola u rezonanci pokazao da su antena, uzemljenje i rezonanca tri elementa koja mora da poseduje svaki predajnik i prijemnik za bežičnu telegrafiju, čime je utro put otkriću modernog radija. Jedan je od prvih naučnika na američkom kontinentu koji je dobio rendgenske snimke šake, lobanje, kolena i lakta. Prvi je istraživač koji je ukazao na veoma štetno dejstvo rendgenskih zraka na organizam pri suviše dugom izlaganju. Takođe, prvi je govorio o mogućnostima koje imaju današnje aplikacije pametnih telefona i kompjutera. Još davne 1926. godine predvideo je da će uređaji u budućnosti moći da prenose sliku kao što su tada preko radio-talasa prenosili zvuk.
ODBOJNOST PREMA BISERIMA
U tom periodu, mada je još bila srednjoškolka, lepa En Morgan, ćerka čuvenog bogataša Džona Pipronta Morgana, dosađivala je ocu da je upozna sa slavnim Teslom, u koga je bila zaljubljena. On joj je na jednom prijemu ispunio želju, ali od Tesle nije dobila ništa više od konstatacije da ima najlepše oči boje meda koje je ikad video. Ipak, naučnik je iskazivao najviše simpatija za lepu pijanistkinju Margerit Merington s kojom je voleo da provodi vreme. Ona je godinama posle njegove smrti tvrdila da je jedina žena koja ga je ikada dotakla. Međutim, njegovi prijatelji negiraju takvu mogućnost. Uz njegovo ime pominjane su i druge lepe, umne i bogate dame, ali nijednoj od njih nije pošlo za rukom da postane ono što su mnoge htele – gospođa Tesla. Osećao je veliku odbojnost prema ženskim minđušama, naročito bisernim, pa je čak izbegavao bilo kakvu konverzaciju s damama koje su ih nosile.
Nastavak pročitajte na sledećoj strani...