- Ušao je u moju kancelariju u plavoj majici i farmerkama, nenajavljen, jer se kod mene najčešće tako i ulazilo. „Ja sam Manda, Milorad Mandić, a vi mora da ste Mića. Da li imate vremena za kratak razgovor?
- Mandino tiho pitanje i njegov pogled, pun neke skromnosti i tuge, bili su takvi da sam ostao. Još nisam ni reč izustio a on je već započeo: „Ja sam glumac i nemam posla“
- Taj prvi susret s Mandom pamtim po njegovoj zabrinutosti, skoro očaju i prigušenom učtivom nezadovoljstvu, i sobom samim i drugima, koji su iz njegovog kazivanja probijali
Tuga, bol i tišina: Porodica, prijatelji i kolege ispraćaju Mandu na večni počinak (FOTO)
- Manda je hrabro i maestralno iskoristio svoju priliku. Samo on, prazan studio, hroma ki platno i kamere, krupni planovi, njegove plave oči i osmeh, ni nalik onom utučenom mladiću s kojim sam se sreo samo dan ranije. Tako je počelo. Zvezda je rođena nezamislivom brzinom
Oproštaj u Narodnom pozorištu: Manda će trajati zauvek (FOTO)
- Razišli smo se uz dogovor da ćemo popiti kafu kod njega u pozorištu. Nismo. Otišao je neočekivano. Prepuče mu srce od one njegove napetosti i talenta, kojima sam svedočio u dva uzastopna dana leta 1989. Zbogom, Mando -
( Kurir )
