Nekada nestašna cura, a od početka osamdesetih velika folk zvezda, pedesettrogodišnja Vesna Zmijanac završila je kurs daktilografije i potom živela i radila kod majke Kovine u Beču. Tamo je pevušila po kafanama i upoznala Šabana Šaulića koji joj je predložio da snimi svoj prvi singl. Godine 1981. lepa Vesna debitovala je kao još neafirmisana pevačica u estradnom filmu Sok od šljiva, što je bila njena ulaznica za najpoznatiju diskografsku kuću PGP RTB za koju je godinu dana kasnije snimila prvu ploču. Jedna od najfatalnijih pevačica ukrala je srce brojnim poznatim muškaracima među kojima su harmonikaš, aranžer i kompozitor Miroljub Aranđelović Kemiš i bivši funkcioner SPS-a Milorad Vučelić. Udala se za Vladu Jovanovića, koji je u to vreme bio šef marketinga PGP RTB-a, sa kojim ima dvadesetogodišnju ćerku Nikoliju. Ipak, godine napornog rada ostavile su trag na Vesninoj duši i telu. Sve ono što joj je godinama predstavljalo uživanje, odjednom se pretvorilo u mrak iz kojeg je pobegla na planinu Bukulju nedaleko od Aranđelovca. Od nekada burnih veza oprostila se bez imalo poteškoća, osetivši da više ne želi fizičke kontakte sa muškarcima. O tome kako se okrenula Bogu i rešila da otpočne život daleko do vreve, poroka i hedonističkog života, Vesna prvi put iskreno govori za Story.
Story: Šta ste izgubili, a šta dobili samovanjem na Bukulji?
- Ništa nisam izgubila, jer u tom samovanju nisam patila. Odlučila sam da budem sama kako bih preispitala sebe i procenila kako sam radila neke stvari u svom životu. To je bio jedini način da nastavim mudro dalje jer je život postao toliko ubrzan da ukoliko ne ukočite na vreme, sigurno srljate u ambis.
Story: Koliko vam je bilo teško da prekinete pređašnji mnogo burniji način života?
- Nije mi bilo teško jer sam postala svesna da ni telom ni duhom ne mogu dalje. Povukla sam se, odmorila i razlučila neke stvari. Sada sam sigurna da je potrebno osamljivati se. Odmorila sam se i fizički, psihički, mentalno i duhovno. Zamaraju me jedino dosadni i nekreativni ljudi, kao i oni koji pričaju samo da bi pričali. U odnosu na Bukulju i Beograd me zamara.
Story: Kada ste osetili da vaše telo i duh ne mogu da izdrže tempo kojem ste godinama bili izloženi?
- Desilo se to na vrhuncu moje slave, negde pred početak rata na prostoru bivše SFRJ. Tada mi je bio potreban autoritet, koji bi mi pomogao da zakočim, a ja ga nisam imala. Jedino u čemu sam poštovala svoje telo jeste to što sam vodila masere sa sobom i usred turneje pomerala poneki koncert da malo predahnem.
Story: Da li se dešavalo da ne možete bez alkohola?
- Nikada mi se nije desilo da baš ne mogu bez alkohola. Ono što radim nikada ne krijem i zbog toga je u novinama stvarana drama. Ako mi se pije konjak, ja ću ga piti, ali neću u tašni kriti flašice sa alkoholom. Kada počnem da pijem, nazdravljam svima koji se nalaze u blizini.
Story: Jeste li nekada u pijanom stanju uradili nešto zbog čega se kajete?
- U takvim situacijama sam vrlo galantna. Ne kajem se ni zbog čega, ali činjenica je da sam potrošila mnogo para koje su mogle imati i konstruktivniju namenu.
Story: Da li vas je pogađalo to što su vam pojedinci brojali čaše?
- Ne može da me pogodi laž, pogađalo me je to što ne pišu istinu, jer nikada nisam krila da pijem, ali nisam ni alkoholičar, niti sam od opijanja padala u nesvest. Svesna sam svega što radim i ne krijem to. Zbog toga što godinama nisam davala intervjue, slikali su me u nezgodnim pozama i objavljivali svašta. Dešavalo mi se da jednog dana mogu da obučem haljinu od pre dvadeset godina, a sutradan kada se najedem i oteknem ne mogu da uđem ni u široku kućnu, kada bi me upravo slikali u nezgodnim pozama i pisali svašta. Sudeći po onome što se o meni objavljivalo, publika uopšte ne zna ko sam ja i kakva sam kada sam trezna.
Story: Pomaže li vam vera u Boga da sačuvate unutrašnji mir?
- Voljna odluka prethodi veri u nešto ili nekoga. Na nesreću imala sam pravi, ali najteži životni put, a ja sam mu pristupala postepeno. Umesto da sam hiljadu puta dnevno izgovorila molitvu i posle hiljadu istih došla do molitvenog tihovanja, tokom kog vam um zaćuti, ja sam taj postupak skratila i čitajući razne knjige otišla u tihovanje. A takav put boli jer nam pomaže da shvatimo koliko je lud um svakog od nas i kuda on zapravo vodi naše telo. Mnogo mi je trebalo da shvatim taj teži put dolaska do svoje tišine.
Story: Privlači li vas monaški život?
- Da. Moj san i cilj u ovom životu jeste da se zamonašim, ali ne mogu dok ne uradim svetovne stvari koje sam započela. Dok Nikolija ne izađe na svoj životni put, ja nemam prava da odem u tišinu.
Nikola Rumenić
Više o ovoj temi pročitajte u aktuelnom broju magazina Story, koji je u prodaji od 19. januara 2010. godine.
