Zoran Rakočević
Verica Rakočević i Veljko Kuzmančević: Naše svađe su spektakularne kao i trenuci sreće
Sećam se bio je januar, imali smo neki mali auto Zoran i ja, malog "suzukija", čini mi se. Uputili smo se na Karaburmu kod mog najmlađeg brata i u jednom momentu smo skrenuli sa puta, bilo je jako klizavo i auto je bukvalno plesao po ulici.
Sve se odigralo u nekoliko sekundi, zaista je bilo staršno. Kola su se prevrnula više puta i okrenula na krov pri zadnjem okretanju. Skotrljali smo se tik ispred nečije kuće, prepričava Verica, dok joj glas drhti iako je to bilo pre više od deceniju.
Verica Rakočević: Odeš na Karibe, završiš na infuziji
Verujte mi da nisam osetila strah jer sam bila uverena da je gotovo sa mojim životom. U tom momentu videla sam samo bljesak pred očima i pomislila gotovo, ovo je kraj, moja deca ostaju sama, sa suzama u očima se priseća Rakočevićeva.
Baš zbog te pomisli, kada sam shvatila da sam ostala živa, nekako sam se izvukla iz onog auta, stopirala i odmah otišla našoj kući da vidim decu, da vidim da li su oni dobro", priseća se Verica, kojoj tada nije palo na pamet da proveri šta joj je sa suprugom, koji je ležao na vozačevom mestu.Toliko sam bila uplašena zbog dece i pomisli da ih više neću videti da se za mužem nisam ni okrenula. Kad sam ušla u kuću samo sam rekla deci: "Mi smo se prevrnuli". Pitali su me gde je Zoran, a ja sam rekla: "Nemam pojma". Hvala bogu, prošli smo bez povreda, za divno čudo. Bog nas je sačuvao. Niko ne može da zna kako je kada gledate smrt u oči", priznaje kreatorka.
