Voditeljka emisije Srce nas je otkucalo na televiziji Košava, Suzana Mančić, rođena je pre pedeset dve godine u Beogradu gde je i odrasla u harmoničnoj porodici uz majku Veru i oca Aleksandra. S obzirom na to da je jedinica, tokom odrastanja imala je svu pažnju roditelja koji su je naučili da ceni i gaji prijateljstva. Svoje najranije detinjstvo pamti po bajkovitim trenucima koje je provodila kod svojih baka u Valjevu i Pirotu, ali i teškog perioda lečenja od astme. Svoju čvrstu vezu sa majkom i odnos pun poverenja, voditeljka danas prenosi na svoje naslednice šesnaestogodišnju Nataliju u tri godine mlađu Teodoru koje je dobila u braku sa bubnjarom nekadašnje grupe Sedmorica mladih.
Sve ono što nije valjalo u toj vezi koja je okončana razvodom, Suzana ne pokušava da unese u svoju romansu sa grčkim biznismenom Simeonom koju već godinama neguje. Ključ za sve uspehe koje je ostvarila u sferi šou-biznisa i popularnost neviđenih razmera koju joj je donela igra na sreću Loto, Suzana pronalazi u svom detinjstvu.
- Prvih nekoliko godina mog detinjstva obeležila je bolest koja me je vezala za krevet. Imala sam astmu koja je na svu sreću izlečena. Nažalost, bolest je nasledna pa iako ja ne osećam posledice, trpe moja deca. Najvećim delom za moje ozdravljenje bila je zaslužna moja mama. Iako nismo živeli u izobilju, sećam se kako je jednom dok sam ja bolesna ležala kod kuće, satima stajala ispred robne kuće Beograd kako bi mi kupila medu - nostalgično se seća Suzana koja je kao devojčica najviše volela da odlazi u Pionirski park, a u najlepšem sećanju ostale su joj uspomene iz vrtića, a vaspitačicu Lelu i druga Biberčića i dan-danas pominje sa osmehom na licu.
- Sećam se gramofona u vrtiću, kao i časova muzike i plesa koje smo tamo imali. I danas znam reči pesmice Renato, Renato, tvoja kosa je kao pravo zlato. Tada sam volela da slušam Đorđa Marjanovića i bila pravi đokista. Pošto sam odrasla u zgradi Borbe, preko puta Doma sindikata, mama me je vodila na sve njegove solističke koncerte koji su se tu održavali. U našoj kući se vodio pravi rat, tata je bio za Duška Jakšića, a mama i ja za Đorđa Marjanovića. Roditelji su mi pružali mnogo ljubavi, ali su me strogo vaspitavali. Ipak, najlepše mi je bilo kada sam odlazila u Pirot i Valjevo kod baka. Pirot mi je bio interesantniji jer je baka imala veliku kuću sa prelepim dvorištem. Bunari, leje paprika, žbunovi ribizla, ali i moj omiljeni pas bili su razlozi zbog kojih sam volela jug Srbije. Bila sam drugi razred kada je tata kupio prvog fiću, a do tada smo svuda putovali vozom - priča voditeljka koja je kroz školu prolazila kao vukovac, a još pamti prvi dan u osnovnoj školi Đura Strugar, kada je njena majka plakala jer je znala da za njenu devojčicu više nema bezbrižnog života. Te 1963. godine porodica Mančić živela je u Učiteljskoj koloniji.
- Prvi stan smo dobili tek kada sam krenula u školu. U Učiteljskoj koloniji nije bila mnogo zgrada, a čak nije postojala ni hala Pionir. Tu je bio jedino Dom kulture Braća Stamenković gde su nas vodili za svaki državni praznik. Još u prvom razredu osnovne škole stekla sam prijatelje za ceo život, a sa drugaricama Marinom Stojanović i Marijom Minić i danas činim nerazdvojni trio. Školu sam toliko volela da i danas pamtim anegdotu kako sam prvog dana na pitanje učiteljice ko zna da čita dala potvrdan odgovor, a kada sam dokazala suprotno i kada mi je učiteljica rekla da moram još da vežbam, htela sam da propadnem u zemlju od sramote. Ponekad pomislim da mi je taj trenutak probudio ambiciju da uvek budem najbolja - ističe voditeljka.
U ranom tinejdžerskom dobu Suzana je shvatila da se od devojčice polako pretvara u ženu, a visina i zrelost od malih nogu izdvajali su je od njenih vršnjaka.
- Rodila sam se sa pet kilograma i sto grama pa sam i kasnije bila viša i zrelija od vršnjaka. Sećam se jednog korzoa u Pirotu gde sam šetala sa starijim sestrama. Prišao mi je momak koga sam se uplašila, jer sam tada imala samo jedanaest godina, a on se već brijao. Nekako sam od ranog detinjstva skretala pažnju suprotnog pola na sebe, a i rano sam shvatila da postoji jak uticaj žena na muškarce. Prvi put sam se stvarno zaljubila kada sam imala 16 godina. Bila je to božanstvena ljubav koja je odredila moj budući odnos prema muškarcima. Svoje partnere sam uvek shvatala kao drugare. Osnov veze jesu prijateljstvo, ljubav i poverenje - otkriva Suzana koja je po ugledu na svog oca Aleksandra upisala pravni fakultet. Nije ga završila u roku jer se već uveliko bavila estradom, a kroz šalu prepričava kako su njene knjige proputovale ceo svet jer ih je uvek nosila sa sobom ne bi li učila.
- Pred kraj gimnazije bila sam članica muzičke grupe Trag. Vežbali smo u amaterskom pozorištu Dadov, radili smo muziku za predstave, snimili smo ploču, imali koncerte. Nastupali smo na brojnim festivalima pa sam se ja inficirala estradom i pre nego što sam upisala fakultet. Sve me je interesovalo osim matematike, a pošto nisam tačno znala šta želim da studiram, upisala sam Pravni fakultet. Činilo mi se da mi pravna nauka pruža najširu lepezu mogućih zanimanja posle toga. Iako ne u roku, ipak sam diplomirala na Pravnom fakultetu - priča poznata voditeljka koja je svoj put do zvezda započela 1976. godine na muzičkom festivalu u Subotici.
- Subotički festival mladih bio je jedini način za početak pevačke karijere. Te godine nisam pobedila, ali sam osvojila drugo mesto. Bata Kovač je dirigovao velikim orkestrom, a ja sam pevala pesmu Zlatka Manojlovića koja se kasnije, na moje iznenađenje, vrtela na programu Radio Beograda desetak godina. Tako je krenula moja pevačka karijera u kojoj mi je kompozitor Sanja Ilić utro put pesmom Ogledalce. Danas mi je žao što nisam slušala čelnike Radio Beograda, jer su oni u meni videli dobrog pop pevača, a ja sam želela da budem moderna i pevam disko muziku. Moj drugi album bio je fijasko jer to nisam bila ja. Ipak, sa Ilićevom drugom pesmom Mijaćik, što znači teniska loptica, učestvovala sam 1978. godine na festivalu Inter talent u Češkoj i dobila sam nagradu za interpretaciju. Povratak u zemlju dugo sam pamtila. Bilo je to vreme nestašice u Jugoslaviji pa sam još u Ćeškoj u samoposluzi kupila puter koji se tokom puta istopio po svim stvarima - s osmehom navodi Suzana, nastavljajući o epizodi iz svog života koju je u pauzi tokom studija provela u Iraku.
- U Irak sam otišla zato što sam se zaljubila. Mene je ljubav vukla po celom svetu. Otišla sam sa čovekom koji je bio jedan od direktora Energoinvesta, a živeli smo i u Kuvajtu. Nakon kratkog zajedničkog života shvatila sam da nismo jedno za drugo i vratila sam se kući. Našla sam se u velikoj dilemi: studirati ili se vratiti estradi. Pošto sam već napravila pauzu na estradi, činilo mi se da joj se nikada neću vratiti, pa sam počela da radim neke vrlo minorne poslove. Sinhronizovala sam crtane filmove na nagovor jedne glumice, radila sam reklame u ekonomsko-propagandnom programu Radio televizije Srbije, a tamo su mi predložili da vodim Loto. Očigledno je to bila moja sudbina - kaže voditeljka.
Tokom sedamdesetih i osamdesetih godina bavila se i glumom igrajući u domaćim filmovima: Ćao inspektore, Jugoslavija, Žikina dinastija…. Ipak, i dan-danas žali za nekim ulogama koje je odbila.
- Oduvek mi je bila želja da glumim na filmu, ali sam u jednom trenutku pokazala veliki kukavičluk. Posle završenog probnog snimanja nisam došla da potpišem ugovor za film Nacionalna klasa. Reditelj Goran Marković me je zvao za ulogu, a ja sam se, budala, uplašila i odustala. Očigledno da sam u nekim stvarima kasnije sazrevala i sebe upoznala tek posle četrdesete.
Vezu sa svojim prvim suprugom Nebojšom Kunićem počela je slučajno. Godinama su sarađivali, a ljubav se iz posla odjednom rodila.
- Dugo sam na snimanjima raznih šou-programa za televiziju sarađivala sa grupom Sedmorica mladih. Jedino nismo Štrumfove radili zajedno, jer su Štrumfetu morali da nose, a ja sam uvek bila krupna žena. Tako da su angažovali Bilju Krstić, a sa mnom su radili novogodišnje bajke, dečje programe… Pravili smo parodije na Dinastiju pa je Biljana Ristić igrala Aleksis, a ja sam bila Kristl. Ali, izgleda da mi je bilo suđeno da su udam za bubnjara. U to vreme sam imala jednu nesrećnu ljubav iza sebe, a Nebojša se tada razvodio. Valjda sam u trenucima kada smo tešili jedno drugo počela drugačije da ga gledam. Odlučili smo se na brak i dobili dve ćerke Nataliju i Teodoru. Živeli smo na Kipru, a potom u Moskvi. Pošto sam bila veoma usamljena, pozvala sam mamu da nam se pridruži u Rusiji. Bilo mi je teško da se naviknem na klimu i način života, nisam znala ni reč ruskog i sve mi je bilo teško. Mama je sa nama provela sve vreme i imale smo divan odnos. Mi smo se i sukobljavale i mirile i dogovarale i savetovale. Retko ko ima takvu mamu. Imala je samo mene pa njenu ljubav i pažnju nisam delila ni sa kim. Apsolutno je bila posvećena meni i mojoj deci - iskrena je Suzana koja se iz Rusije vratila u Srbiju sredinom devedesetih godina nakon što se razvela.
- Jednostavno život te melje, svakodnevica te okupira i zaboraviš na sebe i na ljubav koja mora da se neguje. Ona propada kada partneri počnu da ćute. U jednom trenutku sam shvatila da jednostavno i Nebojša i ja možemo nešto bolje. U životu sam imala mnogo ljubavi, ali znam da dobro funkcionišem i kada sam sama.
A često sam sama, pa noću kada se probudim, jer sanjam nešto loše, nemam s kim da pričam, nema ko da me pomazi i uteši. To je prednost dobrog zajedničkog života. Navikla sam da donosim odluke sama jer mi je tada mnogo lakše, ali mi trenutno odgovara veza na daljinu. U prvim godinama ljubavi sa Simeonom želela sam da se preselim u Grčku i da povedem decu. Čak smo ih prijavili u školu, ali je zdrav razum pobedio. Deca bi išla u školu, Simeon na posao, a ja bih se verovatno posle šest meseci vratila u Beograd. Dobro je da moje ćerke rastu u svojoj zemlji, ali i to što imaju mogućnost da putuju u inostranstvo, upoznaju jezike u kulturu drugih naroda - konstatuje voditeljka koja je dugi niz godina bila zaštitno lice zabavnih emisija među kojima su bile: ZAM, Nedeljno popodne sa Piletom na televiziji Pink i Grand produkcije, ali je publiku najviše iznenadila slikanjem za magazin Playboy, gde je pokazala savršenu liniju i u kasnim tridesetim. Ipak, najteži period u životu popularne voditeljke bio je kada se u javnosti pojavio njen kućni video snimak seksualnog odnosa sa bivšim suprugom.
- Osećala sam se kao da su me obesili golu na sred Terazija. Zbog smrti majke sam već bila emotivno poljuljana, a moje dve devojčice su bile u kritičnim godinama puberteta. Trebalo je da normalno idu u školu, a ja da izađem do prodavnice po hleb. Bila sam užasno osramoćena i nikada mi u životu nije bilo teže. Živimo u vremenu u kojem je erotika ušla u sve pore našeg života, ali mi je najstrašnije bilo to što je javnost spekulisala da sam ja sama pustila film. U tom periodu sam bila veoma usamljena - okriva voditeljka, kojoj su najveći ponos i sreća njene ćerke, šesnaestogodišnja Natalija i trinaestogodišnja Teodora.
- Čovek ne može da bude samo strog. Ćerkama moram da budem autoritet da bi me slušale, ali moram da im budem i prijatelj, zaštitnik, savetnik, uteha… Da ih mazim i da ih kudim. Moram da ih savetujem, ali i kontrolišem. Najvažnije mi je bilo da sa njima uspostavim takav odnos u kojem iskreno razgovaramo. Iako znam da mi se ne poveravaju u potpunosti, ipak znam gotovo sve njihove probleme - zaključuje Suzana.
Ksenija Konić
