Odlazak legendarnog komentatora

Duško Korać: Ugašena nada

0
U šezdeset prvoj godini, nakon kratke i teške bolesti, novinar i sportski komentator Duško Korać napustio je ovaj svet, a iako je važio za strogog ali pravičnog prema svojoj porordici, supruzi, ćerki i sinu je bio najbolji čovek na svetu
Duško Korać, foto: Vladimir Šporčić
Duško Korać, foto: Vladimir Šporčić


Story





Bilo je leto 1955. godine, a moja pokojna majka Ikonija pomagala je tetki u Beranama, tadašnjem Ivangradu, u prašenju kukuruza. U toku rada osetila je trudove, pošla u bolnicu, ali bilo je prekasno - porodila se na putu. Makazama su mi prerezali pupčanu vrpcu, odneli me u mlin, premerili i ustanovili da imam pet kilograma. Bolnicu i lekara video sem tek posle godinu dana. Koraći su inače, po tradiciji, visoki oko 190 centimetara, a ja sam povukao na maminu stranu, pa sam stigao samo do 185. Detinjstvo sam proveo u Crnoj Gori, a pošto je moj otac Milo bio policajac, često smo se selili. Kada sam se rodio, živeli smo u Titogradu, današnjoj Podgorici, a kasnije smo prešli u Ivangrad, gde sam završio osnovnu školu i gimnaziju i živeo do 1973. godine, kada sam otišao u Beograd na studije. Na te dane imam samo lepe uspomene



Cela moja porodica je vojnička, volim da kažem kaiš familija. Otac je policajac, a ja sam prvi koji je pobegao od tog zanimanja. Kao klinac dobro sam igrao fudbal, čak sam i u toku studija nastavio da treniram u Hajduku sa Liona. U Ivangradu smo svakodnevno igrali lopte, ali kada su nestale livade, nestao je i fudbal. 








Iskustvo mi je pokazalo da su najveći sportisti i najbolji ljudi. Imam slavne i uticajne prijatelje, ali to nikada ne zloupotrebljavam. Kada Alberto Tomba dolazi u Beograd, insistira da ga dočekam i uvek nađe vremena da se vidimo. Iako sam partizanovac, obožavam Džaju koji je posle deset godina odsustvovanja sa naše televizije baš meni dao intervju za RTS. Veliki asovi sa kojima je divno i lako raditi su i Vanja Grbic i Saša Đorđević.



Story

Kada smo se upoznali, bio sam na drugoj godini studija, a Vesna je bila srednjoškolka. I danas sam kao majmun zaljubljen u rođenu ženu i ne stidim se toga. Imam divnu decu kojom sam zadovoljan i u tom okruženju, možda sam ja najgori. Oni meni mogu ponešto da zamere, ali ja njima ne. Ćerka Andreja diplomirala je sa dvadeset dve godine, a sin Stefan maturant je Pete beogradske gimnazije. Uvek sam ih u svemu podržavao, posebno u nauci i školovanju. S druge strane, insistiram na sportu i zdravom životu, pa su za njih skijanje i tenis deo kulture isto kao i znanje dva strana jezika. Sve što sam očekivao od svoje dece, oni su ostvarili. Ponekad sam pravio glupe roditeljske greške i bio grub prema njima pa im se zbog toga sada izvinjavam

makonda-tracker